2-Хидроксиестрон
2-Хидроксиестрон (2-ОХЕ1), такође познат као естра-1,3,5(10)-триен-2,3-диол-17-он, је ендоген, природни катехолни естроген и главни метаболит естрона и естрадиола.[4][5][6] Он се формира иреверзибилно из естрона у јетри и у мањој мери у другим ткивима путем 2-хидроксилације посредоване ензимима цитохром П450, углавном ЦYП3А и ЦYП1А потфамилијама.[4][6] 2-ОХЕ1 је најраспрострањенији катехолни естроген у телу.[6]
![]() | |
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(8R,9S,13S,14S)-2,3-dihidroksi-13-metil-7,8,9,11,12,14,15,16-oktahidro-6H-ciklopenta[a]fenantren-17-on
| |
Други називи
2-ОХЕ1; 2,3-Дихидроксиестра-1,3,5(10)-триен-17-он; Естра-1,3,5(10)-триен-2,3-диол-17-он
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.164.607 |
КЕГГ[1] | |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C18H22O3 | |
Моларна маса | 286,37 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Мицхаел Оеттел; Еккехард Сцхиллингер (6. 12. 2012). Естрогенс анд Антиестрогенс I: Пхyсиологy анд Мецханисмс оф Ацтион оф Естрогенс анд Антиестрогенс. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 227. ИСБН 978-3-642-58616-3.
- ^ Давид Ракел (2012). Интегративе Медицине. Елсевиер Хеалтх Сциенцес. стр. 338—. ИСБН 1-4377-1793-4.
- ^ а б в Х.Ј. Буцхсбаум (6. 12. 2012). Тхе Менопаусе. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 64—65. ИСБН 978-1-4612-5525-3.