Археологија података

Археологија података или дигитална археологија[1] је уметност спашавања енкриптованих или другачије измењених података са медија који се у садашњем тренутку више не користе. Археологија података некада је везана за поступак спашавања података дигиталних медија након природне катастрофе.

Термин се први пут појавио 1993. године у оквиру пројекта ГОДАР (енгл. Global Oceanographic Data Archaeology and Rescue Project). Археологија података је први пут изведена над метеоролошким подацима смештеним на траке. Подаци су садржали слике Арктика које је септембра 1966. године направио сателит Нимбус 2 чији је садржај даље требало дешифровати како би подаци били употребљени на модерном софтверу у даљем истраживању климатских промена на Земљи.

Као појам археологија података се често везује за спашавање података са архаичних трака из 60-тих како би се подаци са истих употребили на модерним рачунарима. Археологија се тако разликује од спашавања података где спасене податке није битно разумети.

Референце уреди

Литература уреди

  • O'Donnell, James Joseph. Avatars of the Word: From Papyrus to Cyperspace Harvard University Press, 1998.
  • Ross, Seamus and Gow, Ann. “Digital Archaeology: Rescuing Neglected and Damaged Data Resources” Library Information Technology Centre, 1999.