Аутономни агент
Постоје различите дефиниције аутономног агента. Према Брустолонију (1991)
„Аутономни агенти су системи способни за аутономно, сврсисходно деловање у стварном свету.“[1]
Према Маису (1995)
„Аутономни агенти су рачунарски системи који обитавају у неком сложеном динамичком окружењу, опаж́ају и делују аутономно у овом окружењу и на тај начин остварују скуп циљева или задатака за које су дизајнирани.“[2]
Франклин и Грејсер (1997) разматрају различите дефиниције и предлажу своју дефиницију
„Аутономни агент је систем који се налази унутар и део је окружења који поима то окружење и делује на њега, током времена, у потрази за сопственом агендом и тако да утиче на оно што опажа у будућности.“[3]
Они то објашњавају
„Људи и неке животиње су на високом нивоу агента, са вишеструким, конфликтним нагонима, вишеструким чулима, вишеструким могућим радњама и сложеним софистицираним контролним структурама. На доњем крају опсега, са једним или два чула, једном акцијом и апсурдно једноставном контролном структуром налази се термостат.”[3]
Изглед агента уреди
Ли ет ал. (2015) разматрају постбезбедносно питање о томе како комбинација спољашњег изгледа и унутрашњег аутономног агенса утиче на људску реакцију на аутономна возила. Њихова студија је извела закључак да су агент с изгледам попут људског и висок ниво аутономије у снажној корелацији са друштвеним присуством, интелигенцијом, безбедношћу и поузданошћу. Конкретно, изглед највише утиче на афективно поверење, док аутономија највише утиче на афективни и когнитивни домен поверења, где когнитивно поверење карактеришу фактори засновани на знању, а афективно поверење је углавном вођено емоцијама.[4]
Референце уреди
- ^ Брустолони, Јосе C. (1991). Аутономоус Агентс: Цхарацтеризатион анд Реqуирементс, Царнегие Меллон Тецхницал Репорт ЦМУ-ЦС-91-204. Царнегие Меллон Университy.
- ^ Маес, Паттие (1995). „Артифициал лифе меетс ентертаинмент”. Цоммуницатионс оф тхе АЦМ. Ассоциатион фор Цомпутинг Мацхинерy (АЦМ). 38 (11): 108—114. ИССН 0001-0782. С2ЦИД 8122852. дои:10.1145/219717.219808
.
- ^ а б Франклин, Стан; Граессер, Арт (1997). „Ис Ит ан агент, ор јуст а програм?: А таxономy фор аутономоус агентс”. Интеллигент Агентс III Агент Тхеориес, Арцхитецтурес, анд Лангуагес. Берлин, Хеиделберг: Спрингер Берлин Хеиделберг. стр. 21–35. ИСБН 978-3-540-62507-0. ИССН 0302-9743. дои:10.1007/бфб0013570.
- ^ Лее, Јае-Гил (лето 2015). „Цан Аутономоус Вехицлес Бе Сафе анд Трустwортхy? Еффецтс оф Аппеаранце анд Аутономy оф Унманнед Дривинг Сyстемс”. Интернатионал Јоурнал оф Хуман-Цомпутер Интерацтион. 31 (10): 682—691. С2ЦИД 36605301. дои:10.1080/10447318.2015.1070547.
Спољашње везе уреди
- „Аутономоус Робот Бехавиорс”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- Реqуирементс фор материализинг Аутономоус Агентс
- Сун, Рон (1. 9. 2001). Дуалитy оф тхе Минд: А Боттом-уп Аппроацх Тоwард Цогнитион. Неw Јерсеy: Лаwренце Ерлбаум. стр. 304. ИСБН 978-0-585-39404-6.