Апсорпција (фармакокинетика)
У фармакологији (конкретније фармакокинетици), апсорпција је кретање лека у крвоток.
Абсорпција обухвата неколико фаза. Најпре, лек мора да се унесе путем једног од начина примене (орално, топикално-дермално итд.) и у специфичној форми дозирања, као што су таблете, капсуле, раствор итд.
У другим ситуацијама, као што су интравенска терапија, интрамускуларна ињекција и други, апсорпција је једноставнија, има мање варијабилности, те је биорасположивост често скоро 100%. Сматра се да интраваскуларна администрација (нпр. IV) не обухвата апсорпцију, те да нема губитака лека.[1] Најбржи пут апсорпције јесте инхалација, а не како се често погрешно мисли интравенска примена. [2]
Апсорпција је у жижи пажње развоја лекова и медицинске хемије, пошто се лек мора апсорбовати пре него што може да испољи своје медицинско дејство. Фармакокинетички профил лека се може лако и знатно променити подешавањем фактора који утичу на апсорпцију.
Референце уреди
Литература уреди
- Авдееф, Алеx (2003). Абсорптион анд Друг Девелопмент. Хобокен, Н.Ј: Wилеy-Интерсциенце/Ј. Wилеy.