Акустична гитара

Акустична гитара је жичани музички инструмент на коме се звук производи на жицама, те се преноси на дрво које га резонује. У већини случајева се прави од дрвета, и има 6 или 12 жица.

Звук настаје тако што се жице трзају трзалицом, или ређе, прстима. Тај звук улази у тело, кроз „звучну рупу” која се налази испод самих жица, те се у звучној кутији резонанцијом појачава гласноћа. Жице носе називе редом, од најтање или најдебље: E, H, G, D, A, E, док је код модела са 12 жица, свака од шест жица дуплирана.

Делови гитаре уреди

Акустична гитара је састављена од тела, односно резонантне кутије, и врата. Остали делови су: кобилица, коњић, прагови, чивије, грифплатна тј. fingerboard, као и "коњић" на кобилици. Кобилица се налази на резонаторској кутији иза отвора гитаре а коњић на врату испод чивија. Хватаљка тј. фретбоард је танка, уздужна плоча где су утиснути прагови и притиском на жицу свира, а може бити од другачијег дрвета у односу на сам врат гитаре.

Дакле, главни извор звука су жице, које се трзају или "свирају" прстима и/или трзалицом. Жице вибрирају на одређеној фреквенци и тиме стварају богату ниску хармоника на различитим тонским висинма, што даје гитари раскошан тон. С тога боја тона зависи од дужина жица, масе (дрвета) гитаре, и тензије ("контрапритисак" које жице врше на цео инструмент). Жице узрокују да горња плоча тј. соундбоард и целокупно тело гитаре, резонују, на неким одређеним фреквенцама, и тако по самој природи ствари појачавају те неке хармонике више или много више у односу на друге. Тиме добијамо тембар, илити карактеристичан, ексклузиван, непоновљив звук сваке акустичне гитаре.

Израда гитаре уреди

Прва модерна акустична гитара је настала у другој половини 20. века. Сама израда гитаре је врло захтеван процес, будући да је тело гитаре одговорно за боју звука који ће гитара произвести. Врста дрва која се користи на појединим деловима гитаре и начин на који су те плоче дрва спојене заједно чине битан фактор на укупан звук акустичне гитаре. Сматра се да је најважнији квалитет плоче, изнад које се налазе „звучна рупа” и жице. Та горња дрвена плоча је уједно и најтања, како би се омогућило лакше „осећање” вибрације жица.

Дрво уреди

Будући да је један од најважнијих делова гитаре његова звучна кутија, важно је од ког је дрвета направљена. Звучну кутију чини горња плоча, странице и задња плоча, а представља ваздушну пумпу која уз вибрације свих њених страница ствара звук. Материјали које се користе у изради акустичне гитаре одредиће њену коначну звучну слику. Дрво које се најчешће користи за горњу плочу акустичне гитаре је смрека, која спаде у мекана дрва и јако је резонантна. Вековима је стандард у изради акустичних инструмената. Користи се на гудачима, клавирима и акустичним гитарама, било да се ради о класичној гитари или гитари са металним жицама. Када је реч о станицама и задњој плочи гитаре, различити мајстори користе различита дрва. Све зависи од коначне звучне слике коју желе да добију. Пратећи основне тонске карактеристике сваког дрвета, отприлике се може створити слика како би та гитара могла звучати. Постоје још много различитих аспеката који чине гитару крајњим производом, од врсте материјала које је коришћен за фингербоард, величина звучне кутије, облик звучне кутије, врста и дебљина жица, дужина врата, поставка и облик гредица које су залепљене на горњу и доњу плочу, и слично.

Горња плоча уреди

Што се тиче тонских особина, смрека је најчешће коришћено у традицији прављења акустичних инструмената. Карактеристика дрвета ове врсте је светло-златна боја и изражена хомогеност раста годова што позитивно утиче на тонске карактеристике дрвета. Тон на инструментима изграђеним од ње карактерише се као екстремно чист и звонак. Тон који кедар прозиводи топлији је од смрекиног. Од кедра настају јако добре фингерстил гитаре. Мање је чврст од смреке и та мекоћа преноси се у осећај топлине тона. Док смрека има већи динамички опсег, кедар чини тише тонове гласнијим.

Акустичне гитаре нагињу ка средњим фреквенцијама звучног спектра, а махагони посебно истиче средње фреквенције. Као популарно дрво неколико деценија, махагони је коришћен на много старих акустичних снимака и то се чује на многим снимцима америчке музике, од блуза до америчког фолка.

Доња плоча и странице уреди

Бразилско ружино дрво тражено је због своје тамно смеђе боје. Важи за врхунско дрво за гитаре са металним жицама, као и класичне гитаре. Производи гласан, топао и богат тон. Индијско ружино дрво има велику густину годова, са тамно љубичастом, црвеном и смеђом бојом. Производи дубок, топао тон, са доста реверба, што се посебно чује на великим акустичним гитарама. Ово дрво се највисе користи за странице и доњу плочу у данашњој индустрији изградње акустичних гитара.

Акустична својства уреди

За квалитет и јачину тона, поред свих осталих делова разуме се, највише је задужена горња плоча. Сва енергија која се добије свирањем/трзањем жица се преноси на горњу плочу, тако да без ње, звуки би био једноставно речено "непокретан". Она може да резонује, много боље и лакше него саме жице јер је већа и равна те стога је главни одговорни за волумен(јачину) тона.

Поред тога, акустична гитара има шупље тело, и ваздух унутар тела вибрира на одређеној фреквенци ~110Хз (празна пета жица, тј. А басово) и тиме додатно појачава ниске фреквенце да се добије пожељно басичнији звук. Ниске фреквенце, које зависе од величине тела гитаре, која се понаша као Хелмхолцов резонатор, се могу појачавати или смањивати у волумену опет у зависности од тога да ли се ваздух унутар резонантне кутије поклапа са фазом жица које вибрирају. Ако је "у фази" онда се звук приближно појачава за око 3дБ, а у супротно кад је "ван фазе" онда се за 3дБ смањује. Ваздух на отвору гитаре, као Хелмхолцов резонатор, вибрира, или у фази или ван фазе са остатак ваздуха унутар тела и у фази или ван фазе, са жицама, свеукупно. Оваква врста интеракције или појачава или утишава звук на различитим фреквенцама. Коначно, унутрашњи ваздух гитаре се спреже, спаја, везује, меша са спојашњим ваздухом и таква врста интеракције је најбоља јер "ваздух избацује/гура ваздух"

Гитара има неколико тих спрега/модова: жице - горња плоча; горња плоча - унутрашњи ваздух; и горња плоча/унутрашњи ваздух - спољашњи ваздух. Задња плоча такође вибрира до одређеног степена вођена што вибрацијом унутрашњег ваздуха, што механичким деловима остатка гитаре.

Снимање акустичне гитаре уреди

Поставка микрофона је основа за било који добар снимак. Поставка је углавном одредјена музичким жанром, али већина аудио инжењера постављају микрофоне да би ухватили добар укупан баланс инструмента.

Блуемлеин поставка уреди

Блуемлеин захтева употребу два бидирекциона микрофона постављена под углом од 90 степени. Бидирекциони микрофон купи сигнал испред и рефлексије иза, тако да амбијент просторије игра значајну улогу у звуку.

Кондензаторски микрофон са великом мембраном уреди

За ову поставку користи се кондензаторски микрофон са великом мембраном постављен да гледа предео измедју резонаторске рупе и врха врата. Намести се да буде кардиодан да би што мање хватао амбијент собе. Микрофон са кардиоидним усмерењем “хвата” сигнал који долази испред микрофона. Ова поставка је много ужа у поредјењу са стерео поставком и добра је за снимање истих акорда два пута, да би се у миксу пановали лево и десно.

XY уреди

За ову конфигурацију постављају се два микрофона по 90 степени, један изнад другог (углавном), са капсулама сто ближе могуће,а да се не додирују. За ову поставку потребно је поставити микрофоне тако да угао од 90 степени буде усмерен према телу гитаре. Потребно је обратити пажњу на проблеме са фазама.

Размакнут пар уреди

За ову поставку користе се два кондензаторска микрофона постављена на пола метра један од другог. Један микрофон је уперен према 8. Прагу на акустичној гитари, а други је уперен директно на 12 праг. Оваква поставка купи високе фреквенције са више детаља. Ова поставка је посебно добра ако музичар користи технике хамер-он и пул-оф. Микрофон који је усмерен више ка врату је ту да покупи ситне детаље који се иначе не би чули да се снима тело гитаре. Значајан део поставке је колико су микрофони постављени од извора. Постављање микрофона даље од извора би довело до танког звука, а поставка која је превише близу би угушила звук. Потребно је доста експериментисања са овом техником.

Види још уреди

Литература уреди

Цартер, Wалтер (1996). Еицхе, Јон, ур. Тхе хисторy оф тхе Оватион гуитар. Мусицал Инструментс Сериес (фирст изд.). Милwаукее, Wисцонсин: Хал Леонард Цорпоратион. стр. 1—128. ХЛ00330187;. ISBN 978-0-7935-5876-6;. ISBN 978-0-7935-5876-6 (софтцовер);. ISBN 978-0-7935-5948-0 (hardcover).
Denyer, Ralph (1992). The guitar handbook. Special contributors Isaac Guillory and Alastair M. Crawford; Foreword by Robert Fripp (Fully revised and updated изд.). London and Sydney: Pan Books. ISBN 978-0-330-32750-3.