Бензопиран
Бензопиран је полициклично органско једињење формирано спајањем бензеновог прстена са хетероцикличним пиранским прстеном.[1][2] [3][4] По IUPAC номенклатури он се назива хромен. Постоје два изомера бензопирана у зависности од оријентације фузије два прстена: 1-бензопиран (хромен) и 2-бензопиран (изохромен).
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| ChemSpider | |
| Својства | |
| C9H7O | |
| Моларна маса | 131,15 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Последица присуства једног неспареног електрона је да је бензопиран парамагнетичан. Неспарени електрон је делокализован преко целог бензопиранског молекула, тако да је мање реактиван него што би се иначе очекивало. Сличан пример је циклопентадиенил. Бензопиран се обично среће у редукованом стању, у ком је парцијално засићен. То редуковано једињење има четири структурна изомера од зависности од положаја водоничног напада:
- 2H-хромен
- 4H-хромен
- 5H-хромен
- 7H-хромен
- 8аH-хромен
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ МцМуррy Јохн Е. (1992). Фундаменталс оф Органиц Цхемистрy (3рд изд.). Белмонт: Wадсwортх. ISBN 0-534-16218-5.
- ^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
