Википедија

Бихејвиорална економија

Бихејвиорална економија је мултидициплинарна област која у својој делатности комбинује економију и друге друштвене науке које више описују понашање. У страној литератури за бихејвиоралну економију се користи и израз „психолошка економија“ или „економија понашања.“ Ова област економије јавила се када су економисти у свом раду почели да комбинују поред истраживања и метода из економије и истраживања из других друштвених наука, са циљем да побољшају дескриптивне вредности економске теорије.[1]

Конференција стручњака за бихејвиоралну економију, Лима, Перу

Бихејвиорална економија је постигла значајан развој у последњих петнаест година 21. века, али још увек има мали утицај на већину економских подручја. Многи економисти мисле да је то пролазан хир, и мишљења о њој варирају од позитивних, заступаних од стране маркетиншки оријентисаних корпорација, до крајње бруталних, који тврде да нема никакве користи од ње — време ће показати ко је у праву.[2]

Дефиниција уреди

У литератури се могу пронаћи различите дефиниције бихевиоралне економије, која покушава да утврди додирне тачке између људског понашања и економских принципа, ево неких:

  • Бихејвиорална економија је област економије који покушава да обради ирационално људско понашање кроз проучавање ефеката психолошких, социјалних, когнитивних и емоционалних фактора на економске одлуке појединаца, и да на основу тих анализа помогне менаџерима при доношењу одлука.[2]
  • Бихевиорална економија није посебно поље економије...већ...стил моделовања или школа мишљења која значи примену на велико подручје економских питања у теорији потрошача, финансија, пореској политици итд. Психолошки резултати доприносе развоју бихевиоралне економије бројним експериментима у којима је бихевиорална економија приступ а експериментална економија је метода.[3]

Историја уреди

 
Адам Смитх, аутор књиге „Богатство народа“ (1776) и „Теорија моралних осећања“ (1759).

Питањима психичког живота бавили су се мислиоци још од најстаријих времена (Аристотел), па све до отприлике 19. века, када је психологија била саставни дио филозофије. Таква психологија се заснивала искључиво на самоопажању (интроспекцији).

У другој половини 19. века почело је осамостаљивање психологије и њено прерастање у експерименталну науку. Почетак експерименталне психологије веже се за оснивање прве лабораторије експерименталне психологије чији је оснивач био W. Wундт 1879. године у Лајпцигу.

Потом следи развој различитих праваца у психологији као што су бихејвиоризам, асоцијационизам, структурализам, психоанализа, гешталтизам, функционализам. Да би крајем 19. века почела да се развија примијењена психологија.

Након формирања психологије као самосталне науке, формирала се психологија као струка. Тако су и данас психолози практичари запослени у васпитању и образовању, здравству, привреди, запошљавању...Због тога се увело разликовање базичне, научне, теоријске психологије и примијењене психологије. Базична психологија оријентисана је на истраживања, у лабораторији или реалним, природним условима, психичких појава и феномена, и њихових узрочно последичних веза и на истраживања разлика између индивидуа. Примијењена психологија усмерена је на примену знања и сазнањаа у пракси.

Покренути идејом да се у свету бихејвиоралне науке зна много о човеку, поједини истраживачи почели су да примењују нова сазнања бихејвиоралне науке, и тиме покрену јуде на промене – да користе доступне информације бихејвиоралне науке у многим научним областима па и у економији.

 
Амерички психолог Даниел Кахнеман (на слици) и економист Вернон Ломаx – Смитх, добитници Нобелове награде из економије 2002.године, потврдили су неизоставност психологије у предвиђању и објашњењу понашања људи, и тиме ударили темеље бихејвиоралној економији

Амерички психолог Даниел Кахнеман и економист Вернон Ломаx – Смитх, добитници Нобелове награде из економије 2002.године, потврдили су неизоставност психологије у предвиђању и објашњењу понашања људи, I тиме ударили темеље бихејвиоралној економији, као једној од новијих научних области. Даниел Кахнеман је предложио укључивање психолошких истраживања у економску науку, посебно у подручје људског одлучивања и доношења одлука под условима ризика, а Вернон Ломаx – Смитх увођење лабораторијских експеримената у емпиријску економску анализу, посебно у проучавању алтернативних тржишних механизама.

Ричард Талер, професор Универзитета у Чикагу, је 2017. године постао још један добитник Нобелове награде, за достигнућа у области бихејвиоралне економије. Проучавајући ефекте ограничене рационалности, друштвених преференција и недостатак самоконтроле, Талер је показао како ове особине утичу на поједине одлуке и исходе на тржишту.[4] Он је заједно с професором Харварда Кесом Р. Санстејном, написао популарну књигу „Како да побољшате одлуке о здрављу, богатству и срећи” (енгл. Nudge: Improving Decisions about Health, Wealth, and Happiness). Он је у овој књизи дао одговор о вези економије са нашом психом кроз примере колико људи меша две когнитивне предрасуде: неповратне трошкове (новац који је већ потрошен) и опортунитетне трошкове (цена човекове одлуке да да предност једној могућности у односу на другу, нпр да неки предмет прода за одређену суму новца, односно да га задржи и у неком тренутку у будућности прода за више новца.).[5]

Психологија ја на тај начин допринела већој реалности економских модела. Тако је створена бихејвиорална економија која се углавном бави начином на који емоције и структура менталног склопа људи утичу на доношење економских одлука. Временом је део научне јавности схватио да економске моделе, који се заснивају на математичким законима из којих се закључивало и размишлајало током доношења одлука, треба заменити дескриптивним моделима који узимају у обзир људску несавршеност због утицаја непотпуних информација, емоције, контексте и форме у којима је проблем означен, прошло искуство, ставове и уверења, пре коначног одлућивања.[6]

Основне поставке уреди

Бихејвиорална економија није посебно поље економије, већ је стил моделовања или школа мишљења заснована на примени великог подручја — економских питања у теорији потрошача, финансија, пореској политици итд.[7]

Психолошки резултати доприносе развоју бихејвиоралне економије бројним експериментима у којима је бихевиорална економија приступа а експериментална економија метода.[8]

Бихејвиорална економија користи доказе из психологије и других наука како би креирала моделе ограничења рационалности, снаге воље и личног интереса и истражила њихову примену у економији. Проучавање индивидуалних разлика у рационалности и учењу је важно за разумевање интеракција социјалних и економских збивања јер умањује ефекте ограничења рационалности.

Већина истраживања је опрезно формално и више теоретски јер користи психолошке чињенице. Неуроекономија проширује психолошке резултате користећи теоретске информације које се односе на детаље о струјањима неурона.

Бихејвиорална економија бави се и питањем утицаја психологије појединца на економско одлучивање.

Проблеми са бихејвиоралном економијом уреди

 
Илустрација ефекта кадрирања

Бројни стручњаци као главну замерку ставовима бихејвиоралне економије истичу то што она не служи да се направи неки оперативни модел који би служио као објашњење људске природе и њеног утицај на економске одлуке појединаца, већ остаје скуп когнитивних грешака чија је једина заједничка ствар то што тврде да се поједини људи у појединим контекстима понекад понашају ирационално,[2] и закљућују, попут професора и нобеловца за бихјвиоралну економију Ричарда Талера...

Не можемо преко ноћи постати економисти - или потпуно рационална бића - али, ако смо свесни когнитивних предрасуда које утичу на наше финансијске одлуке можда ћемо постати бар мало економичнији.[5]

Извори уреди

  1. ^ Цамерер, C. (2001.) Бехавиорал Ецономицс: Паст, Пресент, Футуре, Пасадена: Цалифорниа Институте оф Тецхнологy (Цалтецх), (стр. 1-3)
  2. ^ а б в Милојковић, Марко (19. 11. 2014). „15 лекција из бихејвиоралне економије које се могу применити на посао и живот”. www.стартит.рс, 19.11. 2014. Приступљено 18. 10. 2018. 
  3. ^ Цамерер, Ф. Цолин, Бехавиорал Ецономицс, Тхе Wорлд Цонгресс оф тхе Ецонометриц Социетy,2005.
  4. ^ Тхе Призе ин Ецономиц Сциенцес 2017 (Нобелова награда за економију у 2017.
  5. ^ а б M., А (10. 11. 2017). „Добио је Нобела за економију, а на примеру флаше вина објаснио је ЗАБЛУДУ коју већина нас има о новцу”. www.блиц.рс 11.10.2017. Приступљено 25. 10. 2018. 
  6. ^ Wебер, Р. Бехавиорал ецономицс, Тхе хандбоок оф ецономиц социологy, стр. 91-108, 2005.
  7. ^ Полшек, D. (ур.) и Бован, К. (ур.) (2014): Увод у бихевиоралну економију, Загреб: Институт друштвених знаности Иво Пилар.
  8. ^ Арнолд, Ј. (2005.) Wорк псицхологy: Ундерстандинг Хуман Бехавиоур ин тхе Wоркплаце. Прентице Халл, фоуртх едитион

Литература уреди

  • Цамерер, C. Ф. (2003): Адванцес Ин Бехавиорал Ецономицс, Принцетон Университy Пресс.
  • Цамерер, C., Лоеwенстеин, Г. анд Прелец, D. (2005): Неуроецономицс: Хоw Неуросциенце Цан Информ Ецономицс, Јоурнал оф Ецономиц Литературе, Вол. XLIII , пп. 9–64
  • Кахнеман, Даниел (2014): Мислити, брзо и споро
  • Ариелy, Дан (2009): Предвидљиво ирационални: Невидљиве силе које управљају нашим одлукама
  • Кахнеман, D.; Тверскy, А. (1979). „Проспецт Тхеорy: Ан Аналyсис оф Децисион ундер Риск”. Ецонометрица. 47 (2): 263—292. ЈСТОР 1914185. дои:10.2307/1914185. 
  • Кахнеман, D. : Мапс оф Боундед Ратионалитy: Псyцхологy фор Бехавиорал Ецономиц, Тхе Америцан Ецономиц Ревиеw. . 93 (5). 2003: 1449—1475.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  • Тхалер, Р. Х. (2015), Мисбехавинг. Тхе макинг оф бехавиорал ецономицс. Неw Yорк: W.W. Нортон & Цомпанy.
  • Тхалер, Р. Х., Сунстеин, C.Р. (2008), Нудге: импровинг децисионс абоут хеалтх, wеалтх, анд хаппинесс. Неw Хавен: Yале Университy Пресс.
  • Тхалер, Р. Х. (2015) Унлесс Yоу Аре Споцк, Иррелевант Тхингс Маттер ин Ецономиц Бехавиор, Тхе Неw Yорк

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Бихејвиорална економија на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bihejvioralna_ekonomija&oldid=27773345”