А. ден Долард
А. ден Долард (хол. A. den Doolaard, Зволе, 7. фебруар 1901 — Хундерло, 26. јун 1994) био је псеудоним холандског писца Корнелиуса Јоханеса Георга (Боба) Спулстре млађег (хол. Cornelis Johannes George (Bob) Spoelstra jr).
| А. ден Долард | |
|---|---|
 Корнелиус Јоханес Георг Спулстра млађи. | |
| Датум рођења | 7. фебруар 1901. |
| Место рођења | Зволе Холандија |
| Датум смрти | 26. јун 1994. (93 год.) |
| Место смрти | Хундерло Холандија |
Биографија уреди
Његов отац је био свештеник Холандске Реформиране Цркве. Син Боб је, међутим, у својој седамнаестој години окренуо леђа цркви. Похађао је вишу школу (ХБС) у Хагу. Након смрти свога оца постао је рачуновођа у Батавијској нафтној компанији од 1920. до 1926). Године 1926. дебитовао је збирком виталистичке поезије Заљубљени бетонџија (Де верлиефде бетоонwеркер). Године 1928. напустио је свој посао и кренуо у неколико пустоловина кроз Балкан и Француску, где је радио разлучите послове, од зидара и берача грожђа до земљорадњика и лучког радника. Искуства која је стекао приликом својих пустоловина обрадио је у својим романима и новинским чланцима. Његов биограф Ханс Олинк је у његовој биографији Опијен животом (Дронкен ван хет левен) открио да је Ден Долард 1993. године у Македонији убио љубавника своје прве жене.[1]
Ден Долард је рано упозоравао на опасности фашизма који је све више узимао маха. Због његових крајње отворених чланака депортован је из Аустрије, а био му је забрањен улаз и у Немачку, Бугарску и Италију. Током својих путовања по Бугарској упознао се, наиме, са каснијим атентатором на краља Александра и са политичким мотивима V.M.Р.О.-а. Та своја искуства објавио је 1932. године у дневном листу Хет Волк и НРЦ.
На својим вишемесечним пешачењима по Албанији и Југославији - прво је предузео 1931. године - сакупљао је утиске и опсервације из којих су касније настала многа незаборавна дела холандске књижевности као што су Гостионица с потковицом (Де херберг мет хет хоефијзер, 1933), Оријент експрес (Ориëнт-Еxпресс, 1934), Свадба седморице цигана (Де бруилофт дер зевен зигеунерс, 1939) и Земља иза божијих леђа (Хет ланд ацхтер Годс руг, 1956). У преводу Миле Драшковић, супруге тадашњег југословенског амбасадора у Хагу, објављена су у Београду његова дела Назад, море! (1954) и Земља иза божијих леђа.
Његов први туристички водич кроз Југославију настао је додуше тек 1956. године , али су његове репортаже и романи били ти који су побудили пажњу холандске јавности за југоисток Европе, како за тамошња политичка догађања тако и за природне лепоте и културну особеност.
Када су маја 1940. године немачке трупе упале у Низоземље, Ден Долард и његова жена су бициклима избегли на југ. Напослетку им је пошло за руком да се домогну Енглеске, након што су скоро годину дана боравили у Вишијевској Француској. Ден Долард је у Лондону радио као радио-спикер при станицама Де Брендарис и Радио Орање (радио програм холандске владе у изнганству, емитован из Лондона). Након Другог светског рата Ден Долард је написао извештај о исушивању Валхерена[2], да би се касније на неко време настанио у САД и Југославији. О Југославији, коју је сматрао својом другом домовином, приредио је заједно са холандским фотографом Касом Ортхајсом (Цас Оортхуyс) туристички водич који је доживео неколико издања.
Године 1962. учествовао је у првој демонстрацији против атомског оружја у Амстердаму. Породица Спулстра је од 1954. године живела у Хундерлуу. Одатле је Ден Долард полазио на многа путовања. Ова искуства је обрадио у романима, новинским чланцима и путописима.
Свој живот и дело Ден Долард је преточио у књигу Живот једног луталице (Хет левен ван еен ландлопер). Његова биографија Опијен животом Ханса Олинка објављена је 2011. године.
Споменик уреди
У Охриду у Македонији је 29. маја 2006. године откривен споменик у част А. Ден Доларда. Његово име носи и један трг. Споменик је дизајнирао чувени македонски архитекта Владимир Таић, на основу идеје шефа холандске Привредне коморе у Македонији, Петера Босеа. Налази се испред хотела Милленниум и хотела Лебед. По објављивању његовор романа Свадба седморице цигана 1939. године, у Холандији је забележено изузетно интересовање за Охрид, што је на врхунцу резултовало цифром од око 50.000 посетилаца из Холандије на годишњем нивоу.
Референце уреди
- ^ Бојана Будимир, спољна сарадница на катедри за недерландистику Филолошког факултета у Београду је за потребе ове биографије нашла архивску грађу у Архиву Југославије.
- ^ Валхерен је некада било острво које је после Другог светског рата, путем исушивања, припојено остатку Холандије. Данас ова област чини западни део провинције Зеланд и састоји се од општина Миделбурх, Вере и Влисинген.
Спољашње везе уреди
- Website gewijd aan A. den Doolaard
- Biografie A. den Doolaard
- Televisie interview in de IJsbreker van Adriaan van Dis met A. den Doolaard op 11 februari 1990.
- Recensie Albanese vertaling van "De Herberg met het Hoefijzer" van A. den Doolaard op Volkskrantblog Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2009)