Америчка видрица

Америчка видрица (лат. Neovison vison) врста је сисара из реда звери (Carnivora), а припада породици куна (Mustelidae). Попут нутрије, и ова врста сисара се у Европи гаји због квалитетног крзна, па се може претпоставити начин на који је доспела у природу са узгајивачких фарми (бег, интродукција итд.). Други називи за ову врсту јесу амерички нерц и амерички визон.

Америчка видрица Временски распон:
Статус угрожености
Најмање угрожен  (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Маммалиа
Ред:	Царнивора
Породица:	Мустелидае
Род:	Неовисон
Врста:	Н. висон
Биномно име
Неовисон висон (Сцхребер, 1777)
Подврсте
Листа N. v. vison N. v. aestuarina N. v. aniakensis N. v. energumenos N. v. evagor N. v. evergladensis N. v. ingens N. v. lacustris N. v. letifera N. v. lowii N. v. lutensis N. v. melampeplus N. v. mink N. v. nesolestes N. v. vulgivaga
Ареал америчке видрице у Северној Америци
Нативне (црвена) и интродуковане (розе) популације америчке видрице

Опис

Америчка видрица припада полу-акватичним карниворима, средње величине. Има дуго, витко тело, са релативно кратким ногама, а реп је краћи од половине тела. Тело мужјака дугачко је између 33 и 43 цм, а реп између 15,8 и 23 цм. Размере женки су нешто мање; тело је дугачко од 30 до 40 цм, а реп од 12,8 до 20 цм. Мужјаци теже између 600 и 2.400 грама, а женке између 700 и 1.100 г. Крзно визона је обично тамно смеђе до црне боје (на фармама варира од прљаво-беле до жућкасто-браон), са беличастим мрљама на бради, грудима и репу. Мекано је и дебело, са уљаним заштитним длакама, које су водоотпорне. У потпуности прекрива ноге, осим врхова прстију и јастучића. Прсти ове животиње прилагођени су пливању, те су до пола спојени пловном кожицом. Уши су јој округласте, сићушне и једва видљиве због крзна.

Распрострањење и станиште

Америчка видрица нативна је врста области Северне Америке (САД и Канада). Нема је једино у Аризони и сувим деловима Калифорније, Неваде, Јуте, Новог Мексика и западног Тексаса. Визон је као крзнашица најпре узгајан у Русији током XX века, да би касније био интродукован у остале делове Европе. У Србији је забележен на северу територије, у области Подунавља. Америчка видрица представља инвазивну врсту, јер је у директној компетицији са европском (лат. Mustela lutreola), чији је опстанак на овим просторима угрожен.

Визон обично настањује влажна подручја, као што су мочваре, забарене површи, обале река итд. Може се јавити и у сувим стаништима, уколико има хране у изобиљу, али преферира станишта са густом вегетацијом ради лакшег скривања. Понекад може настанити напуштене легла даброва или бизамских пацова.

Биологија и понашање

Америчка видрица је солитарна (самотњачка), углавном ноћна животиња, која не хибернира. Пари се једном годишње – током пролећа, од фебруара до априла. Женка има могућност да одложи имплантацију ембриона, па оплођена јајна ћелија не заврши одмах у материци. Целокупни гестациони период траје од 39 до 78 дана, док развој ембриона, када се имплантира, траје свега 30 до 32 дана. Женка окоти од 2 до 10 младунаца, али обично је тај број 4-5. Млади су у тренутку рођења слепи и беспомоћни, али кроз 4 до 5 недеља отварају очи. Недељу или две након тога женка престаје да доји, а кад наврше 8 недеља, младунци крећу лов. Са мајком остају до јесени. Мужјаци достижу полну зрелост са 18, а женке са 12 месеци. Јединке америчке видрице имају више од једног партнера.

Америчка видрица је добар пењач, али и ронилац (може да зарони и до 16 м). Живи самостално, осим у сезони парења. Одличан је предатор, па напада и крупнији плен. Обично убије више него што може појести, те остатак складишти за касније. Њену исхрану чини углавном месо: рибе, водоземци, птице, зечеви итд. Плен убија угризом за грло.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Америчка видрица на Викимедијиној остави