Википедија

Аероотитис

Аероотитис је поремећај рада бубне опне и других органа и ткива средњег ува, узрокован дисфункцијом Еустахиеве тубе у току промене притиска ваздуха унутар и изван средњег ува.[1]

Баротраума ува
Приказ органа ува
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОРЛ
МКБ-10Т70.0
МКБ-9-CM993.0

Еустахијева туба је мали канал који спаја средње уво са задњим зидом горњег спрата ждрела и носа (лат. nasopharynx). Његова сврха је да омогући изједначење притиска ваздуха у средњем уву са притиском ван њега.[2]

Због дисфункција Еустахијеве тубе, које настају када се њен канал не отвара током гутања или зевања, јавља се разлика између притиска ваздуха унутар и изван средњег ува, што изазива нелагодност у уву, болове и друге, најчешће, привремене проблеме.[3]

Називи уреди

Аероотитис — barotitis — лат. otitis med.barothraumatica — баротраума средњег ува.[3]

Епидемиологија уреди

Учесталос ароотитиса је око 10% код одраслих особа, а 20% у деце. У студији објављеној 2004, Stangerup SE., наводи да је 14% од 188 путника 24. новембра 2001. у току лета авионима компаније SAS и Kastrup et Heathrow, задобило аероотитис.[1]

Трогодишња студија спроведена код 111 болесника који су лечени 2.394 пута рутинском хипербаричном оксигенотерапијом у барокомори показала је да је укупна стопа баротраума ува и синуса 3,05 случајева на 100 сеанси. Већина симптома догодила се током почетна три третмана уз минималано повећање притиска. Баротараума синуса у овом истраживању регистрована је у 5% а баротраума ува у 95% случаја. Основна болест због које су лечени болесници ХБОТ није била од утицаја на појаву аеросинузитиса и аероотитиса. [2]

Патофизилогија уреди

 
Анатомија људског уха

Своју вентилацију у коју спада и регулација барометарског притисака, средње уво обавља правилно, само ако је обезбеђена нормална проходност Еустахиеве тубе. Поремећаји у вентилацији средњег ува, код већине случајева су најчешће без последица, и стање се нормализује за неколико дана уз примену деконгестива и антибиотика. Међутим, могућа су и оштећења, као што су; губитак слуха, зујање у ушима (лат - tinnitus), вртоглавица, који могу бити привремени или трајни.[4]

Функцију Е.тубе могу пореметити различити фактори међу којима су најучесталији;[3]

  • Акутна инфекција горњих дисајних путева,(која због појаве отока у ждрелу затвара ждрелни отвор тубе, али и оток целе тубе),
  • Искривљена носна преграда (лат Deviatio septi nassi) значајно отежава вентилацију због стварања вртложних струја ваздуха у току дисања.
  • Полипоза носа, (полипозни израштаји стварању препреку у носу и ждрелу и ремете нормалну вентилацију Е.тубе)
  • Запаљење синуса, са обилном секрецијом (подржава појаву запаљења ждрелног дела Е.тубе која је праћена њеним отоком и сужењем лумена)
  • Аномалије у положају доње вилице (скраћују тетиву мишића затезача меког непца и отежавају отварање тубе у току гутања)

Негативна баротраума ува уреди

Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости. Овај поремећај карактерише:[3]

  • увлачење бубне опне и сабијање ланца слушних кошчица,
  • хиперемија ако се повећа или дуже траје, појава излива тећности која испуњава шупљину средњег ува,
  • тачкаста крварења,
  • одлепљење слузокоже од кости,
  • хематотимпанон ако је повећање притиска веће од 40kPa (300 mmHg) или
  • пуцање бубне опне (перфорација).
 
Са порастом притиска у атмосфери, ваздух у средњем уву се сабија, што у случају препреке у Е.туби доводи до утискивања бубне опне према унутрашњости (слика десно)

Позитивна баротраума ува уреди

Са снижењем притиска у атмосфери ваздух у средњем уву се шири и на 15 mmHg насилно отвара ждрелно ушће Е.тубе и доводи до изласка вишка ваздуха и изјадначење притиска. Уколико постоји поремећај (препрека) у Е.туби регулација проветравања је онемогућена, што увећава притисак на 50, 100, 200 mmHg па и више, да би се отворио ждрелни део тубе. Овај притисак врши снажано нагњечење слузокоже средњег ува и потискује бубну опну према споља. Овај поремећај карактерише;

  • испупчна бубна опна,
  • растезање ланца слушних кошчица,
  • анемија (малокрвност) слузокоже (тежи облик),
  • нагњећење и раздеротина слузокоже,
  • хематотимпанон,
  • пуцање (перфорација) бубне опне,
  • пролазна или трајна наглувост.

Експлозивна и акустичка баротраума ува уреди

Најтежи облик аероотитиса, (са значајним оштећењима бубне опне и унутрашњег ува), изазива експлозивна или бласт баротраума, која настаје због декомпресије изазване дејством јаког ваздушног таласа у току експлозије. Појава нагле разлика у притиску између унутрашњости организма и спољне површине тела узрокује повреде унутрашњих органа испуњених ваздухом, као што су плућа, гастроинтестинални тракт и уво.[5]

Предиспозиција уреди

Предиспонирајући фактори ризика за настанак аероотитиса су; фактори који потичу из средине и фактори који настају због различитих стања и поремећаја у организму.

Фактори средина уреди

Поремећаји у организму уреди

  • Алергија или хроничне инфекције горњих дисајних путева,
  • Упале уха или синусна
  • Сужење Еустахијеве тубе,
  • Присутност тумора уз опструкцију латnasopharynx-a
  • Деца са великим аденоидним вегатацијама
  • Старост: деца (њихова еустахијева туба је ужа.)

Аероотитис код појединих активности уреди

 
Аероотитис ува, једна је од компликација која може настати током спортског роњења
 
Летења евионом због отказа систеама за вентилацију може изазвати аероотитис
 
Боравак у барокомори може изазвати аероотитис

Роњење уреди

Код подводних рониоца појава аертоотитиса који они популарно зову „гњечење средњег ува“, релативно је честа појава. Рониоци морају сталним проветравањем, преко Е.Тубе да обезбеде да се притисак у средњем уву изједначи са повећаним притиском који се јавља код зарањања. Међутим, ако ронилац има пробелема или не може да изједначи притисак, а он постане значајно већи у средњем уву се јавља крварење. У тежим случајевима ово води до расцепа бубне опне, а кроз тако створени отвор може да уђе хладна вода и да изазове вртоглавицу и дезоријентацију. Код тежих оштећења може доћи и до баротрауме унутрашњег ува која води настанку перилимфатичних фистула и декомпресионе болести, у којој гасни мехурићи могу оштетити лабиринт.

Летење уреди

Притисак ваздуха у току лета, у кабинама ваздухоплова, одржава се на нивоу који обезбеђује потребан комфор пилотима и путницима авиона. Комфорни притисак ваздуха у кабини ваздухоплова се током лета одржава компресорима и еквивалентан је атмосферском притисаку на надморској висини од 1.500 до 2.000 метара изнад мора. Обзиром на чињеницу да постоји разлика у притиску ваздуха на нивоу мора и на надморској висини, у току успона или слетања авиона могу се јавити болови у ушима, синусима, зубима.

Боравак у барокомори уреди

Аероотитис је једна од најчешћих баротраума у току боравка у барокомори. Најчешће се јавља код дугих протокола на већим атмосферским притисцима (рекомпресиона терапије ронилаца, лечење гасне гангрене и сличних стања) или због;[6]

  • Неправилно обављене дијагностике (види контраиндикације за примену ХБОТ)
  • Неадекватна припрема болесника (нису превентивно стављене капи у нос,није отстрањена ушна маст, болесник није упознат са начином изједначавања притиска у Е.туби итд)
  • Непридржавање протокола прописаног за компресију/декомпресију барокоморе
  • Нагла декомпресија (превентивна или хаваријска)
  • Отказ опреме због квара и недостатка гаса.
Када говоримо о стандардном протоколу ХБОТ, (а то је у целом свету прихваћени радни притисак 1.5 – 2.5 бара,у једнодневним третманима од 60 до 90 минута), при чему се кисеоник примењује све време терапије, уз правилно изабрану брзину компресије/декомпресије и коректно изврешен преглед (уз строго поштовање прописаних контранидикација), појава аероотитиса је јако ретка.

Клиничка слика и дијагноза уреди

 

Клиничку слику овог поремећаја, који се може јавити на једном уву или обостарно, карактерише следећа симптоматологија;

  • Осећај пуноће или (енг - „clogging“) у уву
  • Нелагодност или бол у уву
  • Наглувост
  • Осећај звоњења у уву (зујање у ушима)
  • Вртоглавица

Болесник се не може ослободити ових симптома, гутањем зевањем или за жвакањем и ако се блокада Е.тубе настави дуже време може доћи до инфекције и појаве класичне упале средњег ува (лат- Otitis med.acuta)

  • Отоскопски се види испупчена или увучена бубна опна (која код јачег притиска сличи акутној упали средњег ува)и дефект бубне опне у виду линеарне или неправилне, једноструке или вишеструке пукотине, са раскиданима и крвљу подливеним ивицама.
  • При тежим повредама може се видети квављење из спољнејег ушног канала.
  • Најозбиљнија компликација нелечене трауматске перфорације бубне опне је холестаеатом услед урастања плочастог епитела у средње уво, а код јачих оштећења могућа је реверзибилна али ређе и трајна наглувост.

Диференцијална дијагноза уреди

Диференцијална дијагноза има за циљ да размотри алтернативна стања која могу изазвати исте симптоме. У зависности од актуелних симптома, ова стања могу укључивати:[7]

  • декомпресијску болест унутрашњег уха,
  • калоричну стимулацију,
  • вестибуларни неуронитис,

Ако постоји сензорнеурални губитак слуха или вртоглавица након излагања великој промени амбијенталног притиска или промене гаса за дисање, треба размотрити могућност истовремене баротрауме и декомпресијске болести унутрашњег уха, јер симптоми могу бити веома слични, и леч се рекомпресијом и хипербаричним кисеоником.[7]

Терапија уреди

Код већине људи аероотитис са лако може кориговати наким од метода.[8]

Када се симптоми поремаћаја не нормализују потребно је лечењем постићи изједначење притиска у средњем уву, успостављањем нормалне функције Е.Тубе, спречити симптоме упале средњег ува, а болеснику олакшати тегобе.[9]

У лечењу се примењују ови лекови и методе;

  • Лекови за смањење отока носне слузокоже,
  • Антихистаминици,
  • Аналгетици и антипиретици,
  • Валсалва маневар,који се изводи на следећи начин: прстима затворите ноздрве, затворити уста и умереном силом дувајте ваздух према носу као када Вам је запушен нос (маневар поновити више пута)
  • Према потреби спровести хируршки третман који се састоји у хируршком резу на бубној опни у циљу изједначавања притиска ваздуха и дренаже накупљеног секрета у средњем уву,

Конзервативно и хируршко лечења је потребно и код компликација аероотитиса: неконтролисаног расцепа бубне опне изазван разликом притиска (обично се јавља код експлозивне декомпресије и бласт повреде).[10]

Компликације уреди

Компликације повезане са баротраумом уха могу се сажети као:[11][8]

  • серозни излив,
  • серозносукрвичави излив,
  • отворено крврење у средњем уху,
  • перфорација бубне опне и декомпресијске болести унутрашњег уха.

Компликације се могу бити удружене са пролазним и/или хроничним губитком слуха, вртоглавицом и нестабилношћу хода. Пријављени су и лезије спољашњед слушног канал, инфекције средњег уха, хронични бол, као и пролазна парализација фацијалног нерва.[8][12][11][13]

Превенција уреди

 
Пре извођења активности које могу довести то аероотитиса обавезан је оториноларинголошки преглед

У току роњења уреди

Већина ронилачких клубова рониоцима саветују бројне мере превенције аероотитиса. Цитирамо неке од мера које су наведене у Упутству за медицинско обезбеђење подводних активности;[14]

Медицинска контрола над свим видовима подводних активности има изванредан знацај за сигурност роњења. Контрола треба да обухвати: наставу, обученост и оспособљеност уцесника у роњењу, планирање и припрему за роњење, ронилачку опрему, ронилацки медиј за дисање, уређаје за рекомпресију, процес роњења и исправност вођења ронилацке документације.

У току боравак у барокомори уреди

 
Пре излагања ХБО обавезно треба обавити оториноларинолошки преглед, савесно и коректно

Превентивне мере које треба спровести код особа које се лече или бораве у барокоморама су;

  • Пре излагања ХБО обавезно обавити оториноларинолошки преглед, савесно и коректно,
  • У случају појаве ушне масти у спољнем ушном ходнику исти треба темељно испрати
  • Пацијенте у актутној фази болести уха, носа и синуса не излагати ХБОТ
  • Пре уласка у комору превентивно ставити капи у нос а по потреби дати и антихистаминик
  • Обучити пацијента за изједначавање притиска у средњем уву,
  • Компресију и декомпресију код хроничних болесника или при најави од стране пацијента појаве притиска у ушима и болова у пределу синуса, максимално успорити, уз повремене застанке ако је потребно до стабилизације стања.
  • По завршеној ХБОТ пацијент мора најмање 20 min бити под контролом лекара

У току летења уреди

Већина авио-компаније путницима пре летења авионом саветују бројне мере превенције аероотитиса.[15]

Цитат из брошуре једне од авио-компанија;

  • Пре лета консултујте се са својим лекарем, уколико сте имали тегобе при ранијим летовима или сте боловали од ове болести.
  • Одложите путовање авионом ако је хладно, или имате инфекцију синусна или је присутна алергија параназалних шупљина.
  • Пацијенти у добром здравственом стању превентивно могу узети једну таблету или лек за смањивање конгестије носа (носни спреј) око сат времена пре полетања или слетања.
  • Избјегавајте спавање током, слетања.
  • Сишите или жваћите жвакаћу гуму или тврде бомбоне, непосредно пред полетање и током слетања.
  • Када осетите тегобу у ушима, немојте користити силу. Исправна техника укључује само стварање притиска уз помоћ мишића образа и грла,(Валсалва маневар).

Прогноза уреди

Благи симптоми могу нестати у року од 1 до 2 недеље.[16] Сви симптоми треба да буду решени пре поновног роњења, летења и лелења у барокомори, укључујући зарастање било које перфорације бубне опне, како би изједначавање притиска у уву било могуће,[16] без абнормалних звукова, а слух нормалан.[17]

Види још уреди


Извори уреди

  1. ^ а б Stangerup SE, Klokker M, Vesterhauge S, Jayaraj S, ReaP, Harcourt J, Point Prevalence of Barotitis and Its Prevention and Treatment with Nasal Balloon Inflation: A Prospective, Controlled Study. Otol Neurotol 25:89-94,2004.
  2. ^ а б Фитзпатрицк, D. Т.; Францк, Б. А.; Масон, К. Т.; Сханнон, С. Г. (1999). „Риск фацторс фор сyмптоматиц отиц анд синус баротраума ин а мултиплаце хyпербариц цхамбер”. Ундерсеа & Хyпербариц Медицине : Јоурнал оф тхе Ундерсеа анд Хyпербариц Медицал Социетy, Инц. 26 (4): 243—7. ПМИД 10642071. 
  3. ^ а б в г Баротраума, Преузето 11. 5. 2009. (језик: енглески)
  4. ^ Фернау, Јамес L.; Хирсцх, Баррy Е.; Деркаy, Цраиг; Рамасастрy, Саи; Сцхаефер, Сусан Е. (1992). „Хyпербариц оxyген тхерапy: Еффецт он миддле еар анд еустацхиан тубе фунцтион”. Тхе Ларyнгосцопе. 102 (1): 48—52. ИССН 0023-852X. дои:10.1288/00005537-199201000-00009. 
  5. ^ Басон, Р.; Yацавоне, D. W. (1992). „Лосс оф цабин прессуризатион ин У.С. Навал аирцрафт: 1969-90”. Авиатион, Спаце, анд Енвиронментал Медицине. 63 (5): 341—5. ПМИД 1599378. 
  6. ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
  7. ^ а б ONeill, Owen J.; Brett, Kaighley; Frank, Anthony J. (2023), Middle Ear Barotrauma, StatPearls Publishing, PMID 29763026, Приступљено 2023-04-23 
  8. ^ а б в Rozycki, S. W.; Brown, M. J.; Camacho, M. (2018-09-30). „Inner ear barotrauma in divers: an evidence-based tool for evaluation and treatment”. Diving Hyperb Med. 48 (3): 186—193. PMC 6205852  . PMID 30199891. doi:10.28920/dhm48.3.186-193. 
  9. ^ Blanshard, J. D.; Maw, A. R.; Bawden, R. (јун 1993). „Conservative treatment of otitis media with effusion by autoinflation of the middle ear”. Clin Otolaryngol Allied Sci. 18 (3): 188—92. PMID 8365006. doi:10.1111/j.1365-2273.1993.tb00827.x. 
  10. ^ Mirza, S.; Richardson, H. (2005). „Otic barotrauma from air travel”. Journal of Laryngology and Otology. 119 (5): 366—370. PMID 15949100. S2CID 45256115. doi:10.1258/0022215053945723. 
  11. ^ а б Grossman, A.; Ulanovski, D.; Barenboim, E.; Azaria, B.; Goldstein, L. (децембар 2004). „Facial nerve palsy aboard a commercial aircraft”. Aviat Space Environ Med. 75 (12): 1075—6. PMID 15619863. 
  12. ^ Lechner, M.; Sutton, L.; Fishman, J. M.; Kaylie, D. M.; Moon, R. E.; Masterson, L.; Klingmann, C.; Birchall, M. A.; Lund, V. J.; Rubin, J. S. (2018-03-01). „Otorhinolaryngology and Diving-Part 1: Otorhinolaryngological Hazards Related to Compressed Gas Scuba Diving: A Review”. JAMA Otolaryngol Head Neck Surg. 144 (3): 252—258. PMID 29450472. S2CID 3926799. doi:10.1001/jamaoto.2017.2617. .
  13. ^ Hyams AF, Toynton SC, Jaramillo M, Stone LR, Bryson PJ (септембар 2004). „Facial baroparesis secondary to middle-ear over-pressure: a rare complication of scuba diving”. J Laryngol Otol. 118 (9): 721—3. PMID 15509373. doi:10.1258/0022215042244813. 
  14. ^ Principi medicinskog obezbeđenja podvodnih aktivnosti Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2021) Преузето:6. 4. 2020.
  15. ^ Уши и надморска висина, на сајту америчке академије за оторилоларингологију Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2009) Преузето: 9 мај 2009. (језик: енглески)
  16. ^ а б Нофз, Лyндон; Порретт, Јемма; Yии, Натхан; Де Алwис, Надине. "Дивинг релатед отологицал ињуриес". www1.рацгп.орг.ау. Репринтед фром АЈГП вол 49, но 8, Аугуст 2020 Тхе Роyал Аустралиан Цоллеге оф Генерал Працтитионерс 2020.
  17. ^ „Превентион оф Миддле Еар Баротраума”. 2017-01-16. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 2023-09-14. 

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Аероотитис на Викимедијиној остави


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aerootitis&oldid=27445125”