Бомбашка афера

Бомбашка афера је назив за монтирани судски процес против оптужених завереника, који су наводно покушали организовати атентат на кнеза Николу Петровића. У октобру 1907. године у Књажевини Црној Гори.

План

Уротничка група црногорских студената у Београду, коју је као своју филијалу организовала Црна рука, покушала је 1907. убити црногорског монарха Николу I Петровића, и његове најближе сараднике и извести нападе на црногорске државне установе.

Омладина у Црној Гори била је незадовољна аутократском владавином кнеза Николе и износила је захтеве за већим степеном демократије и укључености народа у крупна политичка питања.

Омладина и народ су нарочито били незадовољни недовољним ангажовањем кнеза Николе на уједињењу са Србијом у јединствену српску државу.

Оптужба

Према оптужби, наводно је Из Србије 1907. "тајно упућено 16 бомби у Црну Гору".

Бомбе су, као тада најефикасније средство извршења атентата, у Црну Гору унијете из два правца — преко Санџака их је носио Васо Ћулафић, а преко Боке которске бомбе је унио Стеван Рајковић, штампарски радник из Цетиња. Из Београда су у Котор, тада у саставу Аустро-Угарске, дошли главни студенти-уротници: Јован Ђоновић, Тодор Божовић, Ђуро Војводић и Петар Новаковић, док их је Марко Даковић већ чекао у Котору. Они су били у завјереничкој вези с појединим противницима Николе I. у домовини.

Хапшења

Но, црногорска полиција, која је будно мотрила уротнике и обавјештајно их надзирала током боравка у Београду, хитро је реаговала и ухапсила Рајковића који се с бомбама био домогао Цетиња. Други носач бомби, Ћулафић, такође је ухапшен.

Бригадир Јанко Вукотић је био „кључна особа у превентивноме сламању завјере”.

„Реакција на завјеру из Србије, у виду нагле милитаризације структура црногорске власти, огледа се и у ванредним унапријеђењима у више официрске чинове за истакнуте припаднике Војске широм Књажевине”..

Почела је опсежна истрага и откривена је читава терористичка урота за коју је Рајковић изјавио да се њом хтјело „распршити црногорски Двор и његове чланове, као и Народна скупштина”.

У Црној Гори су услиједила бројна хапшења. Од Србије је затражено изручење неколико студената-уротника (Ђоновић, Божовић, Новаковић, Даковић, итд.), но, српска влада одбија такав захтјев тврдњом да између Црне Горе и Србије није постојао уговор о изручењу.

„Министар вањских послова Краљевине Србије Милован Ђ. Миловановић их је (црногорске студенте-уротнике — прим.а.) држао на вези и у споразуму са њим су неки отишли прво у Турску, а потом у САД и Швицарску”.

Према објављеним подацима, руски дипломатски и обавјештајни фактори умијешани су у бијег за Србију неке од главних завјереника испред црногорске истраге. .

Аустро-Угарска је ухапсила четворицу завјереника, но одбила је, упркос уговору из 1872. о обавези изручења криваца, да их изручи Црној Гори. У јуну 1908. им се у Котору судило и та четворица су ослобођени оптужби..

Пресуде

У судском процесу (на Цетињу почео 12. маја, а окончан 14. јуна 1908) пред Великим судом од 52 оптужена, осуђено их је 49.

Укупно, изречено је: 6 смртних пресуда, 28 робија — временских казни „у лаком окову на по једној нози”; 15 затворских казни; двојица оптуженика су ослобођени због недостатка доказâ а један услијед невиности.

Епилог

Главни чланци: Колашинска афера и Подгоричка скупштина

• I сљедеће, 1909. године, покушана је, уз потпору Краљевине Србије, урота у Црној Гори.
• Већина уротника-студената су 1918. били међу главним извршитељима припајања Краљевине Црне Горе са Србијом.

Види још

• Ђорђе Настић

Литература

• Ракочевић, Новица (1977). „Бомбашка афера и црногорска народна скупштина”. 30 (34/1): 167—175. 

Спољашње референце

• Владимир Јовановић, БОМБАШКА АФЕРА (1) „Одвратна основа изграђена на територији братске нам Краљевине”
• Владимир Јовановић, БОМБАШКА АФЕРА (2) Крвави „судар Српства и Црногорства” планиран на ДАН ИЗБОРА
• Владимир Јовановић,БОМБАШКА АФЕРА (3) „Сваки по бомбу и поубијати све чланове династије”