Andre Deren (франц. André Derain; Шату, 10. јуни 1880 — †8. септембар 1954) био је познати француски сликар и графичар.

Andre Deren
Лични подаци
Датум рођења(1880-06-10)10. јун 1880.
Место рођењаШату,
Датум смрти8. септембар 1954.(1954-09-08) (74 год.)
Место смртиGarches,
Kuća Andre Derena u "Chambourcy"
Spomen ploča Andre Derena u "Chambourcy"
Čerin kros bridž, London (1906).

Биографија уреди

Рођен је у департманту Ил де Франс и од 1898.- 1899. образовао се на реномираној уметничкој школи, L Академи Камиј. Приликом копирања дела у Лувру се упознаје са Анри Матисом са којим се упознао још приликом студија на академији. У то време је посетио изложбу и упознао се са делом и ранијим радовима Ван Гога у Париском јесењем салону. 1900. срео је Мориса Вламенка са којим је делио касније и атеље и сарађивао са њим. Слике Андре Дерена су у почетку били пејзажи. Током изложбе у Париском јесењем салону 1904. године се сусрео са делом Пола Сезана које је на њега извршило утисак и обележило његово касније стваралаштво.

Са Анри Матисом је развио и основао стил фовизма. Упознаје се и са делима Пола Гогена. Познате авангардне сликаре Пабла Пикаса и Жоржа Брака упознаје 1907. године а познавао је и сарађивао и са Гијомом Аполинером, Кес ван Донгеном, Максом Јакобсоном. У ово време је открио и почео и да сакупља дела тзв. Примитивне уметности Африке која је заинтригирала и друге познате уметнике. Преселио се у уметничку четврт Париза Монмартр где је живео и радио и Пикасо као и други познати сликари. Дерен је започео са радовима и у кипарству. 1909. је илустрирао лирско дело Аполинера а 1912. збирку песама Макс Јакобса, и наставио са илустрацијама за Андре Бретона а 1934. године је од Воларда добио уговор за илустрацију "Сатирикона" и направио графичке листове.

1914. био је у Првом светском рату. Већ током рата а и касније још више био је познат у уметничким круговима у којима се кретао. За Сергеја Дијагделијева радио је на сценском уређењу у позоришту. Постаје јако познат и његова се дела приказују не само у Француској већ и Лондону, Берлину, Франкфурту, Диселдорфу, Њујорку и Синсинатију.

У току окупације Француске током Другог светског рата живео је у Паризу и као представник француске културе био је приман од стране власти а 1941. путовао је и у Немачку у организацији власти. После ослобођења је од многих био сматран за колаборационисту и после рата у почетку није имао никаквих изложби својих дела. Умро је у департменту Горња Сена.

Дело уреди

Већ као млад је заволео сликарство. Неколико година је посећивао уметничку академију. Сарађивао је са Анри Матисом и Морисом де Вламинком. 1905. године оснива правац који је познат под називом фовизам и тиме је поред сликара који су припадали групи Мост (нем. der Brücke ) која се развила у Немачкој, постао заступник модерне у сликарству. Од Матиса је прихватао ставове о сликарству да није важан мотив слике и употребу јарке боје која је на платно истиснута директно из тубе, без мешања и налажења нијанси како су то до тада радили сви сликари импресиониста као и слагање боја у композицији и примени ефеката комплементарних боја за композицију слике. 1905 године остварује слике пејзажа и ведута са траговима импресионизма и поинтилизма.

Његови радови били су под утицајима ван Гога, Гогена и Сезана, али после Другог светског рата радио је једноставније и архаички делујуће пејзаже, актове и портрете и развијао се даље а његова дела су добила елементе декоративизма и није више доживео признања која је имао током 20-тих година.

Литература уреди

  1. Дејинy умениа, Мицхаел V, Алтпатов, Мартин 1976
  2. Умěнí, Хендрик Wиллем ван Лон, Праха 1939.
  3. Енциклопедија ликовних умјетности, L.З. ФНРЈ, Загреб 1959.
  4. Мала просветина енциклопедија, Београд, 1959.
  5. Свет умениа, ИКАР, Братислава 2002.
  6. Дејинy умениа, Младé летá Братислава 2001.
  7. Световé дејинy умениа, Б.Ф. Грослиер, Ларуссе, Праха 1996.
  8. Дејинy умениа, Мартyн Јанек, Карел Тхирy, Братислава 1990.
  9. Сликарски правци XX века, Лазар Трифуновић, Београд, 1981.
  10. де Wикипедиа

Спољашње везе уреди