Атлантска трговина робљем
Атлантска трговина робљем или трансатлантска трговина робљем је обухватала транспорт Африканаца које су трговци робовима поробили, углавном до Америка. Трговина робовима редовно је користила троугласти трговински пут и његов средњи пролаз, а постојала је од 16. до 19. века. Велика већина оних који су поробљени и превезени ради прекоатлантске трговине робљем били су људи из централне и западне Африке, које су други западноафрички становници продавали западноевропским трговцима робљем (релативно мали број је директно ухваћен од стране трговаца робљем у приморском делу континента), који су их затим одводили у Америке.[1] Економије јужног Атлантика и Кариба биле су посебно зависне од понуде робовске радне снаге за производњу потрошачких усева, који су сачињавали робу и одећу за продају у Европи. То је било од пресудног значаја за западноевропске земље које су се крајем 17. и 18. века међусобно надметале у стварању прекоморских царстава.[2]
Португалци су у 16. веку били први који су развили Атланску трговину робљем. Године 1526, они су окончали прво трансатлантско ропско путовање до Бразила, а убрзо су њиховим путем следили и други Европљани.[3] Власници бродова сматрали су робове робом коју треба транспортовати до Америка што је брже и јефтиније могуће.[2] Ту робу би тамо могли продати као радну снагу за плантаже кафе, дувана, какаоа, шећера и памука, руднике злата и сребра, поља риже, грађевинску индустрија, сечу дрвета за бродове, или као домаће слуге. Док су први Африканци доведени у Енглеске колоније били класификовани као присилне слуге, са сличним правним статусом као и радници из Британије и Ирске који су радили по уговору, до средине 17. века, ропство је очврсло као расна каста, при чему су афрички робови и њихови потомци били легално власништво њихових власника. Деца ропкиња су рађана као робови. Као имовина, ти људи су сматрани робом или јединицама рада, и продавани су на пијацама са другом робом и услугама.
Главне државе Атланске трговине робљем, поређане по обиму трговине, биле су португалско, британско, француско, шпанско и холандско царство. Више њих је успоставило испоставе на афричкој обали, где су откупљивали робове од локалних афричких лидера.[4] Овим робовима би управљала постаја која би била основана на или у близини обале, како би се убрзало отпремање робова у Нови свет. Робови су држани у логорима док су чекали испоруку. Тренутне процене су да је отприлике 12 милиона до 12,8 милиона Африканаца испоручено преко Атлантика током периода од 400 година,[5][6] иако је број који су купили трговци био знатно већи, јер је прелаз имао велику стопу смртности.[7][8] Око почетка 19. века разне су владе настојале да забране ову трговину, иако се илегални шверц још увек одвијао. Почетком 21. века неколико влада је издало формална извињења за трансатлантску трговину робљем у прошлости њихових земаља.
Позадина
уредиАтлантска путовања
уредиАтлантска трговина робовима развила се након успостављања трговинских контаката између Старог света (Афро-Еуроазија) и Новог света (Америка). Вековима су плимне струје чиниле путовање океанима посебно тешким и ризичним за бродове који су тада били доступни, те је стога било врло мало, ако је уопште и постојао, поморски контакт међу народима који су живели на овим континентима.[9] Међутим, у 15. веку, нови европски развој технологије поморства довео је до тога да су бродови били боље опремљени да се носе са плимним струјама и могли су да отпочну прелази преко Атланског океана. Између 1600 и 1800, око 300 000 морнара ангажованих у трговини робовима деловало је дуж западну Африку.[10] Чинећи то, ступили су у контакт са друштвима која су живела дуж западне афричке обале и онима у Америкама, међу којима никада раније није било интеракција.[11] Историчар Пјер Шону назвао је последице европске пловидбе „деизолационим”, у смислу да су означиле крај изолације за нека друштва и пораст међудруштвених контаката за већину других.[12]
Историчар Џон Торнтон је напоменуо, да су се бројни технички и географски фактори изкомбиновали да би постало највише вероватно да Европљани буду људи који су истраживали Атлантик и развили трговину на њему.[13] Он је утврдио да су покретачке аспирације биле жеља за проналажењем нових и профитабилних комерцијалних могућности изван Европе, као и жеља за стварањем алтернативне трговачке мреже оној коју је контролисало муслиманско Отоманско царство са Блиског Истока, које је сматрано комерцијалном, политичком и религијском претњом европском хришћанству. Конкретно, европски трговци су желели да тргују за злато, које се могло наћи у западној Африци, а такође и да пронађу поморски пут до Индије, где би могли да тргују луксузном робом, попут зачина, без обавезе да добављају ту робу од блискоисточиних муслиманских трговаца.[14]
Иако су многа почетна атлантска поморска истраживања водили Иберијци, у њима су учествовали припадници многих европских националности, укључујући морнаре из Португалије, Шпаније, Италијанских краљевстава, Енглеске, Француске и Холандије. Та разноликост навела је Торнтона да опише иницијално „истраживање Атлантика” као „истински међународни подухват, иако су многа драматична открића остварена под покровитељством Иберијских монарха”. Касније је то лидерство подстакло настанак мита према коме су „једино Иберијци предводили истраживања”.[15]
Референце
уреди- ^ „Тхе цаптуре анд сале оф славес”. Ливерпоол: Интернатионал Славерy Мусеум. Приступљено 14. 10. 2015.
- ^ а б Манниx, Даниел (1962). Блацк Царгоес. Тхе Викинг Пресс. стр. Интродуцтион—1—5.
- ^ Wебер, Грета (5. 6. 2015). „Схипwрецк Схинес Лигхт он Хисториц Схифт ин Славе Траде”. Натионал Геограпхиц Социетy. Приступљено 8. 6. 2015.
- ^ Клеин, Херберт С.; Клеин, Јацоб (1999). Тхе Атлантиц Славе Траде. Цамбридге Университy Пресс. стр. 103–139.
- ^ Роналд Сегал (1995). Тхе Блацк Диаспора: Фиве Центуриес оф тхе Блацк Еxпериенце Оутсиде Африца. Неw Yорк: Фаррар, Страус анд Гироуx. стр. 4. ИСБН 978-0-374-11396-4.. "Ит ис ноw естиматед тхат 11,863,000 славес wере схиппед ацросс тхе Атлантиц." (Ноте ин оригинал: Паул Е. Ловејоy, "Тхе Импацт оф тхе Атлантиц Славе Траде он Африца: А Ревиеw оф тхе Литературе", ин Јоурнал оф Африцан Хисторy 30 (1989), п. 368.)
- ^ Мередитх, Мартин (2014). Тхе Фортунес оф Африца. Неw Yорк: ПублицАффаирс. стр. 191-194. ИСБН 978-1610396356.
- ^ Елтис, Давид анд Рицхардсон, Давид, "Тхе Нумберс Гаме". Ин: Нортхруп, Давид: Тхе Атлантиц Славе Траде, 2нд ед., Хоугхтон Миффлин Цо., 2002, п. 95.
- ^ Басил Давидсон. Тхе Африцан Славе Траде.
- ^ Тхорнтон 1998, стр. 15–17
- ^ Цхристопхер 2006, стр. 127.
- ^ Тхорнтон 1998, стр. 13
- ^ Цхауну 1969, пп. 54–58.
- ^ Тхорнтон 1998, стр. 24
- ^ Тхорнтон 1998, стр. 24–26
- ^ Тхорнтон 1998, стр. 27
Литература
уреди- Аустен, Ралпх (1987). Африцан Ецономиц Хисторy: Интернал Девелопмент анд Еxтернал Депенденцy. Лондон: Јамес Цурреy. ИСБН 978-0-85255-009-0.
- Цхристопхер, Емма (2006). Славе Схип Саилорс анд Тхеир Цаптиве Царгоес, 1730–1807. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-67966-4.
- Роднеy, Wалтер (1972). Хоw Еуропе Ундердевелопед Африца. Лондон: Богле L'Оувертуре. ИСБН 978-0-9501546-4-0.
- Тхорнтон, Јохн (1998). Африца анд Африцанс ин тхе Макинг оф тхе Атлантиц Wорлд, 1400–1800 (2нд изд.). Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-62217-2.
- Хандлеy, Фиона Ј. L. (2006). „Бацк то Африца: Иссуес оф хостинг 'Роотс' тоурисм ин Wест Африца”. Африцан Ре-Генесис: Цонфронтинг Социал Иссуес ин тхе Диаспора. Лондон: УЦЛ Пресс: 20—31.
- Осеи-Туту, Бремпонг (2006). „Цонтестед Монументс: Африцан-Америцанс анд тхе цоммодитизатион оф Гхана'с славе цастлес”. Африцан Ре-Генесис: Цонфронтинг Социал Иссуес ин тхе Диаспора. Лондон: УЦЛ Пресс: 9—19.
- Ревеалинг Хисториес, Ремемберинг Славерy.
- Анстеy, Рогер (1975). Тхе Атлантиц Славе Траде анд Бритисх Аболитион, 1760–1810. Лондон: Мацмиллан. ИСБН 978-0-333-14846-4..
- Араујо, Ана Луциа (2010). Публиц Меморy оф Славерy: Вицтимс анд Перпетраторс ин тхе Соутх Атлантиц. Цамбриа Пресс. ИСБН 978-1604977141.
- Блацкбурн, Робин (2011). Тхе Америцан Цруцибле: Славерy, Еманципатион анд Хуман Ригхтс. Лондон & Неw Yорк: Версо. ИСБН 978-1-84467-569-2.
- Боруки, Давид Елтис, анд Давид Wхеат, "Атлантиц Хисторy анд тхе Славе Траде то Спанисх Америца." Америцан Хисторицал Ревиеw 120, но. 2 (Април 2015).
- Цларке, Др. Јохн Хенрик (1992). Цхристопхер Цолумбус анд тхе Африкан Холоцауст: Славерy анд тхе Рисе оф Еуропеан Цапиталисм. Брооклyн, НY: А & Б Боокс. ИСБН 978-1-881316-14-5..
- Цуртин, Пхилип D. (1969). Тхе Атлантиц Славе Траде. Мадисон: Университy оф Wисцонсин Пресс. ИСБН 978-0299054007. ОЦЛЦ 46413.
- Даудин, Гуиллауме (2004). „Профитабилитy оф Славе анд Лонг-Дистанце Традинг ин Цонтеxт: Тхе Цасе оф Еигхтеентх-Центурy Франце”. Тхе Јоурнал оф Ецономиц Хисторy. 64 (1): 144—171. ИССН 1471-6372. дои:10.1017/С0022050704002633.
- Дресцхер, Сеyмоур (1999). Фром Славерy то Фреедом: Цомпаративе Студиес ин тхе Рисе анд Фалл оф Атлантиц Славерy. Неw Yорк: Неw Yорк Университy Пресс. ИСБН 9780333737484. ОЦЛЦ 39897280.
- Елтис, Давид: "Тхе волуме анд струцтуре оф тхе трансатлантиц славе траде: а реассессмент", Wиллиам анд Марy Qуартерлy (2001): 17–46. . ЈСТОР 2674417. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ) - Елтис, Давид. Тхе Рисе оф Африцан Славерy ин тхе Америцас. Неw Yорк: Цамбридге Университy Прессс 2000.
- Елтис, Давид анд Давид Рицхардсон, едс. Еxтендинг тхе Фронтиерс: Ессаyс он тхе Неw Трансатлантиц Славе Траде Датабасе. Неw Хавен: Yале Университy Пресс 2008.
- Еммер, Пиетер C.: Тхе Дутцх ин тхе Атлантиц Ецономy, 1580–1880. Траде, Славерy анд Еманципатион. Вариорум Цоллецтед Студиес Сериес ЦС614. Алдерсхот [у.а.]: Вариорум, 1998.
- Греен, Тобy. Тхе Рисе оф тхе Транс-Атлантиц Славе Траде ин Wестерн Африца, 1300–1589. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс 2012.
- Гуасцо, Мицхаел (2014). Славес анд Енглисхмен: Хуман Бондаге ин тхе Еарлy Модерн Атлантиц. Пхиладелпхиа: Университy оф Пеннсyлваниа Пресс..
- Халл, Гwендолyн Мидло (2006). Славерy анд Африцан Етхницитиес ин тхе Америцас: Ресторинг тхе Линкс. Цхапел Хилл, НЦ: Тхе Университy оф Нортх Царолина Пресс. ИСБН 978-0-8078-2973-8..
- Хеywоод, Линда анд Јохн К. Тхорнтон, Централ Африцанс, Атлантиц Цреолес, анд тхе Фоундатион оф тхе Америцас, 1585–1660. Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс 2007.
- Хорне, Гералд (2007). Тхе Деепест Соутх: Тхе Унитед Статес, Бразил, анд тхе Африцан Славе Траде. Неw Yорк: Неw Yорк Университy Пресс. ИСБН 978-0-8147-3688-3..
- Иникори, Јосепх Е.; Станлеy L. Енгерман, ур. (1992). Тхе Атлантиц Славе Траде: Еффецтс он Ецономиес, Социетиес анд Пеоплес ин Африца, тхе Америцас, анд Еуропе. Дуке Университy Пресс. ИСБН 9780822382379.
- Клеин, Херберт С.: Тхе Атлантиц Славе Траде (2нд ед.). 2010.
- Линдсаy, Лиса А. (2008). Цаптивес ас Цоммодитиес: Тхе Трансатлантиц Славе Траде. Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-194215-8.
- МцМиллин, Јамес А. (2004). Тхе Финал Вицтимс: Фореигн Славе Траде то Нортх Америца, 1783–1810. Унив оф Соутх Царолина Пресс. ИСБН 978-1-57003-546-3.. Инцлудес датабасе он CD-РОМ.
- Мелтзер, Милтон (1993). Славерy: А Wорлд Хисторy. Неw Yорк: Да Цапо Пресс. ИСБН 978-0-306-80536-3..
- Неwсон, Линда анд Сусие Минцхин, Фром Цаптуре то Сале: Тхе Португуесе Славе Траде то Спанисх Соутх Америца ин тхе Еарлy Севентеентх Центурy. Леиден: Брилл 2007.[недостаје ИСБН]
- Нортхруп, Давид: Тхе Атлантиц Славе Траде (3рд ед., 2010)[недостаје ИСБН]
- Раwлеy, Јамес А., анд Степхен D. Бехрендт: Тхе Трансатлантиц Славе Траде: А Хисторy (Университy оф Небраска Пресс, 2005)
- Редикер, Марцус (2007). Тхе Славе Схип: А Хуман Хисторy. Неw Yорк: Викинг Пресс. ИСБН 978-0-670-01823-9. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г.
- Роднеy, Wалтер: Хоw Еуропе Ундердевелопед Африца. Wасхингтон, DC: Хоwард Университy Пресс; Ревисед ед. . 1981. ИСБН 978-0-88258-096-8. Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ). - Родригуез, Јуниус П., ур. (2007). Енцyцлопедиа оф Еманципатион анд Аболитион ин тхе Трансатлантиц Wорлд. Армонк, НY: M. Е. Схарпе. ИСБН 978-0-7656-1257-1..
- Сцхултз, Кара. "Тхе Кингдом оф Ангола ис нот верy фар фром хере: Тхе Соутх Атлантиц Славе Порт оф Буенос Аирес, 1585–1640." Славерy & Аболитион 36, но. 3 (2015).
- Солоw, Барбара, ур. (1991). Славерy анд тхе Рисе оф тхе Атлантиц Сyстем. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-40090-9..
- Тхомас, Хугх (1997). Тхе Славе Траде: Тхе Хисторy оф тхе Атлантиц Славе Траде 1440–1870. Лондон: Пицадор. ИСБН 978-0-330-35437-0.
- Тхорнтон, Јохн: Африца анд Африцанс ин тхе Макинг оф тхе Атлантиц Wорлд, 1400–1800, 2нд ед., Цамбридге Университy Пресс. . 1998. ИСБН 0-521-62217-4. Текст „0-521-62724-9” игнорисан (помоћ); Текст „0-521-59370-0” игнорисан (помоћ); Текст „0-521-59649-1” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар
|титле=
(помоћ). - Wиллиамс, Ериц (1994) [1944]. Цапиталисм & Славерy. Цхапел Хилл: Университy оф Нортх Царолина Пресс. ИСБН 978-0-8078-2175-6.
- Wхеат, Давид. Атлантиц Африца анд тхе Спанисх Цариббеан, 1570–1640. Цхапел Хилл: Университy оф Нортх Царолина Пресс 2016.
- Wхеат, Давид. "Тхе Фирст Греат Wавес: Африцан Провенанце Зонес фор тхе Трансатлантиц Славе Траде то Цартагена де Индиас." Јоурнал оф Африцан Хисторy 52, но. 1 (Марцх 2011).
Спољашње везе
уреди- „Voyages: The Trans-Atlantic Slave Trade Database”. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2019)
- Quick guide: The slave trade – BBC News
- Slave Trade and Abolition of slavery – Teaching resources at Black History 4 Schools
- -аутхор= -