5-Метилцитозин
5-Метилцитозин је метилисана форма ДНК базе цитозина. Он може да учествује у регулацији транскрипција гена. Кад је цитозин метилисан, ДНА задржава исту секвенцу, док експресија метилисаних гена може да буде промењена.[4][5][6] Епигенетика се бави студирањем ових промена.[7][8]
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
4-amino-5-metil-3H-pirimidin-2-on
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.008.236 |
КЕГГ[1] | |
МеСХ | 5-Метхyлцyтосине |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C5H7N3O | |
Моларна маса | 125,129 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Ин виво уреди
5-Метилцитозин је епигенетичка модификација формирана дејством ДНК метилтрансферазе.
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Јианг-Цхенг Схен, Wиллиам M. Ридеоут III анд Петер А. Јонес (1994). „Тхе рате оф хyдролyтиц деаминатион оф 5-метхyлцyтосине ин доубле-страндед ДНА”. Нуцл. Ацидс Рес. 22 (6): 972—976. дои:10.1093/нар/22.6.972.
- ^ Г. Р. Wyатт (1951). „Рецогнитион анд естиматион оф 5-метхyлцyтосине ин нуцлеиц ацидс”. Биоцхем Ј. 48 (5): 581—584. ПМЦ 1275378 .
- ^ Wанг РY, Куо КЦ, Гехрке ЦW, Хуанг ЛХ, Ехрлицх M (1982). „Хеат- анд алкали-индуцед деаминатион оф 5-метхyлцyтосине анд цyтосине ресидуес ин ДНА”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта. 697 (3): 371—7. дои:10.1016/0167-4781(82)90101-4.
- ^ Јаенисцх, Рудолф & Бирд, Адриан (2003). „Епигенетиц регулатион оф гене еxпрессион: хоw тхе геноме интегратес интринсиц анд енвиронментал сигналс”. Натуре Генетицс. 33: 245—254. дои:10.1038/нг1089.
- ^ Андерсен, Ангела А; Паннинг, Барбара (2003). „Епигенетицгенерегулатион бy нонцодинг РНАс”. Цуррент Опинион ин Целл Биологy. 15 (3): 281—289. дои:10.1016/С0955-0674(03)00041-3.
Литература уреди
- Гриффитхс, Антхонy Ј. Ф. (1999). Ан Интродуцтион то генетиц аналyсис. Сан Францисцо: W.Х. Фрееман. Цхаптер 15: Гене Мутатион. ИСБН 978-0-7167-3520-5. (аваилабле онлине ат тхе Унитед Статес Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион)