Азот триоксид
Азот триоксид (диазот триоксид) је хемијско једињење са формулом N2O3. Ова дубоко плава течност је један од бинарних азотних оксида. Он се формира након мешања једнаких делова азот моноксида и азот диоксида и хлађењем смеше испод −21 °C (−6 °F):[3]
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
Азотни анхидрид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.031.013 |
| |
| Својства | |
| N2O3 | |
| Моларна маса | 76,01 g/mol |
| Агрегатно стање | плава течност |
| Густина | 1,4 g/cm3, tečnost 1.783 g/cm3 (gas) |
| Тачка топљења | −100.1°C (173.05 K) |
| Тачка кључања | 3°C (276 K) |
| веома растворан | |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | планаран, Cs |
| Термохемија | |
| Стандардна моларна ентропија S |
314.63 J K−1 mol−1 |
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
+91.20 kJ/mol |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Visoko toksičan (T+) |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
| Azot suboksid Azot monoksid Azot dioksid Azot tetroksid Azot pentoksid | |
Srodna jedinjenja
|
Azotna kiselina |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
- NO + NO2 ⇌ N2O3
Азот триоксид је нерастворан само на ниским температурама, и.е. у течној и чврстој фази. На вишим температурама равнотежа зе повољна за саставне гасове, са Kdiss = 193 kPa (25 °C).[4]
Структура и везивање уреди
Типично су N–N везе сличне дужине са везама хидразина (145 pm). Азот триоксид, међутим, има необично дугачку N–N везу са 186 pm. Неки други оксиди азота такође поседују дуге N–N везе, нпр. диазот тетроксид (175 pm). N2O3 молекул је планаран и испољава Cs симетрију. Димензије приказане испод су добијене микроталасном спектроскопијом на ниској температури за гасовити N2О3[3]:
Он је анхидрид нестабилне азотасте киселине (HNO2), који прелази у азотасту киселину кад се помеша са водом. Алтернативна структура би била структура анхидрида, и.е. O=N–O–N=O, међутим овај изомер није нађен. Ако се азотаста киселина не потроши брзо, он се разлаже у азот моноксид и азотну киселину. Азотне соли се могу формирати додавањем N2O3 у растворе база:
- N2O3 + 2 NaOH → 2 NaNO2 + H2O
Референце уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, А. (1984). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Пергамон. стр. 521—22. ИСБН 0-08-022057-6. дои:10.1002/црат.2170200510.
- ^ Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
