Државна химна Туниса носи назив „Браниоци домовине” (арап. حماة الحمى‎‎). Текст су написали Мустафа Садик ел Рафиа и Абу ел Касим ел Шаби.

Браниоци домовине
حماة الحمى
Ḥumāt al-Ḥimá
Застава Туниса
Држава Тунис
Језикарапски
ТекстописацМустафа Садик ел Рафиа и Абу ел Касим ел Шаби
КомпозиторМухамед Абдел Вехаб / Ахмед Хајредин
Прихваћена7. новембра 1987. године
инструментално извођење

Историја

уреди

Текст ове химне потиче из песме коју је тридесетих година 20. века саставио египатски песник Мустафа Садик ел Рафиа, пореклом из Либана. Иако се прво мислило да је музику компоновао Мухамед Абдел Вехаб[1] туниски музиколог Салах ел Махди тврди да је мелодију за химну осмислио песник Ахмед Хајредин, а оригиналну музику за песму је компоновао Закарија Ахмед.[2][3]

Последње стихове химне написао је Абу ел Касим ел Шаби.[4] Према Ел Махдију, ови стихови су придодати химни јуна 1955. године.

Позната још и као „Химна револуције”, извођена је на састанцима владајуће партије, Neo Destour, која је касније променила име у Социјалистичка Десторијанска Странка. „Браниоци домовине” је привремено служила као химна од свргнућа монархије 25. јула 1957. године, када је изабрана уместо Salam al-Bey до постављања Ala Khallidi за званичну химну, али је враћена у употребу после државног удара 7. новембра 1987. када је за председника изабран Зин ел Абидин ибн Али.

Текст

уреди

Државна химна

уреди
Арапски оригинал Транскрипција Српски превод[5]
 
حماة الحمى يا حماة الحمى
هلموا هلموا لمجد الزمن
لقد صرخت في عروقنا الدماء
نموت نموت ويحيا الوطن
لتدو السماوات برعدها
لترم الصواعق نيرانها
إلى عز تونس إلى مجدها
رجال البلاد وشبانها
فلا عاش في تونس من خانها
ولا عاش من ليس من جندها
نموت ونحيا على عهدها
حياة الكرام وموت العظام
 
ورثنا السواعد بين الأمم
صخورا صخورا كهذا البناء
سواعد يهتز فوقها العلم
نباهي به ويباهي بنا
وفيها كفا للعلى والهمم
وفيها ضمان لنيل المنى
وفيها لأعداء تونس نقم
وفيها لمن سالمونا السلام
 
إذا الشعب يوما أراد الحياة
فلا بدّ أن يستجيب القدر
ولا بد لليل أن ينجلي
ولا بد للقيد أن ينكسر
Рефрен:
Ḥumāt al-ḥimá yā ḥumāt al-ḥimá
Halummū halummū li-majdi iz-zaman
Laqad ṣarakhat fī ‘urūqinā ad-dimā
Namūtu namūtu wa-yaḥyā al-waṭan
Li-tadwi is-samāwātu bi-ra‘dihā
Li-tarmi iṣ-ṣawā‘iqu nīrānahā
Ilá ‘izzi Tūnis ilá majdihā
Rijāl al-bilādi wa-shubbānahā
Fa-lā ‘āsha fī Tūnis man khānahā
Wa-lā ‘āsha man laysa min jundihā
Namūtu wa-nahyā ‘alá ‘ahdihā
Ḥayāt al-kirāmi wa-mawt al-‘iẓām
Рефрен
Wa-rithnā as-sawā‘ida bayn al-’umam
Ṣukhūran ṣukhūran ka-hadhā al-binā’
Sawā‘idu yahtazzu fawqahā al-‘alam
Nubāhī bihi wa-yubāhī binā
Wa-fīhā kafā lil-‘ulá wa-al-himam
Wa-fīhā ḍamānun li-nayli il-muná
Wa-fīhā li-’a‘dā’i Tūnis niqam
Wa-fīhā li-man sālamūnā as-salām
Рефрен
Idhā ash-sha‘bu yawman arāda al-ḥayāh
Fa-lā budda an yastajīb al-qadar
Wa-lā budda lil-layli an yanjalī
Wa-lā budda lil-qaydi an yankasir
Рефрен
Рефрен:
Хеј, браниоци домовине!
Скупите се у славу нашег времена!
Крв кључа у нашим венама,
Живот дајемо за своју земљу.
Нека небеса грме
Нека муње ватрене падају.
Мушкарци и омладино Туниса,
Устаните у име његове моћи и славе.
Нема места за издајнике у Тунису,
Само за оне који ће га бранити!
Ми живимо и умиремо лојални Тунису,
Достојанствен живот и славна смрт.
Рефрен
Као народ наследили смо
Оружје и гранитне куле.
Гледајући вијорење наше славне заставе,
Поносни смо на њу и она је поносна на нас,
Оружје наших амбиција и славе,
Оствариће наше наде,
Пораз нанеће непријатељима,
Мир понудиће пријатељима.
Рефрен
Када народ жели да живи,
Судбина мора да одговори.
Угњетавање тада ће престати.
Окови морају нестати.
Рефрен

Референце

уреди
  1. ^ „National Anthems of the World Organisation”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2018. г. Приступљено 05. 10. 2016. 
  2. ^ (језик: француски) Students of the World
  3. ^ Darwich, Hasan (2005). Alhan Zaman. Cairo: Culture Palaces Corporation. стр. 343—344. 
  4. ^ Cheraït, Abderrazak (2002). Abou el Kacem Chebbi. Tunis: Appolonia. стр. 19. 
  5. ^ Tunisian National Anthem on NationalAntems.info