Википедија

Бранислав Пиповић

Бранислав Пиповић (рођен 10. маја 1959) српски је писац и композитор из Београда.[1]

Бранислав Пиповић
Датум рођења(1959-05-10)10. мај 1959. (65 год.)
Место рођењаБеоград


Аутор је драма Париска комуна[2] (режија: Паоло Мађели, "Атеље 212", Београд, 1988), Пагани[3] ("Сцена", Нови Сад, 1993), драма с музиком Плави анђео[4] (по мотивима романа Хајнриха Мана 2007, режија: Ерол Кадић, "Мадленианум", Београд, 2013), Who Cares[5]/Звијезда је рођена (адаптација/режија: Милош Пауновић, "Народно позориште Републике Српске", Бања Лука, 2009); потом, збирке приповетки Зимска свита ("Просвета", Београд, 1997), херметичке студије Замак: Успавана Лепотица (Иницијација у Мистерију Руже и Крста; ЛОМ, Београд, 2001), објављено на енглеском од стране "Lux Mundi Press", Њујорк, 2009[6], Драме (сабране драме, "Укронија", Београд, 2011). Објављује приче по периодици и у новинама "Политика".

Његов син је глумац Андреј Пиповић.

Радио је оригиналну ауторску музику за следеће позоришне представе:

  • Гордан Михић, Осмех анђела, режија Јовица Павић, премијера 1. 6. 1996, Театар "Јоаким Вујић", Крагујевац[7]
  • Јелица Зупанц, Огњена купина, р. колектив, 9. 10. 1997, Театар "Јоаким Вујић", Крагујевац[8]
  • Душан Цветић, Дамин гамбит, р. Јовица Павић, 10. 3. 2001, Позориште "Славија", Београд[9]
  • Љиљана Лашић, Јасмин на странпутици, р. Владимир Лазић, 9. 11. 2002, Позориште "Славија", Београд[10]
  • Миладин Шеварлић, Заводник, р. Миладин Шеварлић, 14. 12. 2002, Позориште "Славија", Београд[11]
  • Вук Драшковић, Ноћ ђенерала, р. Јовица Павић, 30. 4. 2003, Народно позориште Ужице[12]
  • Љиљана Лашић, Кафана "Код заједно", р. Јовица Павић, 11. 2. 2004, Позориште "Славија", Београд[13]
  • Љиљана Лашић, Кућа без прозора, р. Владимир Лазић, 25. 4. 2009, Позориште "Славија", Београд[14]
  • Бранислав Пиповић (по мотивима романа Хајнриха Мана), Плави анђео, р. Ерол Кадић, 21. 4. 2013, Опера и театар "Мадленианум", Земун[15]
  • Бранислав Нушић, Како време брзо пролази, р. Марко Мисирача, 5. 3. 2014, Позориште "Славија", Београд[16]
  • Бранислав Нушић, Опасна игра, р. Велимир Митровић, 22. 10. 2014, Позориште "Славија", Београд[17]
  • Владимир Ђурђевић, Три класе и госпођа Нушић, р. Милица Краљ, 11. 11. 2014, Београдско драмско позориште[18]
  • Владимир Ђурђевић, Бајка о позоришту, р. Марко Мисирача, 26. 12. 2014, Звездара Театар, Београд[19]
  • Кристофер Џ. Џонсон, Керови, р. Ерол Кадић, 3. 6. 2015, Yугоарт, Београд и Дом омладине Панчево[20]
  • Бранислав Нушић, Лопуже, р. Велимир Митровић, 20. 10. 2015, Позориште "Славија", Београд[21]
  • Бранислав Нушић, Прва парница, р. Марко Мисирача, 7. 11. 2015, Позориште "Славија", Београд[22]
  • Весна Станковић, Зоран Мијаљевић, Уби ме курје око, р. Весна Станковић, 28. 11. 2015, Трупа "БалканАрт", Београд (Сцена "Раша Плаовић" Народног позоришта у Београду)[23]
  • Борисав Станковић, Коштана, р. Велимир Митровић, 24. 1. 2016, Позориште "Славија", Београд[24]
  • Матија Бећковић, Оли ми га дат?, р. Петар Божовић, 29. 2. 2016, Позориште "Славија", Београд[25]
  • Милан Рале Николић, Извињавамо се, много се извињавамо, р. Ерол Кадић, 26. 4. 2016, Yугоарт, Београд и Театар "Царте Бланцхе", Земун[26]
  • Бранислав Нушић, Жена без срца, р. Славенко Салетовић, 16. 2. 2017, Позориште "Славија", Београд[27]
  • Џејсон Милер, Шампиони, р. Марко Мисирача, 29. 3. 2017, Партy План, Београд и Театар "Царте Бланцхе", Земун[28]
  • Мирко Демић, Игре бројева, р. Марко Мисирача, 21. 10. 2017, Спомен-парк "21, октобар", Крагујевац (Велики школски час)[29]
  • Мате Матишић, Ничији син, р. Марко Мисирача, 4. 10. 2018, Београдско драмско позориште[30]
  • По мотивима текста Мареја Шизгала, Мост љубави, р. Теа Пухарић, 27. 11. 2018, Позориште "Славија", Београд[31]
  • Тијана Грумић (по приповеткама А. П. Чехова), Аудиција - Како сам добила улогу, р. Мирјана Карановић, 21. 4. 2019, Пан театар, Београд[32]
  • Золтан Егреши, Блитва и кромпир, р. Марко Мисирача, 16. 1. 2020, Књажевско-српски театар Крагујевац[33]
  • Џефри Хачер, Један Пикасо, р. Ерол Кадић, 25. 10. 2020, Позориште Атеље 212, Београд[34]
  • Мареј Шизгал, Љубаф, р. Ерол Кадић, 4. 7. 2023, Позориште "Театријум" (Двориште Капетан-Мишиног здања) и Yугоарт, Београд
  • Елизабета Ђоревска (по мотивима драме Вили Расела), Еј, Радмила, Радмила, р. Елизабета Ђоревска, 8. 3. 2024, Пан театар, Београд[35]

Референце уреди

  1. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  2. ^ „Парис Цоммуне”. 
  3. ^ „Пагани”. 
  4. ^ „Блуе Ангел”. 
  5. ^ „Wхо Царес”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 22. 02. 2011. 
  6. ^ „Тхе Цастле: Слеепинг Беаутy”. 
  7. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  8. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  9. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  10. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  11. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  12. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  13. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  14. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  15. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  16. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  17. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  18. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  19. ^ „Бајка о позоришту | Звездара Театар”. звездаратеатар.рс (на језику: српски). Приступљено 2024-03-17. 
  20. ^ „Премијера представе: КЕРОВИ”. Дом омладине Београда (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-17. 
  21. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  22. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  23. ^ „Премијера гостујуће представе Уби ме курје око 28. новембра”. Вести.рс. Приступљено 2024-04-04. 
  24. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  25. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  26. ^ Велимир, Саша (2016-04-25). „Премијера: Извињавамо се, много се извињавамо - ЛоокерWееклy.цом магазин”. лоокерwееклy.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-17. 
  27. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  28. ^ V, M. „„Шампиони” у земунском театру „Карт бланш””. Политика Онлине. Приступљено 2024-03-17. 
  29. ^ Велики школски час 2017. Мирко Демић: "Игре бројева" (на језику: српски), Приступљено 2024-03-17 
  30. ^ „Ничији син”. Хоћу у позориште (на језику: српски). Приступљено 2024-03-17. 
  31. ^ „Мост љубави | Позориште "Славија" – Београд”. www.позористе-славија.цо.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  32. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2024-03-17. 
  33. ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - Блитва и кромпир”. www.јоакимвујиц.цом. Приступљено 2024-03-17. 
  34. ^ Чумић, Јована (2020-10-21). „ЈЕДАН ПИКАСО | Позориште "Атеље 212"” (на језику: српски). Приступљено 2024-03-17. 
  35. ^ „Пан Театар - "ЕЈ, РАДМИЛА, РАДМИЛА"”. www.пантеатар.рс (на језику: српски). Приступљено 2024-03-17. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Branislav_Pipović&oldid=27540316”