Википедија

Берза вредносних папира

Берза вредносних папира је врста берзе која омогућује трговину деоницама, обвезницама и осталим вредносним папирима. Осим тога, она пружа и погодности за издавање и откуп осталих финанцијских инструмената те склапање разних финанцијских послова који доносе разне дивиденде. Хартије од вредности којима се тргује на берзи обухватају акције које емитују компаније које се котирају на берзи, јединичне фондове, деривате, здружене инвестиционе производе и обвезнице. Берзе често функционишу као тржишта „континуираних аукција“ са купцима и продавцима који обављају трансакције путем отвореног протеста на централној локацији као што је спрат берзе или коришћењем електронске платформе за трговање.[2]

Њујоршка берза вредносних папира (NYSE) на Вол стриту[1]

Да би се могло трговати хартијама од вредности на одређеној берзи, хартија од вредности мора бити уврштена тамо. Обично постоји централна локација барем за вођење евиденције, али трговина је све мање повезана са физичким местом, пошто савремена тржишта користе електронске комуникационе мреже, што им даје предности повећане брзине и смањених трошкова трансакција. Трговина на берзи је ограничена на брокере који су чланови берзе. Последњих година, различита друга трговачка места, као што су електронске комуникационе мреже, алтернативни системи за трговање и „тамни базени“ су одузели велики део активности трговања са традиционалних берзи.[3]

Иницијална јавна понуда акција и обвезница инвеститорима се врши на примарном тржишту, а накнадно трговање на секундарном тржишту. Берза је често најважнија компонента тржишта деоницама. Понуду и тражњу на берзама покрећу различити фактори који, као и на свим слободним тржиштима, утичу на цену акција (погледајте процену акција).

Историја уреди

Берзама вредносних папира су били потребни векови како би се развиле до данашњег облика. Идеја дуговања и потраживања постоји још од прадавних времена, што сведоче записи на глиненим плочицама који потичу из Месопотамије, а говоре о основним облицима кредитних односа.

Ипак, научници се данас не могу тачно сложити када се по први пут почело трговати деоницама. Једни као кључни догађај наводе оснивање Холандска источноиндијске компаније 1602. године, док други указују на неке догађаје који су се догодили пре тога. Економиста Улрике Малмендијер са калифорнијског универзитета Беркли наводи како је тржиште деоница постојало још у Старом Риму.

Стари век уреди

У Римској републици, која је постојала пре царства, постојале су тзв. societates publicarnorum, организације уговаратеља и закупника које су спроводиле пројекте изградње храмова и друге послове за државну владу. Један од таквих послова био је храњење гусака на брежуљку Капитол, као захвала животињама што су упозориле на инвазију Гала 390. п. н. е.. (позната је реченица: „Гуске су спасле Рим“). Учесници у таквим организацијама имали су своје уделе, а тај концепт је више пута споменуо и познати римски државник и говорник Цицерон. Он наводи како су „ти удели тада имали високу цену“. Малмендијер као доказ у прилог тој тврдњи наводи да се тим уделима трговало, а цена им је зависила од успешности поједине организације. Такве организације касније су углавном пропале или су њихове послове преузеле државне службе.

Средњи век уреди

Што се тиче обвезница као вредносних папира, оне су се појавиле знатно касније. Издавали су их талијански градови-државе током прелаза из Средњег века у раздобље Ренесансе.

Године 1171. власти Млетачке републике, забринуте што је рат исцрпео државну благајну, узеле су велику позајмицу од грађанства. Такав дуг се звао prestiti, а носио је годишњи принос у висини од 5 посто главнице и није имао одређен датум доспећа. Иако су грађани у почетку имали сумње према целом концепту, ти инструменти су с временом постали цењени и с њима се лако трговало. Био је то почетак тржишта обвезница. У раздобљу од 1262. до 1379. године млетачке власти уредно су извршавале своје обавезе, тако да су тадашњи облици обвезница постали врло тражени и стекли су велик углед на тржишту. С временом су и други градови-државе, попут Фиренце и Генове, почели да издају своје обвезнице, углавном како би исто тако финанцирали ратове које су тада водили. У Италији је тако с временом почела трговина обвезницама, а од трговаца истичу се банкари, на пример породица Медичи.

Почетком 1380-их година рат између Млетачке Републике и Ђенове резултовао је укидањем плаћања камате на „prestiti“, а када је тржиште касније обновљено, принос који је доносио удео у дугу био је мањи. Деценијама након тога, обвезницама Млетачке Републике трговало се по вишеструко нижим ценама. Касније се догодило још неколико догађаја који су потресли поверење у обвезнице. Први је био Стогодишњи рат, након којег су краљевине Француска и Енглеска наметнуле дугове италијанским банкама. Други разлог била је епидемија куге (тзв. Црне смрти), која је похарала већи дио Европе.

Концепт пословања са деоницама такође се развијао поступно. Неки научници и историчари почетке смјештају у Стари Рим. Касније, почетком 13. века у Италији споразумна партнерства у послу деле власнички удео на више делова. Ипак, ти удели налазе су у рукама само неколицине људи, а и имају ограничено трајање. Класичан пример била су путовања трговачким бродовима.

Нови век уреди

 
Деоница Холандске источноиндијске компаније издана 7. децембра 1623. године на износ од 2,400 хоандских гулдена.

Даљи развој трговине вредносним папирима одвијао у севернијем делу Европе. Градови који су били чланови Ханзе оснивали су рачуноводствене куће како би олакшали трговину. Назив берза, који је с временом погрешно постао синоним за берзу вредносних папира потиче из белгијског града Брижа.

 
NASDAQ, прва електронска берза вредносних папира.

Крајем 16. века британски трговци експериментирали су за удружењима која су се састојала од више делова, а обављала су исту делатност. Следећи велики корак било је оснивање Холандске источноиндијске компаније, која је прва на свету издала деонице. Компанијом су чврсто управљали директори, тако да деоничари нису имали права као што то имају данас. Ипак, у раздобљу од 1602. до 1650. године исплаћивана им је дивиденда која је носила приход од 16 посто годишње. До почетка 1620-их компанија је почела издавати и властите обвезнице. Године 1621. основана је и Холандска западноиндијска компанија, која је на тржиште пласирала нове вредносне папире.[4] Захваљујући томе, али и великој потражњи за тулипанима, Амстердам је постао финанцијско средиште, а све више се трговало и другим инструментима, на пример разним уговорима о извршењу појединих послова. Жозеф де ла Вега, познати амстердамски бизнисмен објавио је 1688. године књигу под насловом Конфузија забуна, у којој се у облику разговора између трговца, деоничара и филозофа објашњава тадашње тржиште вредносних папира.

Крајем 17. века, захваљујући све већем броју објављених књига, инвестиционе технике се шире се у околне земље, а посебно Енглеску. Тамошњи предузимачи организују прва деоничарска друштва на енглеској територији. Године 1698. један од лондонских брокера (Џон Кастејнг) почиње да објављује цене вредносних папира којима се трговало. Овај догађај означава почетак лондонске берзе.

Модерно доба уреди

С временом су се берзе и берзанско пословање проширили на читав свет. Задњу велику промену доживљавају открићем и увођењем Интернета. Дана 8. фебруара 1971. године у Њујорку је отворен NASDAQ, прва светска електронска берза вредносних папира. Данас, готово све берзе света трговање вредносним папирима обављају електрононским путем.

Улога и важност берзи вредносних папира уреди

Улога берзи испољава се на многим пољима, као што су следећа:

  • Прикупљање капитала за пословање – компанијама је омогућено да примарном емисијом деоница прикупе капитал потребан за пословање.
  • Мобилисање средстава за штедњу у средства за инвестиције – велики и мали улагачи уместо штедње новац улажу у куповину деоница, тако да се средства не сакупљају у облику депозита већ се инвестирају у привреду.
  • Омогућавање раста компанијама – компаније куповином деоница других компанија расту и развијају се.
  • Подела профита – под условом да компанија послује позитивно, могуће је да деоничарима исплаћује дивиденду.
  • Корпоративно управљање – будући да деоничарска друштва имају пуно власника, имају већу моралну обвезу да водство компаније послује квалитетно и да у пословање улаже максимум својих могућности.
  • Отварање могућности малим инвеститорима – мали инвеститори улагањем у деонице на берзи те њиховом куповином и продајом могу остварити велике зараде.
  • Финансирање државних тела – државе могу издавати обвезнице у случају потребе новца за улагање у инвестиције или покривање задуживања.
  • Улога барометра привреде – стање на берзи вредносних папира углавном показује и генерално стање у привреди поједине државе

Берзанска администрација уреди

Власништво уреди

Власништво над берзом вредносних папира, као и над већином осталих врста берзи имају деоничари који поседују деонице берзе. Берзе су настале као заједничке организације, у власништву њених берзанских посредника. Међутим, главне берзе су демутуализоване, где чланови продају своје акције у иницијалној јавној понуди. На овај начин заједничка организација постаје корпорација, са акцијама које су наведене на берзи. Примери су Аустралијска берза хартија од вредности (1998), Евронекст (спојена са Њујоршком берзом), НАСДАQ (2002), Бурса Малезија (2004), Њујоршка берза (2005), Болсас y Мерцадос Еспаñолес и Берза у Сао Паулу (2007).

Други пример је Ташкентска берза основана 1994. године, три године након распада Совјетског Савеза, углавном у државном власништву, али има облик јавног предузећа (акционарско друштво). Корејска берза (КРX) поседује 25% мање акција од Ташкентске берзе.[5]

У 2018. години у САД је постојало 15 лиценцираних берзи, од којих је 13 активно трговало хартијама од вредности. Све ове берзе биле су у власништву три мултинационалне компаније којима се јавно тргује, Интерцонтинентал Еxцханге, Насдаq, Инц. и Цбое Глобал Маркетс, осим једне, ИЕX.[6][7] У 2019. години, група финансијских корпорација објавила је планове за отварање берзе у власништву чланова, МЕМX, власничке структуре сличне заједничким организацијама ранијих берзи.[8][6]

Захтеви берзе уреди

Свака берза прописује одређене захтеве које компанија која жели котирати на берзи мора испунити. Такви услови понекад на пример укључују минималан број деоница уврштених у котацију или минималан годишњи приход.

Трговање и правила трговања уреди

Да би се неким вредносним папиром на берзи могло трговати, он се мора котирати. Уобичајено је да на берзама постоји јединствено место где су приказани вредносни папири који се котирају, иако се трговина данас одвија електронским путем и није важна географска локација на којој се купац или продавац налазе. Трговина се може одвијати само између чланова берзе.

Почетна, тј. прва понуда неких вредносних папира назива се примарна емисија и њоме се тргује на тзв. примарном тржишту. За разлику од тога, свако даље трговање вредносним папирима назива се трговином на секундарном тржишту.

Углавном не постоје правила и законски прописи који би приморали неку компанију да издаје нове деонице преко посредства берзе вредносних папира, нити да се свака компанија мора својим деоницама котирати на берзи. Генерално, вредносним папирима се тргује на два начина: уобичајеним путем и „преко шалтера“. Трговина на оба начина је практична и у оба случаја бележи раст, а берзе вредносних папира су данас један од чинитеља глобализације.

Највеће светске берзе вредносних папира уреди

Највеће светске берзе вредносних папира су смештене у највећим жариштима светске економије. Оне су редом: NYSE (Њујорк), NASDAQ (Њујорк), TSE (Токио), LSE (Лондон) и SSE (Šangaj). Ostale velike i dosta značajne svetske berze vrednosnih papira nalaze se u Hong Kongu, Torontu, Mumbaju i Sao Paulu.

Galerija slika уреди

  •  
    Londonska berza.
  •  
    Tokijska berza.
  •  
    Honkonška berza
  •  
    Mumbajska berza.

Vidi još уреди

Reference уреди

  1. ^ Kat Tretina and Benjamin Curry (9. 4. 2021). „NYSE: What Is The New York Stock Exchange”. Forbes. Приступљено 25. 7. 2022. 
  2. ^ Lemke and Lins, Soft Dollars and Other Trading Activities, §2:3 (Thomson West, 2013-2014 ed.).
  3. ^ Lemke and Lins, Soft Dollars and Other Trading Activities, §§2:25 - 2:30 (Thomson West, 2013-2014 ed.).
  4. ^ „PhD thesis - The world's first stock exchange”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2011. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  5. ^ „Stages of the Republican Stock Exchange”. Tashkent Stock Exchange. 
  6. ^ а б Lahiri, Diptendu (7. 1. 2019). „Major Wall Street players plan exchange to challenge NYSE, Nasdaq”. Reuters. 
  7. ^ Ramsay, John (23. 5. 2018). „Competition among exchanges has reached a new low, and it's dangerous for the stock market”. Business Insider.  (for recent history see also, „NYSE, Nasdaq and...? Get to Know the U.S.'s Stock Exchanges, Part 1”. Financial Industry Regulatory Authority. 17. 8. 2016. Архивирано из оригинала 07. 05. 2019. г. Приступљено 19. 09. 2022. , and „Get to Know the U.S.'s Major Stock Exchanges, Part 2”. Financial Industry Regulatory Authority. 17. 8. 2016. Архивирано из оригинала 07. 05. 2019. г. Приступљено 19. 09. 2022. 
  8. ^ Osipovich, Alexander (7. 1. 2019). „Wall Street Firms Plan New Exchange to Challenge NYSE, Nasdaq” . The Wall Street Journal. 

Literatura уреди

  • Članak o ranom razvoju burze
  • Peter A. Diamond (1967. godina) The Role of a Stock Market in a General Equilibrium Model with Technological Uncertainty
  • Ronald J. Gilson; Bernard S. Black (1998. godina) Venture Capital and the Structure of Capital Markets: Banks Versus Stock Markets

Спољашње везе уреди

 
Берза вредносних папира на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Berza_vrednosnih_papira&oldid=27558954”