Аутономни женски центар
Аутономни женски центар (АЖЦ) је женска невладина организација основана 1993. године у Београду. Главне области деловања организације су психосоцијална подршка женама жртвама насиља, кроз СОС телефон, индивидуалне консултације и групе самопомоћи, правна подршка и заговарање за свеобухватну и делотворну политику државе против насиља над женама у породици.[1][2][3]
Аутономни женски центар је кооснивачица Мреже за Европски женски лоби Србија и Мреже Жене против насиља Србија.[4]. Такође је чланица Европске мреже против мушког насиља (WАВЕ)[5][6]
Аутономни женски центар има специјални консултативни статус при Економском и социјалном савету Уједињених нација (ЕЦОСОЦ)[7] и једна је од организација која пише извештај „из сенке“ за Комитет за елиминацију дискриминације жена Конвенције Уједињених нација о елиминацији свих облика дискриминације жена (ЦЕДАW)[8]. Такође, АЖЦ је једна од организација која је писала извештај о напретку Србије у поглављима 23 и 24 за приступање Европској Унији у склопу ПрЕУговор коалиције[9][10]
Историјат
уредиАутономни женски центар против сексуалног насиља званично је основан на Дан људских права, 10. децембра 1993. године. Почетна идеја била је да се ради на оснаживању жена која су преживеле сексуално и ратно насиље, али је поље рада, услед постојеће ситуације, од почетка проширено на све жене које су жртве било које врсте мушког насиља. Рад АЖЦ-а је током ратних година био уско везан за антиратни активизам. У то време је сарађивао са УНХЦР-ом (Високим комесаријатом ОУН за избеглице) и Миграционом канцеларијом (ИОМ).
Током 1995. године покренуте су четири групе самопомоћи – групе за силоване жене, за жене са породичним проблемима, за самохране мајке и за жене које су преживеле инцест. Сарадња са институцијама, пре свега са Институтом за ментално здравље, Градским центром за социјални рад и општинским центрима, започета је 1998. године, али је прекинута због бомбардовања, а настављена 2001. године, од када траје континуирано. Уз подршку женама жртвама насиља, АЖЦ је наредних година радио и на заговарању и едукацији.[11]
Заговарање
уредиУ оквиру заговарачких активности, АЖЦ утиче на доследну имплементацију међународних докумената о женским људским правима и заустављању насиља над женама. Од усвајања Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција) 2011. године, АЖЦ се континуирано залаже за њену ратификацију и пуну примену у Републици Србији и шире.[12] Године 2001. је први пут је реализована кампања „16 дана активизма против насиља над женама“, под називом „Насиље над женама – одговорност државе“, када је АЖЦ активно радио на заговарању да насиље у породици (укључујући и силовање) уђе у Кривични законик. На предлог Виктимолошког друштва Србије, уз кампању АЖЦ-а, овај члан, заједно са чланом о недавању издржавања, унет је у Кривични законик 2002. године.[13] Од 2009. године кампању „16 дана активизма“ води Мрежа Жене против насиља. Аутономни женски центар је учествовао у кампањама попут кампање Савета Европе „Зауставимо насиље над женама у породици“ и „За фонд за жене“.
Психосоцијална и правна подршка женама жртвама насиља
уредиОд почетка активности, Аутономни женски центар ради директно са женама које су преживеле насиље пружајући психосоцијалну и правну подршку путем СОС телефона, индивидуалних консултација и група самопомоћи.
Едукације
уредиЕдукативне активности развијене су за професионалце/-ке из релевантних институција (полиције, центара за социјални рад, тужилаштава, судова, наставника/-ца у просвети), затим у области вршњачке едукације и инструктаже за консултанткиње на СОС телефону.[14]. Укупно девет програма едукације је акредитовано од стране релевантних институција[15][16]
Истраживања и публикације
уредиАутономни женски центар се бави издавачком и истраживачком делатношћу. Истраживања која су рађена су „Насиље над женама и последице по здравље“ (2003).[17] „Породичноправна заштита од насиља у породици у правосудној пракси Србије“ (2010)[18], „Последице које има насиље према женама у партнерском односу на децу и одговор јавних служби на овај проблем“ (2013)[19], „Делотворност системских механизама за спречавање насиља према женама и насиља у породици“ (2015).[20] Поред ових истраживања, издате су и друге врсте публикација, попут „Колико сам безбедна?“ са препорукама за очување личне безбедности.[21] и „Анализе усклађености законодавног и стратешког оквира са стандардима Истанбулске конвенције“ (2014)[22]
Награде
уредиАутономни женски центар је 2015. године добио награду Виктимолошког друштва Србије за допринос промоцији права жртава, због „активизма, ентузијазма и упорности у пружању подршке женама жртвама мушког насиља и преданости при заговарању њихових права и свеукупне позиције, а који трају више од 20 година“. АЖЦ је награду делио са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Родољубом Шабићем.[23]
Мреже
уредиМрежа Жене против насиља
уредиМрежа Жене против насиља је коалиција женских невладиних организација у Србији које пружају услуге женама које су преживеле насиље. Настала је 2005. године и чине је 28 специјализованих женских организација са територије Србије, а заснована је на феминистичким принципима рада.[24]
Спољашње везе
уредиРеференце
уреди- ^ Извештај Комесара за људска права Савета Европе за 2015. годину Приступљено 23.2.2016.
- ^ Сајт Департмана за економска и социјална питања Уједињених нација Приступљено 23.2.2016.
- ^ База података организација које пружају помоћ женама жртвама насиља Виктимолошког друштва Србије Приступљено 23.2.2016.
- ^ Вебсајт Аутономног женског центра Приступљено 23.2.2016.
- ^ Вебсајт Европске мреже против мушког насиља[мртва веза] Приступљено 23.2.2016.
- ^ Ибид.[мртва веза] Приступљено 23.2.2016.
- ^ Листа организација које имају консултативни статус при Економском и социјалном савету УН-а Приступљено 23.2.2016.
- ^ Извештај из сенке за ЦЕДАW комисију Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015) Приступљено 23.2.2016.
- ^ ПрЕУговор извештај о напретку из 2015.
- ^ ПрЕУговор извештај о напретку из 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016) Приступљено 23.2.2016.
- ^ Десетогодишњи извештај о раду Аутономног женског центра 1993-2003 године Приступљено 23.2.2016.
- ^ Вебсајт Потписујем Приступљено 23.2.2016.
- ^ Погледати ставку 10.
- ^ Веб сајт Аутономног женског центра - инструктажа Приступљено 23.2.2016.
- ^ Каталог акредитованих програма обуке у социјалној заштити (стр 230 - 239) Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2016) Приступљено 23.2.2016.
- ^ Завод за унапређивање васпитања и образовања, Каталог програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2012/2013 и 2013/2014. годину (стр 52) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) Приступљено 23.2.2016.
- ^ Публикација Приручник за здравствене раднике Приступљено 23.2.2016.
- ^ Публикација Породичноправна заштита од насиља у породици у правосудној пракси Србије Приступљено 23.2.2016.
- ^ Публикација Последице које има насиље према женама у партнерском односу на децу и одговор јавних служби на овај проблем Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2016) Приступљено 23.2.2016.
- ^ Публикација Делотворност системских механизама за спречавање насиља према женама и насиља у породици Приступљено 23.2.2016.
- ^ Сајт Фонда Б92 о публикацији Колико сам безбедна? Приступљено 23.2.2016.
- ^ Погледати ставку 1, стр 22
- ^ Вебсајт Виктимолошког друштва Србије[мртва веза] Приступљено 23.2.2016.
- ^ Сајт Мреже жена против насиља