Богиња је женско божанство.[1] Многе културе има богиње. Богињу углавном имају политеисти, јер монотеисти вјерују у једног Бога, иако све више хришћана сматра да Бог не мора увијек бити мушког рода, па замјеницом Она називају Бога.[2] Од индоевропских религија највише богиња имала је нордијска митологија. Чести симбол богиња је круг, којем с лијеве и десне стране стоји по један полумјесец.

Афродита, старогрчка богиња љепоте и љубави

У неким верама, света женска фигура заузима централно место у верској молитви и богослужењу. На пример, шактизам, обожавање женске силе која анимира свет, једна је од три главне секте хиндуизма.

Политеистичке религије, укључујући политеистичке реконструкционисте, поштују више богиња и богова и обично их посматрају као дискретна, одвојена бића. Ова божанства могу бити део пантеона, или различити региони могу имати божанства чувара.

Религије уреди

Хиндуизам уреди

 
Хинду богиња Сарасвати.

Хиндуизам је религија која има неколико богова и богиња, а од свију божанстава најважнији је Брахма, створитељ свијета, а жена му је Сарасвати. Схактас је је мајка свију богиња. Шива има жену Парвати. У хиндуизму постоји 180 имена неколико богиња. У хиндуизму има и двосполних богова као што су Лакшми-Вишну, Шива-Шакти, Радха-Кришна и други. Један бог је мушки бог (Шактиман) и женска енергија (Шакти), који ради с динамичном женском енергијом.

Сикхизам уреди

Сикхи су монотеисти и вјерују у Бога. Главни им је вођа Гуру Грантх Сахиб, који се пуним именом зове Ади Сри Гуру Грантх Сахиб. Скулптуре сикхизма говоре о Богу као Оцу и Мајци.

Грчкоримска митологија уреди

 
Церера, римска богиња агрикултуре.
  • Перзефона, краљица подземног свијета,
  • Деметра, богиња ратарста, Земље и плодности,
  • Афродита, богиња љубави и љепоте,
  • Артемида, богиња лова и шума,
  • Атена, богиња рата, занатства и заштитница града Атене,
  • Кибела, "мајка Земља",
  • Хера, богиња брака, Зеусова жена,
  • Ника, богиња тријумфа и побједе,
  • Потриа Тхерон,
  • Селена, богиња Мјесеца, али и његова персонификација.

Келтска митологија уреди

  • Агрона, богиња рата,
  • Бригид,
  • Матрона, "мајка богиња",
  • Моррíган, богиња битки и плодности,
  • Сулис.

Нордијска митологија уреди

  • Фреyја, богиња љубави и љепоте,
  • Фригг, врховна богиња Аса,
  • Фулла,
  • Гнá,
  • Гуллвеиг, мистериозна богиња,
  • Хел, богиња подземља,
  • Хлíн,
  • Нанна,
  • Нертхус,
  • Норне, суђенице нордијске митологије,
  • Нóтт, богиња која је персонификација ноћи,
  • Сол.

Египатска митологија уреди

 
Египатска богиња Неитх.
  • Мут, кћер бога Сунца, Амонова жена,
  • Изида, богиња мајка,
  • Хатхор, богиња која може преузети лик краве, најљепша богиња,
  • Нефтис, богиња гробница,
  • Нут, богиња неба и звијезда,
  • Таwарет, богиња трудноће и мајчинства,
  • Мескхенет, богиња рађања, заштитница мале дјеце.

Монотеистичке религије уреди

Монотеистичка култура нема богиња те се за Бога сматра да спада у мушки род, али граматички не може се утврдити којег је Бог рода, но већина монотеиста Бога зове и Оцем и сличним именима. Хришћани Богородицу Марију сматрају да је нешто као богиња. Њен син је Бог у утјеловљењу човјека. У исламу Марија је сматрана дјевицом, али је не сматрају као божицу или краљицу (нису јој прописане божанске особине) и не вјерују да је њен син Исус, Син Божји, па је то у исламу највећи гријех.

Феминизам уреди

 
Римски, хадријански период, статуа Изиде од мермера из Капитолског музеја

Покрет богиње уреди

Барем од првог таласа феминизма у Сједињеним Државама, постоји интересовање за анализу религије да би се видело да ли и како доктрине и праксе третирају жене неправедно, као у Женској Библији Елизабет Кејди Стентон. Поново у другом таласу феминизма у САД, као и у многим европским и другим земљама, религија је постала фокус неких феминистичких анализа у јудаизму, хришћанству и другим религијама, а неке жене су се окренуле религијама древних богиња као алтернативи абрахамским религијама (Wоманспирит Рисинг 1979; Wеавинг тхе Висионс 1989). Данас жене и мушкарци настављају са активностима у покрету Богиње (Христ 1997). Популарност организација као што је Дружина Изиде сведочи о сталном расту религије Богиње широм света.

Док је велики део покушаја родне равноправности у матичном хришћанству (јудаизам никада није признавао било који род за Бога) усмерен на реинтерпретацију Светог писма и деродификацију језика који се користи за именовање и описивање божанског,[3] постоји све већи број људи који се идентификују као хришћани или јевреји, који покушавају да интегришу слике богиње у своје религије.[4]

Свето женско уреди

Термин „свето женско” први пут је скован 1970-их, у популаризацији Њу ејџа хинду шактија.[5][6][7] Хиндуизам такође обожава мноштво богиња које имају своју важну улогу, и стога су заинтересовале Њу ејџ, феминистичке и лезбејске феминистичке покрете.[8]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Еллwоод, Роберт С. (2007). Тхе Енцyцлопедиа оф Wорлд Религионс  (Рев. изд.). Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 181. ИСБН 978-1438110387.  Теxт: годдессес Фемале деитиес.
  2. ^ Група аутора, Оxфорд, енциклопедија за младе, Загреб, 2008., ISBN 978-953-274-036-3
  3. ^ Ruether, 1984; Plaskow, 1991
  4. ^ Kien, 2000; Kidd 1996,"Goddess Christians Yahoo Group"
  5. ^ Datta, Reema; Lowitz, Lisa (2005). Sacred Sanskrit Words. Berkeley, CA: Stonebridge Press. 
  6. ^ Feuerstein, Georg (2000). The Shambhala Encyclopedia of Yoga. Boston, MA: Shambhala Publications. 
  7. ^ Harish, Ranjana; Harishankar, V. Bharathi (2003). Shakti: Multidisciplinary perspectives on women's empowerment in India. New Delhi, IN: Rawat. ISBN 81-7033-793-3. 
  8. ^ Kinsley, David (1988). Hindu Goddesses: Visions of the Divine Feminine in the Hindu Religious Tradition  (1st изд.). Berkeley: University of California Press. стр. 1. ISBN 9780520908833. Приступљено 22. 4. 2016. „goddess. 

Literatura уреди

  • Dexter, Miriam Robbins, and Victor Mair (2010). Sacred Display: Divine and Magical Female Figures of Eurasia. Cambria Press.
  • Barnhart, Robert K (1995). The Barnhart Concise Dictionary of Etymology: the Origins of American English Words. HarperCollins. ISBN 0-06-270084-7
  • Горсхунова . Олга V.(2008), Свјасхеннyе деревја Кходзхи Барора…, ( Сацред Треес оф Кходзхи Барор: Пхyтолатрy анд тхе Цулт оф Фемале Деитy ин Централ Асиа) ин Етнораграфицхеское Обозрение, н° 1, пп. 71–82. ИССН 0869-5415.
  • Тахери, Садреддин (2014). Годдессес ин Ираниан Цултуре анд Мyтхологy. Техран: Росхангаран ва Мотале’ат-е Занан Публицатионс. ИСБН 9789641940821. 
  • Ассманн, Јан, 'Монотхеисм анд Полyтхеисм' ин: Сарах Илес Јохнстон (ед.), Религионс оф тхе Анциент Wорлд: А Гуиде, Харвард Университy Пресс. 2004. ISBN 0-674-01517-7. стр. 17–31..
  • Буркерт, Wалтер, Греек Религион: Арцхаиц анд Цлассицал, Блацкwелл (1985), ISBN 0-631-15624-0.
  • Греер, Јохн Мицхаел; А Wорлд Фулл оф Годс: Ан Инqуирy Инто Полyтхеисм, АДФ Публисхинг (2005), ISBN 0-9765681-0-1
  • Илес Јохнстон, Сарах; Анциент Религионс, Белкнап Пресс (Септембер 15, 2007), ISBN 0-674-02548-2
  • Папер, Јордан; Тхе Деитиес аре Манy: А Полyтхеистиц Тхеологy, Стате Университy оф Неw Yорк Пресс (Марцх 3, 2005), ISBN 978-0-7914-6387-1
  • Пенцханскy, Давид, Тwилигхт оф тхе Годс: Полyтхеисм ин тхе Хебреw Библе (2005), ISBN 0-664-22885-2.
  • Сwаруп, Рам, & Фраwлеy, Давид (2001). Тхе wорд ас ревелатион: Намес оф годс. Неw Делхи: Воице оф Индиа. ISBN 978-8185990682
  • Kimmerle, Heinz (2006-04-11). „The world of spirits and the respect for nature: towards a new appreciation of animism”. The Journal for Transdisciplinary Research in Southern Africa (на језику: енглески). 2 (2): 15. ISSN 2415-2005. doi:10.4102/td.v2i2.277 . 
  • Schmidt, Francis (1987). The Inconceivable Polytheism: Studies in Religious Historiography. New York: Gordon & Breach Science Publishers. стр. 10. ISBN 978-3718603671. 
  • Galtsin, Dmitry (2018-06-21). „Modern Pagan religious conversion revisited”. digilib.phil.muni.cz. Приступљено 2019-02-05. 
  • Hoff, Kraemer, Christine (2012). Seeking the mystery : an introduction to Pagan theologies. Englewood, CO: Patheos Press. ISBN 9781939221186. OCLC 855412257. 
  • Negedu, I. A. (2014-01-01). „The Igala traditional religious belief system: Between monotheism and polytheism”. OGIRISI: A New Journal of African Studies (на језику: енглески). 10 (1): 116—129. ISSN 1597-474X. doi:10.4314/og.v10i1.7 . 
  • „Greek mythology”. Encyclopedia Americana. 13. 1993. стр. 431. 
  • „Dodekatheon” [Twelve Olympians]. Papyrus Larousse Britannica (на језику: грчки). 2007. 
  • „Apollodorus, Library, book 3, chapter 5, section 3”. 
  • „Pausanias, Description of Greece”. 
  • George Edward Rines, ур. (1919). Encyclopedia Americana Vol. 13. 13. Americana Corp. стр. 408—411. 
  • Stoll, Heinrich Wilhelm (R.B. Paul trans.) (1852). Handbook of the religion and mythology of the Greeks. Francis and John Rivington. стр. 8. „The limitation [of the number of Olympians] to twelve seems to have been a comparatively modern idea 
  • Ford, David F., ур. (1997). The Modern Theologians: An Introduction to Christian theology in the twentieth century  (2nd изд.). Malden, MA: B. Blackwell. ISBN 978-0-631-19592-4. 
  • Grenz, Stanley J.; Olson, Roger E. (1997). 20th-Century Theology: God & the World in a Transitional Age. Downers Grove, IL: InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-1525-8. 
  • Ruether, Rosemary Radford (август 2011). Women and Redemption: A Theological History (2nd изд.). Minneapolis: Fortress Press. ISBN 978-0-8006-9816-4. 
  • Anderson, Pamela Sue. A Feminist Philosophy of Religion: The Rationality and Myths of Religious Belief (Oxford; Malden, Mass.: Blackwell, 1998) ISBN 978-0-631-19383-8.
  • Андерсон, Памела Суе; Цлацк, Беверлеy (едс.) Феминист Пхилосопхy оф Религион: Цритицал Реадингс (Лондон: Роутледге, 2004) ISBN 978-0-415-25749-7.
  • Кассиан, Марy А. Тхе Феминист Госпел: тхе Мовемент то Уните Феминисм wитх тхе Цхурцх. Wхеатон, Илл.: Цроссwаy Боокс, 1992. ISBN 0-89107-652-2
  • Стоне, Мерлин, цомпилер. Анциент Миррорс оф Wоманхоод: а Треасурy оф Годдесс анд Хероине Лоре фром ароунд тхе Wорлд. Упдатед wитх а неw преф. Бостон: Беацон Пресс, 1990. Н.Б.: Едитион статемент аппеарс он тхе папербацк боок'с цовер, бут нот упон тхе т.п. ор итс версо. ISBN 0-8070-6751-2
  • Стоне, Мерлин. Wхен Год Wас а Wоман. Сан Диего, Цалиф.: Харцоурт-Браце-Јовановицх Публисхерс, цоп. 1976. ISBN 0-15-696158-X.
  • Saiving, Valerie (1960). „The Human Situation: A Feminine View”. Journal of Feminist Studies in Religion. 28 (1): 75—78. JSTOR 10.2979/jfemistudreli.28.1.75. S2CID 145533099. doi:10.2979/jfemistudreli.28.1.75. 
  • Moder, Ally (2019-09-01). „Women, Personhood, and the Male God: A Feminist Critique of Patriarchal Concepts of God in View of Domestic Abuse”. Feminist Theology (на језику: енглески). 28 (1): 85—103. ISSN 0966-7350. S2CID 201410294. doi:10.1177/0966735019859471 . 
  • „per Carol P Christ biography for Signs Out of Time Project”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 04. 06. 2022. 
  • „Goddess Tours Greece-Sacred Sites Tour-Goddess Pilgrimage Crete”. Goddess Tours Greece-Sacred Sites Tour-Goddess Pilgrimage Crete. Приступљено 22. 5. 2017. 
  • Lewis, James R. (1992). Perspectives on the New Age. SUNY Press. стр. 16—18. ISBN 978-0-7914-1213-8. 
  • Harley, Gail M.; Danny L. Jorgensen (2002). Emma Curtis Hopkins: Forgotten Founder of New Thought. Syracuse University Press. стр. 79. ISBN 978-0-8156-2933-7. 
  • Bednarowski, Mary Farrell (1999). The Religious Imagination of American Women . Indiana University Press. стр. 81. ISBN 978-0-253-21338-9. 
  • Bailey, Douglass. (2005). Prehistoric Figurines: Representation and Corporeality in the Neolithic. Routledge Publishers. ISBN 0-415-33152-8
  • Болен, Јеан Схинода, Годдессес ин Еверywоман: А Неw Псyцхологy оф Wомен, 1984
  • Болен, Јеан Схинода, Годдессес ин Олдер Wомен: Арцхетyпес ин Wомен овер Фифтy, 2001
  • Будапест, Зсузсанна, Тхе Холy Боок оф Wомен'с Мyстериес, Сусан Б. Антхонy Цовен Но. 1 ISBN 0-914-72867-9
  • Christ, Carol P., She Who Changes, Palgrave MacMillan, 2003.
  • Christ, Carol P., "Why Women Need The Goddess", in Womanspirit Rising, Harper & Row, 1979, p. 273.
  • Cohen, Daniel, "Iphigenia: A Retelling", in Christ, 1997, p. 179.
  • Daly, Mary, Beyond God The Father, Beacon Press, 1978.
  • Daly, Mary, Gyn/Ecology, Beacon Press, 1978.
  • Dexter, Miriam Robbins, Whence the Goddesses, Pergamon Press,1990.
  • Dexter, Miriam Robbins, "Earth Goddess" In Mallory, J.P. and Douglas Q. Adams, eds., The Encyclopedia of Indo-European Culture. London and Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers, 1997: 174.
  • Fisher, Elizabeth, "Rise Up and Call Her Name" curriculum, Rise Up and Call Her Name – An Earth-Based Spirituality Journey
  • Goddess Alive UK print publication with online presence.
  • Goddess Pages Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2023) УК онлине публицатион.
  • Хеннинг, Јан анд Цохен, Даниел, Хаwк анд Бард Реборн: Ревисионс оф Олд Талес, Wоод анд Wатер, 1988.
  • Ходдер, Иан, "Цаталхоyук", Сциентифиц Америцан, Јануарy 2004.
  • Лонг, Аспходел П., Ин А Цхариот Драwн Бy Лионс, Цроссинг Пресс, 1993.
  • Лонг, Аспходел П., "Тхе Оне ор тхе Манy--Тхе Греат Годдесс Ревиситед," пресентед ат тхе Феминист Тхеологy Аннуал Цонференце, Дублин, Иреланд, Јулy 1996.
  • МатриФоцус А цросс-qуартерлy wеб магазине фор анд бy Годдесс wомен, 2001-2009 арцхивед ат Хоме Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2023).
  • Монагхан, Патрициа. "Енцyцлопедиа оф Годдессес анд Хероинес" (2010) Санта Барбара, Цалифорниа: Греенwоод Пресс.
  • Монагхан, Патрициа, Тхе Годдесс Патх, Ллеwеллyн Wорлдwиде, 1999.
  • Сyлвиа Бринтон Перера, Десцент то тхе Годдесс (Торонто 1982).
  • Рампрасад Сен (1720–1781) Граце анд Мерцy ин Хер Wилд Хаир : Селецтед Поемс то тхе Мотхер Годдесс. (ISBN 0-934252-94-7)
  • Ранцк, Схирлеy Анн, Цакес фор тхе Qуеен оф Хеавен, Делпхи Пресс, 1995.
  • Ранцк, Схирлеy Анн, Цакес фор тхе Qуеен оф Хеавен цуррицулум, УУ Wомен анд Религион, 2007-8, Цакес фор тхе Qуеен оф Хеавен.
  • СагеWоман У.С.принт магазине wитх онлине пресенце
  • Сјоо, Моница анд Мор, Барбара Тхе Греат Цосмиц Мотхер : Редисцоверинг тхе Религион оф тхе Еартх, Харпер анд Роw, 1987.
  • Тхе Белтане Паперс У.С.принт магазине wитх онлине пресенце
  • Спенцер, Аида Бесанçон, Донна Хаилсон, Цатхеирне Цларк Кроегер, "Тхе Годдесс Ревивал: А Библицал Респонсе то Год(десс) Спиритуалитy", Тхе Хоусе оф Присца анд Аqуила Сериес (Еугене, ОР: Wипф анд Стоцк, 1995). ISBN 978-1-60899-921-7

Спољашње везе уреди