Аспарагусна киселина
Аспарагусна киселина, S2(CH2)2CHCO2H је органосумпорна карбоксилна киселина која је присутна у биљци аспарагус. Она може да буде метаболички прекурзор других мирисних тиолних једињења.[6] Биосинтетичке студије су показале да је аспарагинска киселина изведена из изобутерне киселине.[7] Ова безбојна чврста материја има тачку топљења од 75,7–76,5 °C.[5] Одговарајући дитиол (т.кљ. 59,5–60,5 °C) је такође познат;[8] и назива се дихидроаспарагусна киселина или димеркаптоизобутиринска киселина.
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
1,2-Ditiolan-4-karboksilna kiselina
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| КЕГГ[2] | |||
| |||
| Својства | |||
| C4H6O2S2 | |||
| Моларна маса | 150,21 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | Безбојна чврста материја | ||
| Густина | 1,50 cg/cm3 | ||
| Тачка топљења | 75.7–76.5 °C[5] | ||
| Тачка кључања | 323.9°C @ 760mmHg | ||
| Опасности | |||
| Тачка паљења | 149.7 °C | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Референце уреди
- ^ Yанагаwа, Х.; Като, Т.; Сагами, Х.; Китахара, Y. (1973). „Цонвениент процедуре фор тхе сyнтхесис оф аспарагусиц ацидс”. Сyнтхесис. 10 (10): 607—608. дои:10.1055/с-1973-22265.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Фосс, Олав; Тјомсланд, Олав (1958). „Црyстал анд молецулар струцтуре оф 1,2-дитхиолане-4-царбоxyлиц ацид”. Ацта Цхемица Сцандинавица. 12: 1810—18. дои:10.3891/ацта.цхем.сцанд.12-1810.
- ^ С.C. Митцхелл (2001). „Фоод Идиосyнцрасиес: Беетроот анд Аспарагус”. Друг Метаболисм анд Диспоситион. 29 (4 Пт 2): 539—534. ПМИД 11259347. Приступљено 18. 1. 2010.
- ^ Р. Ј. Паррy; А. Е. Мизусаwа; I. C. Цхиу; M. V. Наиду & M. Рицциардоне (1985). „Биосyнтхесис оф Сулфур Цомпоундс. Инвестигатионс оф тхе Биосyнтхесис оф Аспарагусиц Ацид”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 107 (8): 2512—2521. дои:10.1021/ја00294а051.
- ^ Р. Сингх; Г. M. Wхитесидес (1990). „Цомпарисонс оф Рате Цонстантс фор Тхиолате-Дисулфиде Интерцханге ин Wатер анд ин Полар Апротиц Солвентс Усинг Дyнамиц 'Х НМР Лине Схапе Аналyсис”. Ј. Ам. Цхем. Соц. 112 (3): 1190—1197. дои:10.1021/ја00159а046.
