Бета-каротен
β-Каротен је јак црвено-наранџасти пигмент који је присутан у обилним количинама у биљкама и воћу. Он је органско једињење које је хемијски класификовано као угљоводоник и терпеноид (изопреноид). β-Каротен се биосинтетише из геранилгеранил пирофосфата.[5] Он је члан групе каротена, који су тетратерпени, биохемијски синтетисани из осам изопренских јединица тако да имају 40 угљеника. У општој класи каротена, β-каротени су пропознатљиви по бета-прстеновима на оба краја молекула. Апсорпција β-каротена је побољшана ако се конзумирају са масноћама, јер су каротени растворни у мастима.
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
beta,beta-Karoten
| |
| Други називи
Бетакаротен
β-Каротен[1] | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.027.851 |
| Е-бројеви | Е160а (боје) |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C40H56 | |
| Моларна маса | 536,89 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Тамно наранџасти кристали |
| Густина | 0,94(6) g cm-3 |
| log P | 14.764 |
| Опасности | |
| Тачка паљења | 103°Ц[4] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Каротен је супстанца у шаргарепи који јој даје наранџасту боју. β-Каротен је најчешћи каротен у биљкама. Кад се користи као прехрамбена боја он има Е број Е160а.[6]п119
Структуру каротена је први одредио Карер са сарадницима 1930.[7] У природи, β-каротен је прекурзор (неактивна форма) витамина А која се формира посредством бета-каротен 15,15'-монооксигеназе.[5]
Изолација β-каротена из воћа се често изводи применом хроматографије. Сепарација β-каротена из смеше са другим каротеноидима је базирана на поларности једињења. β-каротен није поларно једињење, те се одваја неполарним растварачом попут хексана.[8] β-каротен је угљоводоник без функционалних група, те је веома липофилан.
Референце уреди
- ^ а б „СциФиндер - ЦАС Регистрy Нумбер 7235-40-7”. Приступљено 21. 10. 2009.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ „22040 β-Царотене БиоЦхемика, пурум, ≥97,0% (УВ)”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2009.
- ^ а б Сусан D. Ван Арнум (1998). „Витамин А ин Кирк-Отхмер Енцyцлопедиа оф Цхемицал Тецхнологy” (45). Неw Yорк: Јохн Wилеy: 99—107. дои:10.1002/0471238961.2209200101181421.а01.
- ^ Милне, Георге W. А. (2005). Гарднер'с цоммерциаллy импортант цхемицалс: сyнонyмс, траде намес, анд пропертиес. Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 978-0-471-73518-2.
- ^ П. Каррер; А. Хелфенстеин; Х. Wехрли; А. Wеттстеин (1930). „Пфланзенфарбстоффе XXV. Üбер дие Конститутион дес Лyцопинс унд Царотинс”. Хелветица Цхимица Ацта. 13: 1084—1099. дои:10.1002/хлца.19300130532.
- ^ Мерцаданте, А.З.; Стецк, А.; Пфандер, Х. (1999). „Царотеноидс фром Гуава (Псидиум гуајава L.): Исолатион анд Струцтуре Елуцидатион”. Ј. Агриц. Фоод Цхем. 47 (1): 145—151. ПМИД 10563863. дои:10.1021/јф980405р.
Литература уреди
- Милне, Георге W. А. (2005). Гарднер'с цоммерциаллy импортант цхемицалс: сyнонyмс, траде намес, анд пропертиес. Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 978-0-471-73518-2.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
