Арс Антибари

Арс Антибари (УКАА) је удружење књижевника, основано 16. новембра 1993. године у Бару, Црна Гора. Основали су га, под именом Арс Флуид, млади писци Сенад Карађузовић, Жељко Миловић, Славко Страхиња, Есад Идризај и Дејан Радуновић, а убрзо им се придружио и Војислав Мистовић.

Почеци

Као најискуснији међу њима, Карађузовић је на самом почетку био вођа ове књижевне скупине, која се брзо омасовила и почела оглашавати по локалним медијима, уз прве наступе у Подгорици и Чању. Карађузовић је први од чланова публиковао збирку пјесама Делириум Поетицус (1994), и од тада креће сарадња УКАА са Међурепубличком заједницом за културно-просвјетну дјелатност из Пљеваља, која ће убудуће бити издавач њихових самосталних књига, уз ријетке изузетке.

Услиједили су првијенци Мистовића — Записи потоњег барског романтика, Миловића — Бандиера Росса, Десимирке Филиповић — Подневни сумрак и друга књига Карађузовића — Мит о паралелним елипсама. Чланови УКАА у то вријеме одржавају веома живу књижевну активност, организујући сваке недјеље јавна читања пјесама, уз повремена гостовања колега из других црногорских градова. Осим тога, учествују на књижевним конкурсима у Србији и Црној Гори, те пет година заредом (1993—1997) постају финалисти панчевачких Рукописа.

Прва заједничка књига чланова УКАА Звона испод мора излази 3. априла 1995. године. У Зборнику, чији је настанак савјетима помогао Тихомир Брајовић, налазе се радови 26 аутора, махом из Бара, али и из Подгорице, Пљеваља, Београда, Панчева, Смедерева, Чачка и Чаковца. Недуго након изласка Зборника, прву књигу публикује и Идризај (Ћутња), другу Мистовић (Монтенегрина Нотте Росса) и Миловић (Ову књигу нисам назвао именом твојим), а трећу Карађузовић (Врт дивљих трешања), који са још неколицином аутора из УКАА припрема и издаје књижевни фанзин Арс Поетица.

Заокрет ка урбаном

Почетком 1996. Карађузовић напушта УКАА (наставља плодну књижевну продукцију, која траје до данас), а на мјесто предсједника Удружења долази Миловић. Он свјесно каналише књижевне изразе дијела чланова ка беат и ундергроунд поезији и прози, те иницира пријем троје србијанских рокера у Удружење. Тако су чланови Арс Антибарија постали Маргита Стефановић — клавијатуриста групе Екатарина Велика, Бране Бабић Кебра — пјевач састава Обојени програм и Никола Врањковић — гитариста групе Блоцк Оут. Тиме је Удружење задобило неопходну медијску пажњу, непосредно пред излазак другог зборника Изгледа да ће југо (22. октобар 1996).

У том Зборнику се налазе премијерно објављени прозни радови Стефановићеве и поезија Врањковића, док је Кебра представљен пјесмама из његових ранијих дјела. Осим њихових, у књизи су радови још 22 аутора, разнородних по форми и садржини, али наглашено урбаног сензибилитета, из Бара, Улциња, Загреба, Београда, Земуна, Панчева и Чачка.

Издавачку активност 1996. започиње други ешалон писаца УКАА, на челу са веома талентованом пјесникињом Драганом Рукавином. Она 1996. публикује књигу пјесама Хоризонтала преко бола, а 1998. и њен својеврсни наставак Вертикала бола. Владимир Рашчанин издаје 1997. године прву књигу Гомила посрнулих кишобрана, а 1999. и другу Баштовани каменог сна. Миловић 1998. публикује нову књигу поезије и прозе Периферни времеплов.

У том периоду, активност Удружења је више на папиру, него стварна — дјелују као институција при публиковању издања, а окупљају се само за наступе на званичним државним манифестацијама, попут оних које организује барски Културни центар.

(Одбрана и) Посљедњи дани

Посљедњи Зборник, издат 12. фебруара 1999, био је покушај да се побјегне из канџи естаблишмента коме су чланови УКАА почели да припадају, међутим, он је само показао неминовност тог процеса. Луксузно упакована књига Да ли да ти кажем ко те је убио, Геа? показала је да су дани бујајућег ентузијазма далеко иза њих. Од издавача (Мултимедиа, Београд), преко насловне стране, стриповских и графичких рјешења, до знатно сложенијих прозних форми унутар Зборника — све је показивало да је УКАА постао скуп појединаца који институционално више не требају једни другима. Зборник је наишао на различите критике у црногорској штампи, од крајње негативних до глорификаторских, а до данас је остао најтраженије издање УКАА, прије свега због прозних текстова прерано преминуле Маргите Стефановић. У Зборник су уврштени и радови Нандора Љубановића, пјесника панчевачке панк групе Напред у прошлост, те поново Врањковића и Кебре, али и још 20 квалитетних аутора из Бара, Подгорице, Бијелог Поља, Улциња, Београда, Чачка и Панчева.

На крилима еуфорије око изласка новог Зборника, чланови УКАА су љета 1999. одржали у Бару велики поетско-музички перформанс Остроготи јуре, надомак су циља, уз учешће двадесетак књижевника и музичара. Услиједио је потом и низ мањих пјесничко-сценских форми на Валу од Биговице, под називом Поезијом против дивљине.

Након Зборника, и активног љета, рад УКАА замире. Није помогло ни приступање Саладина Дина Бурџевића, познатог бјелопољског писца настањеног у Њемачкој, који је неколико збирки приповједака потписао као члан Арс Антибарија (Иммигрант’с сонг, Сонет о скоку са зграде, Брус Ли је умро у Бијелом Пољу...), ни Срђана Лековића, у наредним годинама једног од најактивнијих барских пјесника (Кад је реч о теби, Свитац).

Арс Антибари од 2000. почиње да фигурира у књижевној јавности Црне Горе само као издавачка кућа која потписује издања (Жељко Миловић: Бандиера Нера 1, Бандиера Нера 2, Она и град и град и ја; Марија Јововић: На бљесак далеко од Јершалеима), да би рад Удружења и званично замро 2005. године.

Библиографија

Сенад Карађузовић — Делириум Поетицус
Војислав Мистовић — Записи потоњег барског романтика
Жељко Миловић — Бандиера Росса
Десимирка Филиповић — Подневни сумрак
Сенад Карађузовић — Мит о паралелним елипсама
Есад идризај — Ћутња
Војислав Мистовић — Монтенегрина Нотте Росса
Жељко Миловић — Ову књигу нисам назвао именом твојим
Сенад Карађузовић — Врт дивљих трешања
Драгана Рукавина — Хоризонтала преко бола
Драгана Рукавина — Вертикала бола
Жељко Миловић — Периферни времеплов
Владимир Рашчанин — Гомила посрнулих кишобрана
Владимир Рашчанин — Баштовани каменог сна
Саладин Бурџовић — Брус Ли је умро у Бијелом Пољу
Саладин Бурџовић — Сонет о скоку са зграде
Жељко Миловић — Бандиера Нера 1
Жељко Миловић — Бандиера Нера 2
Срђан Лековић — Кад је реч о теби
Марија Јововић — На бљесак далеко од Јершалеима
Срђан Лековић — Свитац
Саладин Бурџовић — Иммигрант’с сонг
Жељко Миловић — Она и град и град и ја
Различити аутори (зборник УКАА) — Звона испод мора
Различити аутори (зборник УКАА) — Изгледа да ће југо
Различити аутори (зборник УКАА) — Да ли да ти кажем ко те је убио, Геа?

Писци у зборницима удружења

Бабић Бране Кебра, Баковић Анте, Бојић Јасмина, Бојовић Зоран, Бурџовић Саладин, Велимировић Валентина, Везилић Оливера, Врањковић Никола, Вујовић Ивана, Дармановић Ненад, Ђендић Данијела, Живковић Виолета, Идризај Есад, Јашовић Борис, Јововић Марија, Карађузовић Сенад, Кнежевић Веселин, Ковачевић Драгоје, Косовић Мартина, Лековић Веско, Лековић Срђан, Лесингер Сандра, Љубановић Нандор, Марковић Страхиња, Мартиновић Александар, Машановић (Бојић) Оливера, Миловић Зоран, Миловић Жељко, Мистовић Војислав, Пауновић Тања, Петровић Исидора, Петровић Магдалена, Радуловић Лидија, Радуновић Дејан, Радуновић Снежана, Рашчанин Владимир, Ризани Дрита, Ристовић Предраг, Ромчевић Весна, Рукавина Драгана, Срећковић Зорана, Стефановић Маргита, Страхиња Славко, Тодоровић Бановић Наташа и Филиповић Десимирка.