Активин и инхибин су два блиско сродна протеинска комплекса који имају скоро потпуно супротно биолошко дејство. Активин поспешује ФСХ биосинтезу и секрецију , и учествује у регулацији менструалног циклуса . Познато је да врши и низ других функција, укључујући његово учешће у пролиферацији, диференцијацији , апоптози ,[1] метаболизму , хомеостази , имунском респонсу , зарастању рана ,[2] ендокрином систему . Насуптрот томе инхибин умањује ФСХ синтезу и инхибира његову секрецију.[3]
Активин је димер који се састоји од две идентичне или веома сличне бета подјединице. Инхибин је такође димер. Његова једна компонента је бета подјединица која је слична или идентична са бета подјединицом активина. Међутим, у контрасту са активином, друга компонента инхибинског димера је мање сродна са алфа подјединицом.[4] [5] антимилеријанског хормона , коштаног морфогенетичког протеина , и диференцијационог фактора раста припадају ТГФ-β протеинског суперфамилији.[6]
^ Цхен YГ, Wанг Q, Лин СЛ, Цханг CD, Цхуанг Ј, Цхунг Ј, Yинг СY (2006). „Ацтивин сигналинг анд итс роле ин регулатион оф целл пролифератион, апоптосис, анд царциногенесис” . Еxп. Биол. Мед. (Маywоод) . 231 (5): 534—44. ПМИД 16636301 . ^ Сулyок С, Wанкелл M, Алзхеимер C, Wернер С (2004). „Ацтивин: ан импортант регулатор оф wоунд репаир, фибросис, анд неуропротецтион”. Мол. Целл. Ендоцринол . 225 (1–2): 127—32. ПМИД 15451577 . дои :10.1016/ј.мце.2004.07.011 . ^ ван Зонневелд П, Сцхеффер Г, Броекманс Ф, Бланкенстеин M, де Јонг Ф, Лооман C, Хаббема Ј, те Велде Е (2003). „До цyцле дистурбанцес еxплаин тхе аге-релатед децлине оф фемале фертилитy? Цyцле цхарацтеристицс оф wомен агед овер 40 yеарс цомпаред wитх а референце популатион оф yоунг wомен” . Хум Репрод . 18 (3): 495—501. ПМИД 12615813 . дои :10.1093/хумреп/дег138 . ^ Бургер ХГ, Игарасхи M (1988). „Инхибин: дефинитион анд номенцлатуре, инцлудинг релатед субстанцес”. Тхе Јоурнал оф Цлиницал Ендоцринологy анд Метаболисм . 66 (4): 885—6. ПМИД 3346366 . ^ Робертсон ДМ, Бургер ХГ, Фуллер ПЈ (2004). „Инхибин/ацтивин анд овариан цанцер”. Ендоцрине-релатед Цанцер . 11 (1): 35—49. ПМИД 15027884 . дои :10.1677/ерц.0.0110035 . ^ Кингслеy ДМ (1994). „Тхе ТГФ-бета суперфамилy: неw мемберс, неw рецепторс, анд неw генетиц тестс оф фунцтион ин дифферент органисмс” . Генес & Девелопмент . 8 (2): 133—46. ПМИД 8299934 . дои :10.1101/гад.8.2.133 .
Спољашње везе
уреди
