Ацилација
У хемији, ацилација (алканоилација) је процес додавања ацил групе у једињење. Једињење које даје ацил групу је ацилирајући агенс.
Ацилни халиди се често користе, јер формирају јаке електрофиле кад се третирају металним катализаторима. На пример, Фридел-Крафтсова ацилација користи ацетил хлорид (етаноил хлорид), CH3CОCl, као агенс и алуминијум хлорид (AlCl3) као катализатор за додавање етаноил (ацетил) групе на бензен:[1][2]
Механизам ове реакције је електрофилна супституција.
Ацилација у биологији уреди
Протеинска ацилација посттранслациона модификација протеина путем везивања функционалних група ацил везама. Један проминентни тип је масна ацилација, адиција масних киселина на поједине аминокиселине (е.г. миристоилација или палмитоилација).[3] Протеинска ацилација је облик биолошке сигнализације.[4]
Види још уреди
Reference уреди
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- ^ Resh, M. D. (1999). „Fatty acylation of proteins: New insights into membrane targeting of myristoylated and palmitoylated proteins”. Biochimica et Biophysica Acta. 1451 (1): 1—16. PMID 10446384. doi:10.1016/S0167-4889(99)00075-0.
- ^ Towler, D A; Gordon, J I; Adams, S P; Glaser, L (1988). „The Biology and Enzymology of Eukaryotic Protein Acylation”. Annual Review of Biochemistry. 57 (1): 69—97. doi:10.1146/annurev.bi.57.070188.000441.