Википедија

ЦБУ-97 и ЦБУ-105

ЦБУ-97 систем оружја са сензорским активирањем Сенсор Фузед Веапон (СФВ) је невођена касетна бомба од 450 кг (990 лб), развијен је од стране америчке фирме Теxтрон Дефенсе Сyстемс, за потребе америчког РВ за вођеним противтенковским касетним оружјем, намењеним за борбу против тенкова из горње хемисфере. То је прво оружје из нове генерације које може да дејствује истовремено по већем броју тенкова. Још половином 80-их година америчко РВ започело је развој система СФW (Сенсор Фузед Wеапон - оружни систем са сензорским упаљачем), намењеног за лансирање са малих висина (из бришућег лета) при великим брзинама. Развој је завршен 1992. године, а у америчком ваздухопловству је у употреби од априла 1993. године (серијска производња је почела 1996. године).

ЦБУ-97 и ЦБУ-105

Касетна бомба ЦБУ-105 СФW
Врста Касетна бомба
Држава порекла Сједињене Америчке Државе
Историја употребе
У употреби у Сједињених Америчких Држава,
Индији,
Оману,
Саудијској Арабији,
Јужној Кореји,
Турској и
Уједињеним Арапским Емиратима
Историја производње
Пројектант Теxтрон Дефенсе Сyстемс
Пројектовано половином 1980-их
Произвођач Теxтрон Дефенсе Сyстемс
Цена по комаду 360.000 долара
Раздобље производње 1996.
Верзије ЦБУ-97 и ЦБУ-105
Својства
Дужина 234 цм
Маса 454 кг (1000 фунти)
Промер 40 цм
Муниција БЛУ-108/Б
Капацитет реденика 10 БЛУ-108/Б
Главни чланак: Касетна бомба

ЦБУ-97 је скоро идентична касетна са ЦБУ-105[1] са неким јако малим унапређењима, претворено је у прецизно вођено оружје, јер је пре тога имао само ИЦ сензор, а овде је додат и ласерски сензор, затим ГПС као и репне пераје за навођење, што га је учинило као веома прецизном вођеном муницијом (ПГМ). Генерално су то јако мале разлике, па нема потребе да се одвојено пишу текстови за сваку посебно. Овде ће то све бити објашњено. Само још да напоменем да ново унапређење ове бомбе има ознаку ЦБУ-115, али за сада нема неких информација о разликама између тих бомби.

Анализа зашто је почео развој и прављење нове паметне касетне у односу на старе моделе

уреди

Њен развој је постао један од приоритета из два разлога.

  • Први разлог: је био чињеница да је потребно смањити број непотребних цивилних жртава.
  • Други разлог: је везан за идеју која датира од Другог светског рата, а који наглашава потрагу за што ефективнијим и прецизнијим оружјем у борби против непријатеља, са нагласком на уништавању борбених возила. Ово комплексно оружје је наизглед испунило оба очекивања.

Опис

уреди
 

ЦБУ-97 се састоји од тактичког муницијског диспензера СУУ-66/Б који садржи 10 БЛУ-108 подмуниције. Даље свака од ових 10 подмуниција садржи по четири пројектила са сензорима, који се називају Скеетс, што чини укупно четрдесет експозивних јединица способних да уништи до четрдесет оклопних возила или тенкова, што је практично један оклопно-механизовани батаљон. Како се ЦБУ-97 приближава својој одређеној циљној тачки, оплата диспензера се дели на три плоче путем упаљача који је активирао отварање касете. Клизач скида ове оплате и излазе 10 подмуниције БЛУ-108. Ваздушни јастук избацује напред пет БЛУ-108, а затим избацује и других пет са задње стране. Следећи унапријед постављену временску дистанцу, тако да се БЛУ-108 налазе на раздаљини од око 30 стопа (30 м). Затим свака подмуниција ослобађа даље своје 4 подмуниције, где скеет-ови настављају самостално тражећи свој циљ скенирањем терена које се врши помоћу ласера са циљем мерења промена у висини структуре и топлотних знакова нтерена који указују на мету, што је један од параметара одређивања постојања противничког возила[2]. Други ниво скенирања, односи се на пасивно скенирање подручја у инфрацрвеном спректру који детектују топлотне потписе, попут оних које емитује мотор возила. По наводима америчке авијације, управо је та компонента адут мере заштите цивилног ставновништва, пошто микроконтролер помоћу пређашње програмиране идентификационе шеме и предикције различитих спектралних одраза, разликује борбено оклопљено или неоклопљено возило у односу на цивилно.[2] Они тако откривају унапред одређена циљна возила, као што су тенкови, оклопни транспортери, камиони и друга возила за подршку, и сензори када открију та возила онда се устремљују на њих и буквално их непогрешиво погађају и уништавају. Изузетно паметна муниција, то јест касетна и јако је тешко сакрити возила од њих, за такву врсту оружја и одбрану од истих армија мора да буде одлично обучена и припремљена за скривање својих покретних добара иначе у супротном следи јој тотално уништење. Један од таквих примера са модерним паметним касетама десио се у Сирији, али нису биле ове у питању него руске касетне. Када је Турска војска упала са својом техником у Сирију ради заштите својих штићеника "терориста". Тада су Руси у једном дану уништили неколико десетина оклопних возила и истог дана је Турска војска морала да се повуче. Јако мали број касетних је испаљен, али те касетне су били из групе паметних бомбица, и свака је имала свој унапред одређени циљ. Интересантно још је да је јако мало грешака било или отказа саме касетне, и скоро су све погодиле свој циљ. Ово нема везе са овим системом о коме се овде говори, али генерално има неке сличности јер је слично оружје са приближно истим карактеристикама као и ово. Ово сам само хтео да вам објасним колико је јако тешко да се бори против тако прецизног оружја. Није да не може да се бори, може али је то јако тешко, а за то је потребна изузетно добро обучена војска.

Касетна муниција БЛУ-108 када открије неки од циљева у току лета, онда долази до закључавања циља, тада пројектил при удару активира експлозив на полеђини користећи кинетичку енергију, пробија оклоп возила. Имајући у виду да се реактивни оклопи код тенкова, оклопних транспортера и возила налазе на предњим и бочним деловима, а веома слабо на горњим, уништавање возила је готово сигурно.[3] Још један елемент превенције колатералне штете је тај да уколико граната не нађе одговарајућу мету, изврши самоуништење у ваздуху, осам секунди од одвајања од матице или на висини од 15 метара, ако ово не успе, резервни тајмер (самодеактиватор) онемогућава Скеет. Ове карактеристике имају за циљ да избегну касније цивилне жртве од неексплодиране муниције и резултирају стопом неексплодираних убојних средстава мањом од 1%.[2]

Скеет детонира, испаљивањем експлозивно формираног пенетратора (ЕФП) доле у ​​мету великом брзином, довољном да пробије оклоп и уништи оно што је заштићено. Чак и добро оклопна возила као што су главни борбени тенкови, иако имају масивну оклопну заштиту на предњој и бочној страни, само су лагано оклопљена изнад, и релативно лако продире. Напад ове бомбе би ефикасно зауставио оклопни конвој који се креће низ пут. Док је бомба дизајнирана током Хладног рата за ловце-бомбардере који лете на малој висини испод радара да би напали совјетске тенкове, један тешки бомбардер Б-52 на великој висини може овим бомбама уништити читаву оклопну дивизију, где су у прошлости на десетине авиони морали да баце стотине бомби за исти ефекат.

ЦБУ-97 или верзија ЦБУ-105 контејнер је конструисан да буде компатибилан са америчким и НАТО авионима, а тестирања су вршена на авиону Ф-16. Такође је извршена модификација за употребу на А-10, Ф-15 и Ф-111. Током 1995. године извршена је модификација авиона Б-1Б који може понети 30 контејнера у спремишту за бомбе или 24 контејнера у обртном лансеру. Бомбардер Б-52Х Стратофортресс може понети 16 контејнера испод крила и 8 у обртном-ротационом лансеру. Ове касетне се избацују са висина од 200 до 20.000 стопа (60 до 6.100 м) изнад нивоа земље при брзинама од 250 до 650 чворова (460 до 1.200 км/х).

Претходници ЦБУ-97/Б СФW су ЦБУ-89/Б ТМД, који садржи 72 ПТ мине и 22 ПП мине. Комплемент му је ЦБУ-87/Б са субмуницијом комбинованог дејства.

Контејнер ЦБУ-97/Б СФW је цилиндричног облика, танких зидова, са полулоптастим врхом, има реп са четири крилца и предњи упаљач, а пуни се „паметном” субмуницијом за напад на оклопљене циљеве.

Техничке карактеристике ЦБУ-97 ИЛИ ЦБУ-105

уреди
  • Тип: бомба слободног пада
  • Тежина: 927 фунти (420 кг)
  • Дужина: 92 инча (234 цм)
  • Пречник: 15,6 инча (40 цм)
  • Дозатор: СВ-65 тактички дозатор
  • Број подмуниције: 10 × БЛУ-108/Б
  • Јединични трошак: 360.000 УСД - основна вредност [90 ФИ90]

Техничке карактеристике БЛУ-108

уреди
  • Укупна тежина: 29 кг
  • Дужина: 790 мм
  • Пречник: 133 мм
  • Број подмуниције: 4 Скеет субмуниција

Техничке карактеристике Скеет субмуниције

уреди
  • Укупна тежина: 3,4 кг
  • Дужина: 95 мм
  • Пречник: 127 мм
  • Сензори: двопојасни ИР; ЛАДАР

Саставни делови

уреди

ТМД-Тацтицал Мунитион Диспенсер (тактички муницијски диспензер), представља поткрилни контејнер (Суспендед Ундерwинг Унитс, СУУ-66/Б, масе 1000 фунти (454 кг)), тј. цилиндар са танким лименим зидом облика бомбе са полусферним носем и са крстастим отварајућим крилцима на задњем делу.

Субмуниција БЛУ-108/Б се налази у два посебна одељка унутар диспензера у групама од по 5 комада. ТМД је дизајниран да избацује широк спектар субпројектила (бомбица), у коме је смешено 10 комада субмуниције БЛУ-108/Б, а свака БЛУ-108/Б појединачно носи још по 4 мине типа Скеет - „паметне” бојеве главе, опремљене са ИЦ сензором за лоцирање и детекцију оклопних циљева. Комбиновани висински и временски упаљач се налази у носном делу авио бомбе.

Субмуниција БЛУ-108/Б је у основи цев цилиндричног облика са 4 мала правоугаона крилца на задњем делу, а опремљена је ракетним мотором и падобранским системом за кочење у задњем делу, као и радио-висиномером на предњем делу. Унутар цеви су смештена 4 кумулативна пројектила „Скеет”-а. У контејнеру се налази 10 комада БЛУ-108/Б и ако свака има по 4 кумулативна пројектила, то значи да укупно може да има 40 Скеет-а.

Кумулативни Скеет „паметни” пројектил (бојева глава) је облика плочастог цилиндра (паштете), у коме се налази пробојно кумулативно пуњење и ИЦ сензор смештен са спољне стране пројектила који је отпоран на ометање.

Принцип рада ЦБУ-97 или ЦБУ-105

уреди

Пре одбацивања ЦБУ-97 посада авиона бира један од два начина рада упаљача на диспензеру ТМД СУУ-66/Б, временски или висински. Након одбацивања, пошто се ЦБУ-97/Б удаљи од авиона, после претходно подешеног времена или на претходно подешеној висини, ТМД се отвара под дејством три линеарна експлозивна пуњења и избацује 10 цилиндричних потпројектила БЛУ-108/Б.

Након избацивања из ТМД-а, подпројектили БЛУ-108/Б, сваки од њих се успорава помоћу стабилизирајућег падобрана и доводи у приближно вертикални положај падања, а затим на претходно одређеној висини, измереној помоћу радио-висиномера стартује се радијално постављени мали ракетни мотор који зауставља пад и заротира цилиндар БЛУ-108/Б.

Скеет пројектили (4 ком) се, под дејством центрифугалне силе, заљуљани и заротирани избацују хоризонтално (радијално) из цилиндра (тела БЛУ-108/Б), лебде изнад зоне циља што омогућава да ИЦ трагачу у виду конуса претражује терен. Пошто детектује циљ долази до активирања експлозивног пуњења Скеет-а у форми кумулативног пуњења (млаза) према извору ИЦ зрачења. Ако се циљ не детектује после извесног времена, долази до аутоматског активирања пројектила. Брзина авиона при одбацивању ЦБУ-97/Б се креће од 370-1300 км/х са висином отварања касете од 60-1200 м.

Скеет - кумулативни паметни пројектил

уреди

Пројектили Скеет-а лете по путањи која је слична хоризонталном хицу претражујући терен испод себе помоћу инфрацрвених и ласерских сензора, тражећи циљеве подударности узорака. Када сензор Скеета открије и индентификује циљ даје сигнал упаљачу који активира експлозивно пуњење. Експлозија формира пројектил који пробија циљ својом кинетичком енергијом. Појединачни подпројектил Скеет може самостално да претражи (покрије) зону од приближно 2.800 м², док свих 40 подпројектила, колико их има у једном контејнеру, претражују зону површине 60.000 м², односно површину правоугаоника ширине 150 м и дужине 400 м. Ако Скеет не успе да пронађе мету, он се самоуништава 50 стопа изнад земље; ако то не успе да се активира самоуништење, тада тајмер за бацк-уп онемогућује Скеет да експлодира, то је додатни упаљач за деактивацију бомбице где она постаје безопасна. Ове карактеристике имају за циљ да избегну касније цивилне жртве од неексплодиране муниције и да резултирају стопом неексплодиране експлозије да буде мања од 1%.

Американци су разматрали и даље усавршавање Скеета које би се састојало у следећем:

  • -побољшању система самонавођена додавањем ласерског радара који би био допуна постојећем ИЦ сензору ради боље детекције и заштите од ометања као и ради повећања висине на којој сензор постаје оперативан сто ће довести до двоструког повећања зоне коју покрива један пројектил
  • -замене бакарног диска који је примењен код садашње варијанте са 25 радијално постављених малих дискова који по активирању експлозива постају пројектили. На тај начин ће се постићи већи степен оштећења циљева осетљивих на дејство парчади као сто су вишецевни бацачи ракета и самоходни системи ПВО.

За коришћење са БЛУ-108 Сyстем Дyнамицс је за потребе америчког ваздухопловства развио МАВ (мицро аир вехицле) мини летелицу која је намењена за процену штете приликом бомбардовања. Потреба за овом летелицом појавила се током дејства на Косову када је НАТО авијација имала велике проблеме при оцени ефекта свог дејства. Летелица која је опремљена минијатурним аутопилотом, ГПС пријемником и падобраном ће моћи да се избацује из авионских касетних система. МАВ има склопива крила захваљујући чему може да стане у субмуницију БЛУ-108. Захтеви који су постављени приликом пројектовања МАВ су били:

  • - Сигуран старт и излаз из диспензер
  • - Способност аутономне стабилизације после одбацивања
  • - Способност самосталног летења око кордината на којима се налази мета
  • - Способност емитовања видео слике до летелице

Прелиминарни тестови су били намењени оцени стабилизације и контроле лета. У тим тестовима МАВ је одбациван са 2.7 м великог беспилотног авиона Сиг Расцал. Ови тестови су потврдили да МАВ може постићи стабилност после одбацивања. Прво одбацивање из тактичког диспензера обављено је из БЛУ-108 субмуницијом са које је била уклоњена Скеет бојне главе, Скеет механизам, ракетни мотор и висиномер како би се добила неопходна запремина за смештај летелице МАВ.

Корисници

уреди

Коришћење ЦБУ-97 или ЦБУ-105 у конфликтима

уреди

2003-2006: У Ираку су САД и Велика Британија током 3 недеље ратних дејстава бациле око 13.000 касетних бомби, које садрже око 1,8 до 2 милиона бомбица. У једном инциденту 7. априла 2003. године НАТО снаге су гађале Багдад и много бомбица је остало неексплодирано при удару услед кога је дошло до великог броја жртава од касетних бомби. Касетне бомбе су пронађене на многим локацијама а један извештај из 2004. године нам говори да је главни ауто-пут између Кувајта и Басре био мета тешког напада касетним бомбама, а ова муниција интензивно је коришћена и око Басре, Насирииах као и на прилазним путевима Багдаду. Контаминирано је 2.200 локација дуж река Еуфрат и Тигар. Процењује се да је од 1991. године било између 5.500 и 8.000 жртава касетне муниције, укључујући и губитке који су се десили током напада, а четвртину жртава чине деца. Касетне бомбе које су коришћене у овим сукобима су: БЛУ-97, БЛУ-108, БЛУ-63 америчке производње, као и БЛ-755 Британске производње. Овде треба поменути да је у другом заливском рату први пут у историји коришћене паметне касетне бомбе БЛУ-108/Б.

Своје ватрено крштење ЦБУ-105 је имала 2. и 3. априла 2003. године током операције “Ирачка слобода”. Здружене англоамеричке снаге су после онеспособљавања против-ваздушне одбране и уништења дела ирачке копнене војске приликом напада у пустињи, наставиле даљи продор ка унутрашњости. Насупрот њих су се налазиле јединице Ирачке Републиканске Гарде сачињене од “Багдадске”, “Хамураби” и “Медина” дивизије. Првог априла започели су напади ка главном граду од стране Петог америчког корпуса. Током вечери 2.априла, први пут је изведен ваздушни напад, користећи шест бомби типа ЦБУ-105, које су у потпуности уништиле две дугачке колоне оклопних возила и тенкова. На овај начин је спречено ојачавање дефанзивне линије на правцу ка Багдаду, али још важније, оперативне способности читаве дивизије сведене су на 18% по завршетку дејстава. Ирачани нису знали о чему је тачно реч, осим да је бомбардовање било изузетно погубно за њих.[2]

Несвесност постојања оружја оволиког нивоа прецизности, коштао је ирачке снаге још једног момента. Наиме, на северном делу Ирака налазиле су се побуњеничке јединице Курда под називом Пешмерга герила у садејству са специјалним јединицама америчке војске. Циљ је био везати део снага Ирака путем инфилтрације, јер је Турска одустала од пружања пролаза освајачким снагама преко своје територије. Групација је започела напредовање од места Тактак на самој граници са Турском, до града Киркук на северу Ирака - богатог изворима нафте. Одбрамбене положаје северно од града је држала ирачка Петнаеста механизована бригада потпомогнута тешком артиљеријом из позадине.

Немогавши пробити дефанзивну линију услед деловања надмоћнијег непријатеља, амерички инфилтрациони штаб Десете специјалне групе, издао је наредбу о позиву ваздушне подршке са тенденцијом ка даљем наставку операције и коначном продору. Наредник Јон Најп, одговоран за позивање ваздушне подршке током дејстава против ирачких снага, изјавио је да је приликом извиђања, током бомбардовања које је изведено са стратешког бомбардера Б-52, видео разарајуће дејство шеснаест бомби типа ЦБУ-105.

У року од шест минута ове бомбе успеле су покрити целу дефанзивну линију, коју је механизована бригада држала и уништила већи део механизације под њеном командом. Преживели батаљон успева да избегне из бомбардоване зоне и у наредним данима наставља са покушајима одбране магистрале. Импресиван утисак оставила је чињеница да је шеснаест бомби успело, оно за шта би коалиционој групацији потпомогнутој масивнијим механизованим јединицама, било потребно више од две недеље интензивних дејстава. Команда ирачке војске је због губитака на северу окренула пажњу ка том региону, мислећи да је главни правац напада ипак са те стране, пре него са јужне.

Правовремена и правилна употреба ове бомбе може дати значајне резултате у више сегмената борбе. После Другог светског рата, први пут је употреба једне бомбе у малом броју, дала допринос од стратешког значаја. Са друге стране, девастирајући ефекат који је њена употреба имала у кратком временском периоду, улила је непоправљиву дозу страха не дозволивши непријатељу могућност избегавања њеног дејства.

Такође,успех постигнут у Ираку дао је на значају прецизном селектирању мете. Способност самоуништења и деактивирања упаљача ако сегмент не нађе циљ, пружио је основ за подршку офанзивној сили у кампањи придобијања дела становништва који је био против тренутног режима.Умањена колатерална штета и ефективнији учинак уништавања технике супротне стране, учврстио је тврдње команданата да је у питању ослобађајућа интервенција. Чак ни друштвено противљење код куће није добијало већу подршку од хуманитарних анти ратних кампања.

Следећи моменат од важности за борбена дејства садржан је у начину деловања јединица које изводе тактичка бомбардовања. Тактичко бомбардовање је добило, не само на ефикасности, него и ефективности. За овакав вид деловања више нису потребне масивне групације јединица, него добро обучени тимови који ће означавати противничке елементе и давати резултате учинка са лица места.

2015: У априлу месецу је дошло до употребе ове касетне муниције која се десила од стране ваздушних снага Саудијске Арабије приликом бомбардовања положаја Хута у суседном Јемену. За разлику од 2003. фрагменти бомбе који нису пронашли мету, нису ни експлодирали у ваздуху, нити су се аутоматски деактивирали по паду. То је за последицу имало мноштво цивилних жртава што је резултовало оптужбама организације за људска права “Хуман Ригхтс Wатцх”, да Саудијска Арабија крши забрану употребе касетних бомби из конвенције од 2008. године.[2]

Закључак о употреби ове касетне муниције у конфликтима

уреди

Када се узму у обзир успеси које је постигла Америчка окупациона снага у Ираку употребом ове бомбе, али и неуспех Арапске коалиције да минимализује цивилне жртве него, чак напротив, да створи још више непријатеља у Јемену, учинак овог оружја се може сматрати делимично успешним из војнополитичке перспективе. Постоје тврдње саудијских званичника да је квалитет купљене опреме нижи него што је за америчку авијацију, стога морао би се узети у обзир и тај моменат. Ипак чињеница је да једна савремена бомба велике прецизности без ударне песнице на терену нити је ефикасна, нити ефективна, и може направити већи проблем за онога ко је употребљава на свим нивоима деловања.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ (језик: енглески) „Лоцкхеед Мартин WЦМД”. www.десигнатион-сyстемс.нет. Архивирано из оригинала 2011-08-06. г. Приступљено 2006-09-12. 
  2. ^ а б в г д ђ (језик: српски) Објешњено је дејство ове касетне муниције
  3. ^ а б (језик: енглески) АБЦ: Унитед Статес анноунцед тхе сале то Индиа-басед 521 ЦБУ-105 цлустер бомбс, 2011-08-30 Архивирано 2012-07-24 на сајту Wayback Machine
  4. ^ (језик: енглески) Why the last U.S. company making cluster bombs won’t produce them anymore. The Washington Post. 2 September 2016.
  5. ^ а б в г д ђ е (језик: енглески) „Air Weapons: Hockey Pucks From Hell” (на језику: енглески). strategypage.com. 2013-09-13. 
  6. ^ (језик: енглески) Hoyle, Craig. "" Архивирано 2012-07-29 на сајту Wayback Machine Флигхт Магазине. Јуне 15, 2011.
  7. ^ (језик: енглески) „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2017-08-25. 
  8. ^ (језик: енглески) Репорт: Сауди Арабиа усед У.С.-супплиед цлустер бомбс ин Yемен Архивирано 2015-06-30 на сајту Wayback Machine - ЦНН.цом, 4 Маy 2015

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=CBU-97_i_CBU-105&oldid=26733842”