Биљана Поповић
Биљана Поповић (Ниш, 10. јануар 1956)[тражи се извор] српска је градитељка виолина. Она је прва и тренутно једина жена градитељ виолина у Србији и једна од ретких женских градитеља у свету.[1][2]
| Биљана Поповић | |
|---|---|
 Биљана Поповић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1956. |
| Место рођења | Ниш, ФНРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | музика, градитељство виолина |
Са супругом Јованом Поповићем оснивач је удружења грађана „Савремени Виолинари” са идејом да се, посебно млади, музичари кроз интерактивне радионице едукују о процесу израде виолина као и о основним техникама одржавања инструмената.
На њеним виолинама свирају ученици и студенти у Београду, Новом Саду, Школи за музичке таленте у Ћуприји, у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Швајцарској и Аустрији.
Биографија
уредиМузичка каријера
уредиУ Земуну је завршила основну и средњу музичку школу на одсеку за флауту. Током основне школе је била члан дечијег хора Радио телевизије Београд под управом Златана Вауде. Касније је као члан хора и оркестра Аматерског Културно-Уметничког Друштва „Бранко Крсмановић” наступала је у најпознатијим светским концертнм салама, попут Царнегие Халл у Њујорку, Беллас Артес у Мексико Ситију, Опера Гарниеру у Паризу...
Као члан Аматерског Културно-Уметничког Друштва "Бранко Крсмановић" је 1975. године снимала филмовану оперету Барон Циганин, где су насловне улоге певали Бисерка Цвејић и Иван Ребров, а 1979. године учествовала и у снимању албума Бијелог дугмета „Битанга и принцеза” као и у пратећој турнеји поводом промоције албума кроз СФРЈ. Радила је професионално као студијски музичар и свирала у оркестру „Ромален”, „Оркестру Будимира Јовановића”, „Оркестру Бранка Белобрка”, а повремено је сарађивала и са оркестром Радио-Телевизије Србије. Такође је сарађивала и са Турском Радио Телевизијом као гост са својим супругом Јованом на емисији Yüzyıl da geçese.
Каријера градитеља
уредиКрајем 2007. године је почела да учи занат од свог супруга и градитеља виолина Јована Поповића да би своју прву потпуно самостално изграђену виолину завршила пет година касније, 2013. године.[3]
У септембру 2013. године је, са својом првом самостално изграђеном виолином, учествовала на међународном такмичењу градитеља виолина у Словачкој, у граду Долни Кубин, где је прошла прве две од четири фазе такмичења што сматра успехом за први изграђени инструмент.
У јулу 2017. године је у Кремони, у академији „Academia Cremonensis” завршила обуку за струњење гудала по методи „Lucchi” мајстора Ђована Лућија и за сада, једини је сертификовани мајстор у Србији за замену струна на гудалима.
Наставила је да се бави хуманитарним радом који је започела са супругом Јованом Поповићем, а до сада је поклоњено преко 30 виолина изразито талентованој деци.
Са супругом је два пута, 2015. и 2018. године у организацији општине Земун била учесник на манифестацији „Дани европске баштине”.
Награде и признања
уреди- 2010. године је освојила награду жирија за уметнички израз на Тамбурица фесту са земунским Тамбурашима са Дунавом и композицијом свог супруга Јована „Бака”,
- 5. новембра 2019. године јој је, заједно са супругом Јованом Поповићем, уручена повеља са медаљом „Заслужни грађанин Земуна за посебне заслуге у развоју Градске општине Земун и значајна остварења у области уметности”.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Дама која гради виолине”. Политика. Приступљено 26. 5. 2021.
- ^ „Биљана Поповић, једина градитељка виолина у Србији и региону: Виолина се прави срцем”. Слободна ТВ. Приступљено 26. 5. 2021.
- ^ „Градитељи виолина из Земуна: Нови инструменти за будуће виртоузе”. ББЦ Неwс. Приступљено 26. 5. 2021.
Спољашње везе
уреди- Званична презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2021)
- „Биљана Поповић, једина жена у Србији, и на Балкану, која прави виолине по „рецептури“ из 17. века, чије су основе поставили најславнији градитељи”. Новости. Приступљено 26. 5. 2021.
- „Рука је најбоља алатка”. ДрвоТехника. Приступљено 26. 5. 2021.
- „Биљана Поповиц - Бака”. Yоу Тубе. Приступљено 26. 5. 2021.
