Википедија

Атрезија дебелог црева

Атрезија дебелог црева је урођена мана у којој постоји сужење, или недостатак лумена (унутрашњи део) црева.[1] Атрезија може да захвати и дванаестопалачно црево (дуоденум), танко црево (јејунум, или илеум који је чешће захваћен) и дебело црево које је најређе захваћено (у око 15% случајева). Постоји више подтипова атрезија црева, од недостатка одређених делова црева, до деформитета по типу ољуштене јабуке и паучинастих деформитета.[2]

Атрезија дебелог црева

Анатомија и физиологија уреди

 
Анатомија дебелог црева

Дебело црево (лат. интестинум црассум) је завршни део дигестивног тракта који се наставља на танко црево (лат. интестинум тенуе). Дужине је око 1,5 до 2 метра и има променљив дијаметар (на почетку 8-10 цм, а у нисходном делу 3-4 цм). Оно чини једну петину целукупне дужине интестиналног тракта.[3]

Почиње у десној бедреној јами и пружа се од илеоцекалног отвора до чмарног отвора или ануса.[4][5][6] Већина извора дефинише дебело црево као комбинацију слепог црева, црева, ректума, и аналног канала.[3] Неки извори искључују анални канал као део дебелог црева.[7][8]

Дебело црево прихвата из танког црева садржај из кога апсорбује воду и соли. Осим тога, оно прикупља несварене остатаке које у процесима врења и труљења претвара у измет (фецес). У њему се такође налази мноштво бактерија које имају способност синтезе витамина које организам апсорбује.[9]

Код људи, дебело црево почиње у десном бедреном региону карлице, непосредно на или испод струка, где се наставља на крај танког црева код слепог црева, преко илеоцекалног вентила. Оно затим наставља вертикално навише, пењући се кроз трбух, а затим преко ширине трбушне шупљине наставља се као попречно црево,. Затим се спушта до ректума где се завршава се у аналном каналу.[10]

Етиопатогенеза уреди

Узрок настанка и симптоматологија слична је ао код атрезије танког црева, које је у ових пацијената је скраћено, а често га прате и мултипле атрезије и малротација.

Од типа атрезије зависи прогноза пацијента. Удружене аномалије су веома ретке. За разлику од атрезије у стенози танког црева постоји континуитет и црева и мезентеријума, а два сегмента су повезана кратким суженим, понекад ригидним делом. Проксимални је батаљак јако широк, док је дистални узак (микроколон, птичје црево).[11][12]

Ембриологија уреди

Различите теорије покушавају да објасне настанак атрезије. По једнима узрокована је изостанком реканализације чврсте врпце, а по другима васкуларним поремећајима (васкуларне теорија).

Генетика уреди

Ова аномалија нема генетску основу.

Епидемиологија уреди

Атрезије црева чине 80–95% свих атрезија црева. Инциденција им је од 1:330 до 1: 1500 живорођених.

Клиничка слика уреди

Клиничком сликом доминирају следећи симптоми и знаци који се развијају одмах након рођења (од првог или другог дана живота):

Цревна опструкција

Код ниских опструкција доминира дистензија трбуха за разлику од високих, те се повраћање јавља касније.

Повраћање зеленог садржаја

Брзина јављања повраћања зависи од нивоа опструкције

Поремећена евакуација меконијалне столице

Она може бити потпуно одсутна, а може се јавити у мањој количини и код атрезије или стенозе.

Уколико се не дијагностикујена време, може довести до перфорације црева или развоја респираторног дистреса.

Дијагноза уреди

Пре рођења

Пренатално се види полихидрамнион, који указује на могућност постојања атрезије дигестивног тракта.

Након рођења

Након рођења дијагноза се поставља на основу нативне радиографије трбуха у стојећем ставу. Када се на радиографији констатује присуство хидроаеричних нивоа, треба посумњати на цревну опструкцију.[13]

Контрастно испитивање, иригографија, ради се да би се разликовала атрезија танког и дебелог црева. Код атрезија танког црева колон је слабо развијен, некоришћен (микроколон). Уколико се ради о делимичној непролазности танког црева, ради се контрастно испитивање, пасажа, да би се установили природа и ниво препреке.[14]

Терапија уреди

Конзервативна терапија

Чим се јаве први симптоми опструкције неопходно је пласирати назогастричну сонду ради декомпресије и спречавања аспирације. Укључује се интравенска рехидратација и дају антибиотици.

С обзиром да адинамични илеус може да потраје дуже време, укључује се тотална парентерална исхрана.[15]

Хируршка терапија

Хируршко лечење подразумева одстрањење препреке и анастомозу црева којом се успоставља континуитет цревног лумена.[16]

Уколико је цревна вијуга изнад препреке дилатирана, неопходна је њена ресекција или сужавање да би се лакше успоставио мотилитет црева.

Прогноза уреди

Преживљавање болесника за атрезијом црева износи 90%.

Извори уреди

  1. ^ Санцхез Рубио, Нанцy (2012). „Патологíа интестинал ен ел неонато”. дои:10.1594/серам2012/С-0612. 
  2. ^ Фернáндез-Ибиета M, Аyусо-Гонзáлез L, Фернáндез-Цóрдоба M, Аргумоса-Салазар Y, Гонзáлез-Пиñера Ј. Опционес де тратамиенто дел сíндроме де обструцциóн интестинал дистал: ¿y си лос енемас фаллан?Ан Педиатр (Барц). . 84 (1). 2016: 54—55.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  3. ^ а б Драке, Р.L.; Вогл, W.; Митцхелл, А.W.M. (2010). Граy'с Анатомy фор Студентс. Пхиладелпхиа: Цхурцхилл Ливингстоне.
  4. ^ Јовановић, Славољуб В., Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  5. ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ИСБН 978-86-489-0276-4. 
  6. ^ Сусан Стандринг, ур. (2009) [1858]. Граy'с анатомy: Тхе Анатомицал Басис оф Цлиницал Працтице, Еxперт Цонсулт. иллустратед бy Рицхард Е. M. Мооре (40 изд.). Цхурцхилл Ливингстоне. ИСБН 978-0-443-06684-9. 
  7. ^ Капоор, Винаy Кумар (13. 7. 2011). Гест, Тхомас Р., ур. „Ларге Интестине Анатомy”. Медсцапе. WебМД ЛЛЦ. Приступљено 20. 8. 2013. 
  8. ^ Граy, Хенрy (1918). Граy'с Анатомy. Пхиладелпхиа: Леа & Фебигер. 
  9. ^ „ларге интестине”. НЦИ Дицтионарy оф Цанцер Термс. Натионал Цанцер Институте, Натионал Институтес оф Хеалтх. Приступљено 4. 3. 2014. 
  10. ^ „Ларге интестине”. Архивирано из оригинала 28. 8. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2018. 
  11. ^ Сингх V, Патхак M: Цонгенитал Неонатал Интестинал Обструцтион. Ретроспцетиве Аналyсис атТертиарy Царе Хоспитал. Ј Неонатал Сург 2016 Оцт 10.
  12. ^ Верма}} А, Раттан КН, Yадау Р. Неонатал Интестинал Обструцтион: А 15 Yеар Еxпериенце ина Тертиарy Царе Хоспитал. Ј Цлин Диагн Рес. . 10 (2). 2016: 10—13.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  13. ^ Бабић, Р. Р. и Бабић, Р. (1997). Рендгенолошка слика аномалија гастроинтестиналног тракта. Ацта медица Медианае, 5, 69-78.
  14. ^ Раичевић, M., Албијаниц, D., Мијатовић, M., Сјеклоћа, V., Влаховић, Б. и Лончаревић, Г. (1992). Радиолошко вођење прегледа акутног абдомена код деце - малротатио интестини, у: Зборник Педијатријски дани '92! Педијатријски актив Подружнице Српског лекарског друштва. Ниш, 46-47.
  15. ^ Ф. Цанавесе, С. Цавалларо, Г. Френи, Т. Бардини: Атресиа оф тхе Цолон. Ин: Еуропеан Јоурнал оф Педиатриц Сургерy. 33, 1981, С. 316
  16. ^ МацКинлаy ГА, Сургицал педиатрицс, У: МцИнтосх Н, ур. Форфар анд Арнеил'с Теxтбоок офПедиатрицс, Лондон: Елсевиер Лимитед; 2008. Стр 1603-1626.

Литература уреди

  • Граy, Хенрy (1918). Граy'с Анатомy. Пхиладелпхиа: Леа & Фебигер. 
  • Прем Пури: Неwборн Сургерy, 2003.
  • Самуелс МЕ, Мајеwски Ј, Алирезаие Н, Фернандез I, Цасалс Ф, Патеy Н, Децалуwе Х, Госселин I, Хаддад Е, Ходгкинсон А, Идагхдоур Y, Марцханд V, Мицхауд ЈЛ, Родригуе, M-А, Десјардинс С, Дубоис С, Ле Деист Ф, Аwадалла П, Раyмонд V, Маранда Б, Еxоме сеqуенцинг идентифиес мутатионс ин тхе гене ТТЦ7А ин Френцх-Цанадиан цасес wитх хередитарy мултипле интестинал атресиа. Ј Мед Генет 50: 324-329
  • Мисхаланy ХГ, Дер Калоустиан ВМ (1971) Фамилиал мултипле-левел интестинал атресиа: репорт оф тwо сиблингс. Ј Педиат 79: 124

Спољашње везе уреди

Класификација


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atrezija_debelog_creva&oldid=27448190”