Балкански фонд за демократију
Балкански фонд за демократију[2] (енгл. Balkan Trust for Democracy; скраћено BTD) је фондација са седиштем у Београду. Основано је марта 2003. од стране Немачког Маршал фонда у САД-у, Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој и Чарлс Стјуарт Мот фондације.
Балкански фонд за демократију | |
---|---|
Балкан Труст фор Демоцрацy | |
Основана | Март 2003. године |
Оснивач | |
Датум оснивања | Март 2003. године |
Тип | Фондација |
Правни статус | Ацтиве |
Намена | Давање донација, политичка дебата и развој лидерства |
Локација | Србија |
Седиште | Београд[1] |
Службени језици | Енглески и српски |
Извршни директор | Гордана Делић-Петровић |
Матична организација | Немачки Маршал фонд |
Веб-сајт | www |
Историјат
уредиОснована је марта 2003. од стране Немачког Маршал фонда у САД-у, Агенције Сједињених Америчких Држава за међународни развој и Чарлс Стјуарт Мот фондације примајући 30 милиона америчких долара донација. Остали донатори били су Фондација браће Рокфелер, Фондација Типинг поинт, Друштво Сао Паола, Роберт Бош фондација, Шведска агенција за међународну развојну сарадњу и министри спољних послова Данске и Грчке.[1]
Први мандат ове невладине организације трајао је 10 година (2003-2013), док други траје седам(2013-2020), са изменама у свом географском и донаторском обиму.[3] Током првог мандата, организација је покривала Албанију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Косово,[а] Републику Северна Македонија, Црну Гору, Молдавију, Румунију и Србију.[1] Од 2013. њен географски опсег је смањен на Албанију, Босну и Херцеговину, Косово,[а] Македонију, Црну Гору и Србију.[3]
Програми
уредиБалкански фонд за демократију подржава три типа програма: давање донација, политички дијалог и развој лидерства.[3]
Давање донација
уредиДонације се дају разним организацијама, са фокусом на Западни Балкан.[3] BFD прихвата понуде и наградне донације у износу од 5.000 до 75.000 америчких долара. У првој години програма грантова, подржано је преко 60 пројеката.[4]
Политички дијалог
уредиПримарни фокус програма политичког дијалога је да повеже актере Западног Балкана са разним актерима из ЕУ, САД-а и другим међународним актерима. Ово укључује „Путуј у Европу“ програм, који је почео 2007, заједно са Роберт Бош фондацијом и тежи оспособљавању студената за путовање у ЕУ.[5] Још један пример је „Професионални програм размене Косова и Србије“ (Kosovo-Serbia Professional Exchange Program), који је усвојен уз подршку и у сарадњи са британском амбасадом у Београду и Приштини са циљем повезивања разних професионалаца.[6]
Развој лидерства
уредиЦиљ овог програма је да обучи, повеже и омогући путовање будућим лидерима Балкана кроз имплементирање програма Трансатлантске мреже младих, Меморијалног програма стипендирања Маршал фонда и Трансатлантске инклузивне мреже лидера.[3]
Референце
уреди- ^ а б в Карајков, Ристо (11. 6. 2009). „Фунд Промотес Балкан Демоцрацy”. https://www.devex.com/news/fund-promotes-balkan-democracy-60951. Приступљено 23. 6. 2018. Спољашња веза у
|wебсите=
(помоћ) - ^ „Балкански фонд за демократију | БИРН Србија”. БИРН Србија (на језику: српски). 10. 11. 2014. Приступљено 25. 7. 2018.
- ^ а б в г д „Балкан Труст фор Демоцрацy”. Тхе Герман Марсхалл Фунд оф тхе Унитед Статес (на језику: енглески). 6. 11. 2014. Приступљено 23. 6. 2018.
- ^ „БАЛКАН ТРУСТ ФОР ДЕМОЦРАЦY: НО МАГИЦ WАНД”. www.цеетруст.орг (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 05. 2015. г. Приступљено 23. 6. 2018.
- ^ „Травел то Еуропе Програм”. Тхе Герман Марсхалл Фунд оф тхе Унитед Статес (на језику: енглески). 9. 12. 2015. Приступљено 23. 6. 2018.
- ^ „Косово-Сербиа Профессионал Еxцханге Програм”. Тхе Герман Марсхалл Фунд оф тхе Унитед Статес (на језику: енглески). 29. 1. 2015. Приступљено 23. 6. 2018.
Напомене
уреди^ Косово је објекат територијалног спора између непризнате државе Републике Косово и Републике Србије. Република Косово је унлатерално прогласила независност 17. фебруара 2008. године, али Србија је и даље сматра делом своје територије. Две владе су почеле да нормализују односе 2013. године, као део Бриселског споразума. Косово су до сада признале 108 државе, чланице УН-а.