5-Метилцитозин је метилисана форма ДНК базе цитозина. Он може да учествује у регулацији транскрипција гена. Кад је цитозин метилисан, ДНА задржава исту секвенцу, док експресија метилисаних гена може да буде промењена.[4][5][6] Епигенетика се бави студирањем ових промена.[7][8]

5-Метилцитозин
Називи
IUPAC назив
4-amino-5-metil-3H-pirimidin-2-on
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.008.236
КЕГГ[1]
МеСХ 5-Метхyлцyтосине
УНИИ
  • O=C1/N=C\C(=C(\N)N1)C
  • Cc1cnc(=O)[nH]c1N
Својства
C5H7N3O
Моларна маса 125,129
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ин виво уреди

5-Метилцитозин је епигенетичка модификација формирана дејством ДНК метилтрансферазе.

 

Референце уреди

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Јианг-Цхенг Схен, Wиллиам M. Ридеоут III анд Петер А. Јонес (1994). „Тхе рате оф хyдролyтиц деаминатион оф 5-метхyлцyтосине ин доубле-страндед ДНА”. Нуцл. Ацидс Рес. 22 (6): 972—976. дои:10.1093/нар/22.6.972. 
  5. ^ Г. Р. Wyатт (1951). „Рецогнитион анд естиматион оф 5-метхyлцyтосине ин нуцлеиц ацидс”. Биоцхем Ј. 48 (5): 581—584. ПМЦ 1275378 . 
  6. ^ Wанг РY, Куо КЦ, Гехрке ЦW, Хуанг ЛХ, Ехрлицх M (1982). „Хеат- анд алкали-индуцед деаминатион оф 5-метхyлцyтосине анд цyтосине ресидуес ин ДНА”. Биоцхимица ет Биопхyсица Ацта. 697 (3): 371—7. дои:10.1016/0167-4781(82)90101-4. 
  7. ^ Јаенисцх, Рудолф & Бирд, Адриан (2003). „Епигенетиц регулатион оф гене еxпрессион: хоw тхе геноме интегратес интринсиц анд енвиронментал сигналс”. Натуре Генетицс. 33: 245—254. дои:10.1038/нг1089. 
  8. ^ Андерсен, Ангела А; Паннинг, Барбара (2003). „Епигенетицгенерегулатион бy нонцодинг РНАс”. Цуррент Опинион ин Целл Биологy. 15 (3): 281—289. дои:10.1016/С0955-0674(03)00041-3. 

Литература уреди

  • Гриффитхс, Антхонy Ј. Ф. (1999). Ан Интродуцтион то генетиц аналyсис. Сан Францисцо: W.Х. Фрееман. Цхаптер 15: Гене Мутатион. ИСБН 978-0-7167-3520-5.  (аваилабле онлине ат тхе Унитед Статес Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион)

Види још уреди

Спољашње везе уреди