CXCL12, или SDF-1 (стромалне ћелије-изведени фактор-1), је мали цитокин из хемокин фамилије. Овај молекул је званично зове хемокин (C-X-C мотив) лиганд 12.[1]

Хемокин (C-X-C мотиф) лиганд 12
(стромалне ћелије - изведени фактор 1)
ПДБ приказ базиран на 1а15​.
Доступне структуре
1а15​, 1qг7​, 1сдф​, 1вмц​, 2ј7з​, 2нwг​, 2сдф
Идентификатори
Симболи ЦXЦЛ12; ПБСФ; СЦYБ12; СДФ-1а; СДФ-1б; СДФ1; СДФ1А; СДФ1Б; ТЛСФ-а; ТЛСФ-б; ТПАР1
Вањски ИД ОМИМ600835 МГИ103556 ХомолоГене507 ГенеЦардс: ЦXЦЛ12 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 6387 20315
Енсембл ЕНСГ00000107562 ЕНСМУСГ00000061353
УниПрот П48061 Q4ФЈЛ5
РефСеq (мРНА) НМ_000609 НМ_001012477
РефСеq (протеин) НП_000600 НП_001012495
Локација (УЦСЦ) Цхр 10:
44.19 - 44.2 Мб
Цхр 6:
117.13 - 117.15 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

SDF-1 алфа и бета су мали цитокини из интеркрин фамилије чији чланови активирају леукоците и често индукују проинфламаторне стимулусе као што су липополисахарид, TNF, или IL1. Интеркрини су карактеризовани присуством 4 конзервирана цистеина који формирају два дисулфидна моста. Тхе SDF1 протеини припадају CXC групи цитокина.[2]

Структура уреди

SDF-1 производи у две форме, SDF-1α/CXCL12a и SDF-1β/CXCL12b, путем алтернативног сплајсовања гена.[3]

Функција уреди

Хемотакса уреди

CXCL12 изазива потентну хемотаксу лимфоцита.[4][5][6][7] Током ембриогенезе он усмерава миграцију хематопоетских ћелија и формирање великих крвних судова. Мишеви без CXCL12 гена су летални пре рођења, или у току првог сата живота.

Код одраслих CXCL12 игра важну улогу у ангиогенези путем регрутовања ендотелних прогениторских ћелија (EPC) из коштане сржи кроз CXCR4 завистан механизам.[8] Ова функција чини CXCL12 веома важним фактором у карциногенези и неоваскуларизацији везаној за прогресију тумора.[9] CXCL12 такође има улогу у метастази тумора где су ћелије рака које изражавају CXCR4 рецептор привучене ка метастазним циљним ткивима која ослобађају лиганд, CXCL12.[10] Код рака дојке, међутим, повећано CXCL12 изражавање одређује умањени ризик од метастазе.[11][12]

Друго уреди

За CXCL12 је било показано да је изражен у многим ткивима код мишева (укључујући мозак, тимус, срце, плућа, јетру, бубреге, слезину и кичмену мождину).

Рецептор уреди

Рецептор за овај хемокин је CXCR4, који је раније био називан фузин.[13] CXCL12-CXCR4 интеракција је некад била сматрана екслузивном (за разлику од других хемокина и њихових рецептора), али је недавно било предложено да се CXCL12 можда такође везује за CXCR7 рецептор.[14][15]

Ген уреди

Гене за CXCL12 је лоциран на људском хромозому 10.[16][17] Код људи и мишева CXCL12 и CXCR4 имају висок идентитет секвенце: 99% и 90%, респективно.

Референце уреди

  1. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 
  2. ^ „Ентрез Гене: ЦXЦЛ12 цхемокине (C-X-C мотиф) лиганд 12 (стромал целл-деривед фацтор 1)”. 
  3. ^ Де Ла Луз Сиерра M, Yанг Ф, Наразаки M, Салвуцци О, Давис D, Yарцхоан Р, Зханг ХХ, Фалес Х, Тосато Г (2004). „Дифферентиал процессинг оф стромал-деривед фацтор-1алпха анд стромал-деривед фацтор-1бета еxплаинс фунцтионал диверситy”. Блоод. 103 (7): 2452—9. ПМИД 14525775. дои:10.1182/блоод-2003-08-2857. 
  4. ^ Блеул CC, Фухлбригге РЦ, Цасасновас ЈМ, Аиути А, Спрингер ТА (1996). „А хигхлy еффицациоус лyмпхоцyте цхемоаттрацтант, стромал целл-деривед фацтор 1 (СДФ-1)”. Ј. Еxп. Мед. 184 (3): 1101—9. ПМЦ 2192798 . ПМИД 9064327. 
  5. ^ Ара Т, Накамура Y, Егаwа Т, Сугиyама Т, Абе К, Кисхимото Т, Матсуи Y, Нагасаwа Т (2003). „Импаиред цолонизатион оф тхе гонадс бy примордиал герм целлс ин мице лацкинг а цхемокине, стромал целл-деривед фацтор-1 (СДФ-1)”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 100 (9): 5319—23. ПМЦ 154343 . ПМИД 12684531. дои:10.1073/пнас.0730719100. 
  6. ^ Аскари АТ, Унзек С, Поповиц ЗБ, Голдман ЦК, Форуди Ф, Киедроwски M, Ровнер А, Еллис СГ, Тхомас ЈД, ДиЦорлето ПЕ, Топол ЕЈ, Пенн МС (2003). „Еффецт оф стромал-целл-деривед фацтор 1 он стем-целл хоминг анд тиссуе регенератион ин исцхаемиц цардиомyопатхy”. Ланцет. 362 (9385): 697—703. ПМИД 12957092. дои:10.1016/С0140-6736(03)14232-8. 
  7. ^ Ма Q, Јонес D, Боргхесани ПР, Сегал РА, Нагасаwа Т, Кисхимото Т, Бронсон РТ, Спрингер ТА (1998). „Импаиред Б-лyмпхопоиесис, мyелопоиесис, анд дераилед церебеллар неурон мигратион ин ЦXЦР4- анд СДФ-1-дефициент мице”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 95 (16): 9448—53. ПМЦ 21358 . ПМИД 9689100. 
  8. ^ Зхенг Х, Фу Г, Даи Т, Хуанг Х (2007). „Мигратион оф ендотхелиал прогенитор целлс медиатед бy стромал целл-деривед фацтор-1алпха/ЦXЦР4 виа ПИ3К/Акт/еНОС сигнал трансдуцтион патхwаy”. Ј. Цардиовасц. Пхармацол. 50 (3): 274—80. ПМИД 17878755. дои:10.1097/ФЈЦ.0б013е318093ец8ф. 
  9. ^ Крyцзек I, Wеи С, Келлер Е, Лиу Р, Зоу W (2007). „Строма-деривед фацтор (СДФ-1/ЦXЦЛ12) анд хуман тумор патхогенесис”. Ам. Ј. Пхyсиол., Целл Пхyсиол. 292 (3): Ц987—95. ПМИД 16943240. дои:10.1152/ајпцелл.00406.2006. 
  10. ^ Мüллер А, Хомеy Б, Сото Х, Ге Н, Цатрон D, Буцханан МЕ, МцЦланахан Т, Мурпхy Е, Yуан W, Wагнер СН, Баррера ЈЛ, Мохар А, Верáстегуи Е, Злотник А (2001). „Инволвемент оф цхемокине рецепторс ин бреаст цанцер метастасис”. Натуре. 410 (6824): 50—6. ПМИД 11242036. дои:10.1038/35065016. 
  11. ^ Мирисола V, Зуццарино А, Бацхмеиер БЕ, Сормани МП, Фалтер Ј, Нерлицх А, Пфеффер У (2009). „ЦXЦЛ12/СДФ1 еxпрессион бy бреаст цанцерс ис ан индепендент прогностиц маркер оф дисеасе-фрее анд овералл сурвивал”. Еур. Ј. Цанцер. 45 (14): 2579—87. ПМИД 19646861. дои:10.1016/ј.ејца.2009.06.026. 
  12. ^ Wендт МК, Цоопер АН, Дwинелл МБ (2008). „Епигенетиц силенцинг оф ЦXЦЛ12 инцреасес тхе метастатиц потентиал оф маммарy царцинома целлс”. Онцогене. 27 (10): 1461—71. ПМИД 17724466. дои:10.1038/сј.онц.1210751. 
  13. ^ Блеул; et al. (1996). „The lymphocyte chemoattractant SDF-1 is a ligand for LESTR/fusin and blocks HIV-1 entry”. Nature. 382: 829—833. 
  14. ^ Balabanian K, Lagane B, Infantino S, Chow KY, Harriague J, Moepps B, Arenzana-Seisdedos F, Thelen M, Bachelerie F (2005). „The chemokine SDF-1/CXCL12 binds to and signals through the orphan receptor RDC1 in T lymphocytes”. J. Biol. Chem. 280 (42): 35760—6. PMID 16107333. doi:10.1074/jbc.M508234200. 
  15. ^ Burns JM, Summers BC, Wang Y, Melikian A, Berahovich R, Miao Z, Penfold ME, Sunshine MJ, Littman DR, Kuo CJ, Wei K, McMaster BE, Wright K, Howard MC, Schall TJ (2006). „A novel chemokine receptor for SDF-1 and I-TAC involved in cell survival, cell adhesion, and tumor development”. J. Exp. Med. 203 (9): 2201—13. PMC 2118398 . PMID 16940167. doi:10.1084/jem.20052144. 
  16. ^ Shirozu M; Nakano T; Inazawa J; et al. (1995). „Structure and chromosomal localization of the human stromal cell-derived factor 1 (SDF1) gene”. Genomics. 28 (3): 495—500. PMID 7490086. doi:10.1006/geno.1995.1180. 
  17. ^ Deloukas P; Earthrowl ME; Grafham DV; et al. (2004). „The DNA sequence and comparative analysis of human chromosome 10”. Nature. 429 (6990): 375—81. PMID 15164054. doi:10.1038/nature02462. 

Literatura уреди