Бета-2 адренергички рецептор

Бета-2 адренергички рецептор2 адренорецептор), такође познат као АДРБ2, је бета-адренергички рецептор.[3]

Бета-2 адренергички рецептор, сурфаце
Кристалографска структура β2-адренергичког рецептор приказаног као зелени цртеж и везаног парцијалног инверзног агониста каразолол лиганда као сфере (атом угљеника = сив, кисеоник = црвен, азот = плав). Фосфолипидни двослој је приказан као плаве сфере (главе фосфатних група) и жуте линије (липидни бочни ланци).[1][2]
Идентификатори
Симболи АДРБ2; АДРБ2Р; АДРБР; Б2АР; БАР; БЕТА2АР
Вањски ИД ОМИМ109690 МГИ87938 ХомолоГене30948 ИУПХАР: β2-адреноцептор ГенеЦардс: АДРБ2 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 154 11555
Енсембл ЕНСГ00000169252 ЕНСМУСГ00000045730
УниПрот П07550 Q8БХ38
РефСеq (мРНА) НМ_000024 НМ_007420
РефСеq (протеин) НП_000015 НП_031446
Локација (УЦСЦ) Цхр 5:
148.19 - 148.19 Мб
Цхр 18:
62.3 - 62.31 Мб
ПубМед претрага [1] [2]


Ген уреди

ADRB2 ген не садржи интроне. Разне полиморфне форме, тачке мутација, и/или умањено изражавање овог гена су везани са ноћном астмом, гојазношћу и тип 2 дијабетесом.[4]

Структура уреди

3Д кристалографска структура β2-адренергичког рецептора је била одређена (2Р4Р​, 2Р4С​, 2РХ1​).[5][1][2]

Механизам уреди

Овај рецептор је директно везан са једним од његових ултиматних ефектора, класом C L-тип калцијумским каналом CaV1.2. Овај рецептор-канал комплекс је спрегнут са Gs Г протеином, који активира аденилил циклазу, катализујући формацију цикличног аденозин монофосфата (цАМП), који онда активира протеинску киназу А, и контра-балансира фосфатазу PP2A. Композиција сигналног комплекса омогућава механизам који производи специфичну и брзу сигнализацију. Биофизички и молекуларни модел са два стања је био предложен да би се објаснила pH и REDOX сензитивност овог и других ГПЦР рецептора.[6]

За бета-2 адренергички рецептор је такође било утврђено да се спреже са Gi. Могуће је да се тиме ствара механизам којим је респонс на лиганде високо локализован унутар ћелија. У контрасту с тим, Бета-1 адренергички рецептори се спрежу само са Gs, и њихова стимулација резултује у дифузнијем ћелијском одзиву.[7] Постоје индикације да је ово посредовано цАМП индукованом ПКА фосфорилацијом рецептора.[8]

Литература уреди

  1. ^ а б PDB: 2РХ1​; Цхерезов V, Росенбаум ДМ, Хансон МА, Расмуссен СГ, Тхиан ФС, Кобилка ТС, Цхои ХЈ, Кухн П, Wеис WИ, Кобилка БК, Стевенс РЦ (2007). „Хигх-ресолутион црyстал струцтуре оф ан енгинееред хуман β2-адренергиц Г протеин-цоуплед рецептор”. Сциенце. 318 (5854): 1258—65. ПМИД 17962520. дои:10.1126/сциенце.1150577. 
  2. ^ а б Росенбаум ДМ, Цхерезов V, Хансон МА, Расмуссен СГ, Тхиан ФС, Кобилка ТС, Цхои ХЈ, Yао XЈ, Wеис WИ, Стевенс РЦ, Кобилка БК (2007). „ГПЦР енгинееринг yиелдс хигх-ресолутион струцтурал инсигхтс инто β2-адренергиц рецептор фунцтион”. Сциенце. 318 (5854): 1266—73. ПМИД 17962519. дои:10.1126/сциенце.1150609. 
  3. ^ „Ентрез Гене: АДРБ1 адренергиц, бета-1-, рецептор”. 
  4. ^ „Ентрез Гене: АДРБ2 адренергиц, бета-2-, рецептор, сурфаце”. 
  5. ^ Расмуссен СГ, Цхои ХЈ, Росенбаум ДМ, Кобилка ТС, Тхиан ФС, Едwардс ПЦ, Бургхаммер M, Ратнала ВР, Санисхвили Р, Фисцхетти РФ, Сцхертлер ГФ, Wеис WИ, Кобилка БК (2007). „Црyстал струцтуре оф тхе хуман β2-адренергиц Г-протеин-цоуплед рецептор”. Натуре. 450 (7168): 383—7. ПМИД 17952055. дои:10.1038/натуре06325. 
  6. ^ Рубенстеин ЛА, Заухар РЈ, Ланзара РГ (2006). „Молецулар дyнамицс оф а биопхyсицал модел фор β2-адренергиц анд Г протеин-цоуплед рецептор ацтиватион”. Ј. Мол. Грапх. Модел. 25 (4): 396—409. ПМИД 16574446. дои:10.1016/ј.јмгм.2006.02.008. 
  7. ^ Цхен-Изу Y, Xиао РП, Изу ЛТ, Цхенг Х, Кусцхел M, Спургеон Х, Лакатта ЕГ (2000). „Г(и)-депендент лоцализатион оф бета(2)-адренергиц рецептор сигналинг то L-тyпе Ца(2+) цханнелс”. Биопхyс. Ј. 79 (5): 2547—56. ПМЦ 1301137 . ПМИД 11053129. дои:10.1016/С0006-3495(00)76495-2. 
  8. ^ Замах АМ, Делахунтy M, Луттрелл ЛМ, Лефкоwитз РЈ (2002). „Протеин кинасе А-медиатед пхоспхорyлатион оф тхе бета 2-адренергиц рецептор регулатес итс цоуплинг то Гс анд Ги. Демонстратион ин а рецонститутед сyстем”. Ј. Биол. Цхем. 277 (34): 31249—56. ПМИД 12063255. дои:10.1074/јбц.М202753200. 

Додатна литература уреди