Атрезија хоана
Атрезија хоана је недостатак, или изостанак отвора носних ходника због постојања мембране (која може бити коштана, или мембранска) и која ограничава пролаз ваздуха у дисајне органе и из њих. Веома је озбиљна конгенитална малформација, јер код детета због угроженог нормално дисања може доћи до смртног исхода.[1]
| Атрезија хоана | |
|---|---|
 | |
| Обострана мембранозна атрезија хоана на ЦТ скенирању | |
| Специјалности | медицинска генетика, оториноларингологија |
| Симптоми | отежано дисање, цијаноза |
| Компликације | цијаноза, хипоксија |
| Време појаве | од рођења |
| Типови | једнострано или обострано |
| Узроци | развојни проблем са носном шупљином и непцем |
| Фактори ризика | углавном непознато |
| Дијагностички метод | немогућност постављања назалног катетера, ЦТ скенирање |
| Лечење | операција за поновно отварање дисајних путева |
| Прогноза | код једностране јако добра, код обостране добра са успешном операцијом |
| Фреквенција | 1 у 7.000 до 1 ин 5.000 живорођених |
Уколико се јавља са обе стране, атрезија хоана је смртоносна конгенитална малформација, јер је онемогућено нормално сисање, зато што не постоји могућност дисања кроз нос које је код акта сисања неопходно.
Релевантна анатомија уреди
Хоана је парни отвор који повезује носне шупљине с носним делом ждрела, који је настао обликовањем дефинитивнога непца и растом носних шупљина.[2]
Епидемиологија уреди
Атрезија хоана је прилично ретка.[3] Може имати учесталост између 1 од 7.000 порођаја и 1 од 5. 000 порођаја.[4] Женски пол је више заступљен.
Клиничка слика уреди
Уколико постоји немогућност дисање са цијанозом (плавичасто пребојеном кожом), вероватно да постоји обострана атрезија хоана.[1]
Побољшање дисања и губитак плавичасте пребојености коже нестаје када дете отвори уста.
Једнострана атрезија хоана може да остане непримећена годинама, иако се пацијенти повремено жале на цурење из носа и запушен нос.
Како код једностране атрезије постоји отежано сисање новородјенчета, то утиче на његов спориији раст и развој.[1]
Дијагноза уреди
Брзо постављање дијагнозе је неопходно уколико постоји обострана атрезија хоана, Она се потврђује , катетером, непомерање танког листа папира када су затворена уста детета, или незамагљивање огледала.
Такодје, удувавање ваздуха Пулицеровим балоном помаже у постављању дијагнозе, као и убризгавање у нос обојених раствора који би се видели у ждрелу.
Ринографија је метода рендгенског снимања са убризгавањем контрастне боје, али је боље радити компјутеризовану томографију (ЦТ), која омогућава постављање дијагнозе, али и утврдјивање тачног степена атрезије, места атрезије, утврдјивање да ли је у питању мембранска, или коштана структура.[3]
Терапија уреди
У зависности од врсте аномалије лечење може бити ургентно, или елективно.
Ургентно лечење се спроводи одмах након рођења, најчешће код обостране атрезије новородјенчета. Изводи се пласирањем евеја, или ендотрахеални тубус до коначног оперативног лечења.
Раније се радила трансназална пункција која је подразумевала пробијање мембране кроз нос, али је ова метода напушта, због рецидива након интервенције. Уместо ње примењује се ендоскопска техника потпомогнута ласерима. Иако ова мерода даје добре резултате, некада се мора радити и класично хируршко лечење.
Веома често, у постоперативном периоду, пацијенти захтевају дебридман, или дилатације, због могућности рецидива и поновног окоштавања.
Извори уреди
- ^ а б в Јашић, Младен; Милевој Ражем, Мирна; Штрк, Ивана; Барбарић, Ирена (2016-06-01). „Обострана атрезија хоана у новорођенчета”. Медицина Флуминенсис : Медицина Флуминенсис (на језику: енглески). 52 (2): 241—243. ИССН 1847-6864.
- ^ „Дефинитивна хоана”. струна.ихјј.хр (на језику: хрватски). Приступљено 2022-01-18.
- ^ а б Рамсден, Јамес D.; Цамписи, Паоло; Форте, Вито (2009). „Цхоанал Атресиа анд Цхоанал Стеносис”. Отоларyнгологиц Цлиницс оф Нортх Америца. 42 (2): 339—352. ПМИД 19328897. дои:10.1016/ј.отц.2009.01.001.
- ^ Кwонг, Келвин M. (2015). „Цуррент Упдатес он Цхоанал Атресиа”. Фронтиерс ин Педиатрицс. 3: 52. ПМЦ 4460812
. ПМИД 26106591. дои:10.3389/фпед.2015.00052 .
Литература уреди
- Асма, А.; Росленда, А. Р.; Сураyа, А.; Сараиза, А. Б.; Аини, А. А. (2013). „Манагемент оф цонгенитал цхоанал атресиа (ЦЦА) афтер мултипле фаилурес: А Цасе Репорт”. Мед Ј Малаyсиа. 68 (1): 76—8. ПМИД 23466775..
- Цумберwортх ВЛ, Дјазаери Б, Мацкаy ИС (1996). „Ендосцопиц фенестратион оф цхоанал атресиа”. Ј Ларyнгол Отол. 109 (1): 31—5. ПМИД 7876733. С2ЦИД 30003721. дои:10.1017/С0022215100129172..
- Схива Кумар, А. M.; Наик, А. С.; Правеен, D. С. (2005). „Цхоанал атресиа: Еxпериенце wитх транснасал ендосцопиц тецхниqуе”. Индиан Ј Отоларyнгол Хеад Нецк Сург. 57 (2): 96—8. ПМЦ 3450977 . ПМИД 23120140. дои:10.1007/БФ02907658..
- Лецлерц ЈЕ, Феарон Б (1987). „Цхоанал атресиа анд ассоциатед аномалиес”. Инт Ј Педиатр Оторхиноларyнгол. 13 (3): 265—72. ПМИД 3679682. дои:10.1016/0165-5876(87)90107-8..
- Салеем, А. Ф.; Арифф, С.; Аслам, Н.; Икрам, M. (2010). „Цонгенитал билатерал цхоанал атресиа”. Ј Пак Мед Ассоц. 60 (10): 869—72. ПМИД 21381625..
- Ван Ден Аббелее Т, Францоис M, Нарцy П. (2002). „Транснасал ендосцопиц треатмент оф цхоанал атресиа wитхоут пролонгед стентинг”. Арцх Отоларyнгол Хеад Нецк Сург. 128 (8): 936—40. ПМИД 12162774. дои:10.1001/арцхотол.128.8.936..
- Тридер CL, Блаке К. Обструцтиве Слееп Апнеа ин а Патиент wитх ЦХАРГЕ Сyндроме. Цасе Реп Отоларyнгол онлине 2012;2012:907032.
- Канцхерла, V.; Ромитти, П. А.; Сун, L.; Цареy, Ј. C.; Бурнс, Т. L.; Сиега-Риз, А. M.; Друсцхел, C. M.; Лин, А. Е.; Олнеy, Р. С.; Натионал Биртх Дефецтс Превентион Студy (2014). „Десцриптиве анд риск фацтор аналyсис фор цхоанал атресиа: Тхе Натионал Биртх Дефецтс Превентион Студy, 1997-2007”. Еур Ј Мед Генет. 57 (5): 220—9. ПМЦ 4520237 . ПМИД 24576610. дои:10.1016/ј.ејмг.2014.02.010.
- Гнаги, С. Х.; Сцхрафф, С. А. (2013). „Насал обструцтион ин неwборнс”. Педитр Цлин Нортх Ам. 60 (4): 903—22. ПМИД 23905827. дои:10.1016/ј.пцл.2013.04.007.
Спољашње везе уреди
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
