Барске новине

Барске новине су локални часопис / магазин који је од 1981. до 2003. излазио у Бару, Црна Гора.

Почеци

Први број Барских новина изашао је 15. априла 1981. године, на двогодишњицу катастрофалног земљотреса који је погодио Црногорско приморје. Редакцију су чинили Миодраг Ћаки Лекић, Гордана Вујовић, Божидар Павловић, Радомир Пеђа Мариновић и Тихомир Брајовић, главни и одговорни уредник био је Максим Лутовац - дугогодишњи директор барске Гимназије, технички уредник Драган Мандић, док су се о фотографијама бринули Бошко Мијовић и Анте Баковић. У заглављу је стајало: Орган социјалистичког савеза радног народа Бара, цијена 5,00 динара. Штампане су ћирилицом, са црвеним логом на бијелој позадини.

Барске новине су у почетку излазиле као мјесечник у формату часописа, да би од 1982. године почеле да излазе петнаестодневно. У 1983. покрећу први у низу историјских фељтона Политички живот у барском срезу за вријеме Милана Стојадиновића из пера угледног историчара Шерба Растодера. Исте године креће и сарадња информативних кућа побратимских градова, Бара и Бора у Србији, у виду публиковања заједничког издања Барских новина и Борских новости, како би житељи оба града били упознати са привредним резултатима двају региона. Септембра 1985. новине поново почињу да излазе једном мјесечно. Од 15. јуна 1986. постају гласило великог формата, на новинском папиру.

Укључивање у политику

Прве насловне странице у пуном колору публиковане су 15. децембра 1988. године. За њих је био задужен фотограф Анте Баковић. Новине су враћене у формат часописа и почеле да се активније укључују у политички живот Црне Горе и Југославије. У 1989. години Барске новине пливају на таласу српског национализма. Политичка раслојавања са оснивачем условљавају да лист излази једном у два мјесеца. Отворено сврставање на једну националну страну, уз слоган Барске новине – посљедња одбрана српства, доноси листу јавно одрицање дијела читалаца и јавних радника, али и униформну подршку истомишљеника. Марта 1990. на насловној страни освићу Свети Сава и Слободан Милошевић, а темат броја посвећен је посјети завичају Милошевића, уз постер у виду породичног стабла каснијег србијанског и југословенског предсједника. Број 141 из маја/јуна 1990. штампан је у фацинантних 40.000 примјерака, уз понављање родослова Слободана Милошевића. У посљедњем броју пред дугогодишње гашење, децембра 1990. године, на насловној страни је био крст са четири оцила и натпис Помози Боже да се Срби сложе. За нестабилних деведесетих, руководство Информативног центра није жељело да покреће Барске новине, објашњавајући свој поступак разлозима очувања мира и толеранције, али и недостатком новца. Тако је наредни број локалног гласила изашао тек након шест и по година.

Ново буђење

Барске новине су 1. априла 1997. године изашле на 84 стране, али су штампана само четири броја у континуитету. Распад до тада јединствене владајуће партије у Црној Гори - ДПС - условио је и гашење локалног листа. Услиједила је нова пауза, и тек су новембра и децембра 1998. штампана два броја на 16, односно 24 стране.

Коначно успјешни покушај потврђивања Барских новина започео је 1. јануара 1999. године. Новине су доживјеле темељно редизајнирање, а садржај часописа креиран је по узору на западноевропске магазине сличне провенијенције. Недуго по поновном покретању, лист у марту 1999. биљежи и рекорд – у року од два дана продат је комплетни тираж. Од 1. марта 1999. са Барским новинама се штампао и продавао бАРС, часопис за умјетност и културу.

Барске новине су 2000. успоставиле сарадњу са маритимним стручњацима, планктонолозима и ихтиолозима, ботаничарима биолозима, археолозима и историчарима, који су писали читалаштву приподобљене текстове из свог домена занимања. ЈП Информативни центар је 2001. године публиковао Књигу о Бару аутора Жељка Миловића и Суља Мустафића, прву цјеловиту монографију о Бару, на основу текстова из овог магазина. Барске новине су биле први локални магазин у Црној Гори презентован на интернету, 1999. године.

Гашење

Посљедњи број Барских новина, љета 2003. године, био је уједно и први штампан на латиници. Након усвајања Закона о медијима, по којима локална управа није више имала право бити власник новина, Информативни центар је угасио часопис. Иста екипа новинара је 2007. покренула Нове барске новине које су излазиле до 2010.

Уредници новина

• бројеви 1-4 Максим Лутовац (апр-јун 1981.)
• бројеви 5-8 Момчило Поповић (авг-нов 1981.)
• бројеви 9-93 Гордана Вујовић (нов. 1981-сеп. 1985.)
• бројеви 94-118 Момчило Поповић (сеп. 1985-нов. 1987.)
• бројеви 119-125 Гордана Вујовић (нов. 1987-јун 1988.)
• бројеви 126-135 Момчило Поповић (јун 1988-мај 1989.)
• бројеви 136-142 Јован Пламенац (јул 1989-дец. 1990.)
• бројеви 143-146 Дајана Шоровић (апр-јул 1997.)
• бројеви 147-148 Милан Вујовић (нов-дец. 1998.)
• бројеви 149-203 Жељко Миловић (јан. 1999-јул 2003.)