16α-Хидроксиандростендион
16α-Хидроксиандростендион (16α-ОХ-А4), такође познат као 16α-хидроксиандрост-4-ен-3,17-дион, ендогени је природни стероидни метаболички интермедијар у биосинтези естриола током трудноће.[3][4][5] Он се производи из дехидроепиандростерона (ДХЕА), који се конвертује у 16α-хидрокси-ДХЕА сулфат, затим се десулфатише и ароматизује у 16α-хидроксиестрон, и коначно се конвертује у естриол посредством 17β-хидроксистероидне дехидрогеназе.[3][4]
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(8R,9S,10R,13S,14S,16R)-16-Hidroksi-10,13-dimetil-2,6,7,8,9,11,12,14,15,16-dekahidro-1H-ciklopenta[a]fenantren-3,17-dion
| |
Други називи
16α-Хидроксиандрост-4-ен-3,17-дион; 16α-ОХ-А4
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C19H26O3 | |
Моларна маса | 302,41 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Rodney Rhoades; David R. Bell (2009). Medical Physiology: Principles for Clinical Medicine. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 713—714. ISBN 978-0-7817-6852-8.
- ^ а б Charles Graham (2. 12. 2012). Reproductive Biology of the Great Apes: Comparative and Biomedical Perspectives. Elsevier. стр. 56—. ISBN 978-0-323-14971-6.
- ^ Vitamins and Hormones. Academic Press. 7. 9. 2005. стр. 282—. ISBN 978-0-08-045978-3.