Антериорна хипофиза
Антериорна хипофиза (аденохипофиза) је један од главних органа ендокриног система. Она је антериорни режањ који заједноса постериорним режњом сачињава хипофизу. Антериорна хипофиза регулише неколико физиолошких процеса укључујући стрес, раст, репродукцију и лактацију. Њене регулаторне функције се остварују путем лучења разних пептидних хормона који делују на циљне органе, међу којима су адренална жлезда, јетра, кости, штитна жлезда, и гонаде. Антериорну хипофизу регулише хипоталамус и путем негативне повратне спреге више циљних органа.
| Антериорна хипофизна жлезда | |
|---|---|
 Централни сагитални пресек хипофизе одраслог мајмуна. | |
| Детаљи | |
| Латински | lobus anterior hypophyseos |
| Прекурзор | орална слузокожа |
| горња хипофизна артерија | |
| хипофизна вена | |
| Показатељи | |
| Грејова анатомија | п.1275 |
| МеСХ | А06.407.747.608 |
| Дорландс /Елсевиер | а_14/12111161 |
| ТА | А11.1.00.002 |
| ФМА | 74627 |
| Анатомска терминологија | |
Поремећаји антериорне хипофизе су генерално карактерисани пресуством прекомерне или недовољне продукције хипофизних хормона. На пример, пролактином је аденом хипофизе који прекомерно производи пролактин. Код Шихановог синдрома антериорна хипофиза униформно некоректно функционише и формира умањене количине свих хормона. Правилна функција антериорне хипофизе и органа које она регулише се може одредити путем тестова крви којима се мере нивои хормона.
Додатне слике уреди
-
Антериорна хипофиза -
Синуси
Види још уреди
Литература уреди
- Marieb, E. 2004. Human Anatomy and Physiology. Benjamin Cummings: New York.
- Wheater, P., Burkitt, H., Daniels, V. 1987. Functional Histology. Churchill Livingstone: New York.
Спољашње везе уреди
- Embryology at unc.edu Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2010)