Бен Ејнсли
Сер Чарлс Бенедикт Ејнсли, ЦБЕ (рођен 5. фебруар 1977) енглески је спортски јериличар. Ејнсли је један од најуспешнијих једриличара у Олимпијској историји. Он је освојио медаље на пет узастопних олимпијада од 1996 надаље, укључујући злато на четири олимпијаде одржане између 2000 и 2012.[1][2]
Бен Ејнсли | |
---|---|
Пуно име | Чарлс Бенедикт Ејнсли |
Име по рођењу | Цхарлес Бенедицт Аинслие |
Друга имена | Сир Бен Аинслие |
Датум рођења | 5. фебруар 1977. |
Место рођења | Маклсфилд, Чешир Енглеска |
Пребивалиште | Енглеска |
Држављанство | енглеско |
Занимање | спортски једриличар |
Супружник | Џорџи Томпсон (в. 2014) |
Он је један од троје спортиста који су освојили медаље на пет различитих Олимпијских игара у једриличарству, и трећа особа која је освојила пет олимпијских медаља у том спорту (након Торбена Граел и Роберта Шајта), а исто тако је друга особа која је освојила четири златне медаље, након Пола Елвстрема.[2][3]
Детињство и младост уреди
Ејнсли је рођен у Маклсфилду у Енглеској од оца Родерика и мајке Су Ејнсли. Родерик је био капетан брода који је учествовао у првом кругу Витбредове светске трке 1973.[4] Бенова старија сестра Флеур је удата за Џерома Пелса, бившег генералног секретара Међународне једриличарске федерације (ИСАФ).[4] Ејнсли се школовао у две независне школе: у школи Тера Нова у сеоском подручју близу села Холмс Чапел у Чеширу на северозападу Енглеске, и Труро школи у граду Труро, Корнвол, а затим је похађао Питер Симондс колеџ у Винчестеру у Хампширу.[5]
Каријера уреди
Ејнсли је научио да једри у Ристронгвет Крику у близини Флмута у Корнвалу.[6] С пловидбом је започео у узрасту од осам година, а први пут се такмичио кад је имао десет година.[7] Његово прво међународно такмичење било је у његовој дванаестој години на светским првенствима Оптимиста 1989. године, које је одржано у Јапану, где је заузео 73. место.
Олимпијске игре уреди
Ејнсли је освојио сребро на Летњим олимпијским играма 1996.[8][9][10] и злато на Летњој олимпијади 2000.[11][12][13] године у ласер класи. Он је стекао додатних 18 кг (2 лб 12 фунти) и прешао у већу Фин класу на Летњим олимпијским играма 2004. године, где је освојио злато, подвиг који је поновио у такмичењима 2008. и 2012. године.[14]
Дана 19. маја 2012. године, Енсли је постао прва особа која је у Великој Британији носила олимпијску бакљу. Започевши седамдесетодневну турнеју по Уједињеном Краљевству у Ландс Енду, био је први од 8.000 носача бакљи.[15] Он је изабран 11. августа 2012. да носи заставу за тим Велике Британије на церемонији затварања Олимпијских игара у Лондону 2012. године.[16]
Лични живот уреди
Ејнсли живи у Сивјуу на острву Вајт и учествује у раду локалног једриличарског клуба и почасни је члан Краљевске ескадриле јахти.[17][18][19] Њега је тренирао је Дејвид (Сид) Хаулет, који се такмичио у пловидби фином на Летњим олимпијским играма 1976. Он навија за Челси.[4]
Августа 2014, Ејнсли је био једна од 200 јавних личности које су потписале писмо Гардијану у коме су изразили наду да ће Шкотска гласати да остане део Уједињеног Краљевства на септембарском референдуму о том питању.[20]
Дана 20. децембра 2014, Ејнсли је оженио Џорџи Томпсон, бившу водитељку емисије Скy Спортс Неwс.[21] Пар има ћерку Белатрикс, рођену 2016. године.[22]
Награде и почасти уреди
- 1995 Британски једриличар године, као и 1999, 2000 и 2002.
- 1998 Светски једриличар године Међународне једриличарске федерације, као и 2002, 2008 и 2012. Ејнсли је такође био номинован 2004. и 2011. године
- 2001 Члан реда Британског царства (МБЕ)
- 2002 Почасни степен, Универзите у Чичестеру[23]
- 2005 Официр реда Британског царства (ОБЕ)[24][25]
- 2005 Почасни доктор права, Универзитет Еxетера[26]
- 2007 Почасни доктор спорта, Саутхемптонски Солент универзитет[27]
- 2008 Номинован је за ББЦ спортисту године[28] као и 2012. и 2013.[29]
- 2009 Командир реда Британског царства (ЦБЕ)[30]
- 2013 Витез првоступник за службу једриличарства.[31][32]
Референце уреди
- ^ "Аинслие'с амбитион: Саилинг херо такес он Америца'с Цуп цхалленге"
- ^ а б Моррис, Стевен (5. 8. 2012). „Бен Аинслие wинс хис фоуртх Олyмпиц голд медал фор Греат Бритаин”. Тхе Гуардиан. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ „Бен Аинслие wинс фоуртх Олyмпицс саилинг голд медал”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 5. 8. 2012.
- ^ а б в Елаине Бунтинг (5. 8. 2012). „20 тхингс абоут Бен Аинслие”. yацхтингwорлд.цом. Приступљено 10. 8. 2012.
- ^ „Бен Аинслие профиле”. Саилор Биограпхy. ИСАФ УК. Приступљено 17. 8. 2008.
- ^ Стевен Моррис (18. 5. 2012). „Бен Аинслие'с Олyмпиц торцх рун сетс цоурсе фор Лондон Гамес”. Тхе Гуардиан.
- ^ „Абоут Бен”. www.бенаинслие.цом. Архивирано из оригинала 15. 11. 2011. г. Приступљено 6. 11. 2011.
- ^ Глантон, Дахлеен. „Атланта дебатес хоw голден ит wас”. Цхицаго Трибуне (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ „Ливе Фром ПyеонгЦханг”. ТвТецхнологy (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ „Атланта: 20 yеарс латер”. Спортс Бусинесс Јоурнал (на језику: енглески). Приступљено 28. 11. 2018.
- ^ „Саилинг ат тхе 2000 Суммер Олyмпицс”. Олyмпедиа. Архивирано из оригинала 27. 06. 2020. г. Приступљено 27. 6. 2020.
- ^ Кубатко, Јустин. „Саилинг ат тхе 2000 Атланта Суммер Гамес”. Олyмпицс ат Спортс-Референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2011.
- ^ „ИYРУ Олyмпиц Упдате”. ИСАФ. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 18. 9. 2011.
- ^ Ботх хис голд медал wиннинг Ласер анд Финн дингхиес аре цуррентлy дисплаyед ат тхе Натионал Маритиме Мусеум Цорнwалл
- ^ „Бен Аинслие Стартс тхе Торцх Релаy”. Тхе ББЦ. 19. 5. 2012. Приступљено 19. 5. 2012.
- ^ „Бен Аинслие то царрy Бритисх флаг ат Олyмпицс цлосинг церемонy”. ББЦ Спорт. 10. 8. 2012. Приступљено 10. 8. 2012.
- ^ Деар, Иан (1985). Тхе Роyал Yацхт Сqуадрон, 1815–1985. Станлеy Паул. ИСБН 978-0091625900.
- ^ Гуест, Монтагуе; Боултон, Wиллиам Б. (1902). Тхе Роyал Yацхт Сqуадрон [...] Цомплете лист оф мемберс wитх тхеирс yацхтс фром тхе фоундатион оф тхе цлуб. Јохн Мурраy.
- ^ Притцхетт, Роберт Таyлор (1894). „Тхе Роyал Yацхт Сqуадрон анд Тхе Хисторy оф тхе Роyал Цупс”. Yацхтинг Волуме II. Лонгманс, Греен & Цо, Лондон. стр. 9—20.
- ^ „Целебритиес' опен леттер то Сцотланд – фулл теxт анд лист оф сигнаториес | Политицс”. тхегуардиан.цом. 2014-08-07. Приступљено 2014-08-26.
- ^ „Бен Аинслие Марриес”. YБW. 23. 12. 2014. Приступљено 3. 1. 2015.
- ^ „Алwаyс Суннy ин Аинслие Ланд”. 26. 7. 2016. Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ Университy оф Цхицхестер (26. 9. 2013). „Хонорарy Градуате Бен Аинслие инспирес Америца'с Цуп Wин”. Университy оф Цхицхестер. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ „Но. 56070”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 30. 12. 2000. стр. 13.
- ^ „Но. 57509”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 31. 12. 2004. стр. 9.
- ^ Университy оф Еxетер (2015). „Хонорарy Градуатес оф тхе Университy”. Университy оф Еxетер. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Матт Смитх (14. 9. 2007). „Университy то хоноур Олyмпиан Бен”. Соутхерн Даилy Ецхо. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ Каренза Мортон (12. 12. 2008). „Воте фор Бен !”. Тхе Даилy Саил. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2015.
- ^ ББЦ Спорт: Брадлеy Wиггинс wинс ББЦ Спортс Персоналитy оф тхе Yеар; аццессед 17 Децембер 2012.
- ^ „Но. 58929”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 31. 12. 2008. стр. 7.
- ^ „Но. 60367”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент). 29. 12. 2012. стр. 2.
- ^ „Книгхтс Бацхелор” (ПДФ). Цабинет Оффице. 29. 12. 2012. Приступљено 29. 12. 2012.
Литература уреди
- Олyмпиц Студиес Центре (март 2015). „САИЛИНГ: Хисторy оф Саилинг ат тхе Олyмпиц Гамес” (ПДФ). стиллмед.олyмпиц.орг. Интернатионал Олyмпиц Цоммиттее. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2017-03-07. г. Приступљено 2017-03-07.
- „Пре-Старт Роутинес”. Архивирано из оригинала 25. 8. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.
- Сцханен, Билл. „Кеепинг а лоокоут ис еасиер саид тхан доне”. Саилинг Магазине. Архивирано из оригинала 2006-05-08. г. Приступљено 13. 2. 2006.
- Тхе Атланта Цоммиттее фор тхе Олyмпиц Гамес (1997). Тхе Оффициал Репорт оф тхе Центенниал Олyмпиц Гамес, Волуме I Планнинг анд Организатион (ПДФ). Атланта: Пеацхтрее Публисхерс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 08. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011.
- Тхе Атланта Цоммиттее фор тхе Олyмпиц Гамес (1997). Тхе Оффициал Репорт оф тхе Центенниал Олyмпиц Гамес, Волуме II Тхе Центенниал Олyмпиц Гамес (ПДФ). Атланта: Пеацхтрее Публисхерс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 08. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2011.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Ben Ainslie Booking Agency Profile Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2014)
- Ainslie Olympic profile Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2010)
- Интервиеw фор ТФ90М на сајту Wayback Machine (архивирано 2008-09-19)
- National Maritime Museum Cornwall website