Википедија

Централни венски катетер

Централни венски катетер (скраћено ЦВК) је интравенска линија која најчешће служи за ординирање течности, лекова, узимање крви за анализе и мерење централног венског притиска.[1] Пласирање централних венских катетера данас је свакодневица у раду анестезиолога. Приликом њиховог пласирања морају се поштовати принципи асепсе, а евентуалне компликације канулација централних вена морају се брзо збринути. Катетери широког лумена омогућавају рад уредјајима за брзу администрацију течности.[2]

Централни венски катетер
Дијаграм који приказује нетунелирану централну линију уметнуту у десну поткључну вену
МеСХД002405

Индикације уреди

Индикације за примену централног венскиог катетер временом су постале све бројније, тако да се данас он пласира када је:[3]

  • отежан или немогућ приступ венама на рукама,
  • потребна администрација неких лекова или нутријената који не могу да се администрирају кроз мање вене на рукама (вазоактивни или лекови који иритирају зид вене),
  • у току операција могућ велики губитак крви,
  • болесник политрауматизовани,
  • болесник хемодинамски нестабилан,
  • болесник критично оболео и лежи у јединицама интензивног лечења,
  • неопходна нека неурохируршка операција (нпр адње лобањске јаме),
  • пласирање централног венског катетера стандардна процедура код болесника у кардиоваскуларној и торакалној хирургији.
  • кроз ЦВК широког лумена могућа брза надокнада волумена и коришћење специјалних уредјаја за брзу надокнаду волумена.
  • кроз катетер неопходно да се уз помоћ посебни сетови за пункцију централне вене, пласира сонда за привремени пејсмејкер,
  • преко специјалних катетера широког лумена могуће да се изведе хемодијализа или плазмафереза.[2]

Контраиндикације уреди

Контраиндикације Опис
Апсолутна контраиндикација
  • За пласирање ЦВК у југуларну и поткључну вену је синдром горње шупље вене.
Релативне контраиндикације
  • Коагулопатије због могућег развоја хематома и крвављења,
  • Скорашња имплантација пејсмејкера или унутрашњег дефибрилатора.

Препоручује се да период између уградње пејсмејкера или дефибрилатора и пласирања ЦВК треба да буде н ајмање 4-6 недеља како не би дошло до дислокације електрода ових уредјаја.[4]

Уметање ЦВК уреди

Места за уметање ЦВК уреди

Централно уведен катетер

Централни венски катетер се уводи у неку велику вену, нпр.:[1]

  • Унитрашњу вратну вену (в. југуларис интерна) — тако да се врх уведеног катетера налази у близини десне преткоморе (у горњој шупљој вени)
  • Поткључну вену (в. субцлавиа) — тако да се врх уведеног катетера налази у близини десне срчане преткоморе (у горњој шупљој вени)
  • Бутну вену (в.феморалис) — тако да се врх уведеног катетера налази у у илијачној вени (ако се катетер пласира преко бутне вене).
Периферно уведен централни катетер

Код неких болесника ЦВК може бити уметнут кроз вене кубиталне (лакатне) регије одакле се даље уводи у поткључну вену (в. субцлавиа). Ова врста катетера се назива периферно уведен централни катетер (акроним ПИЦЦ – перипхераллy инсертед централ цатхетер).[1]

Избор места уреди

Дефинитиван избор места уметања катетера зависи од клиничке презентације и у сваком поједином случају је индиивидуалан:[5]

На пример, ако је на месту планираном за пласирање ЦВК (најчешће десна унутрашња вратна вена) инфекција, колизија са оперативним пољем, опекотина, претходна операција на вратним артеријама или болесник има трахеостому, онда у обзир долази неко друго место за пласирање ЦВК.[2]

Претходни поступци уреди

Пре уметања ЦВК, врши се процена одговарајућих лабораторијских резултата и индикација за постављање катетера, како би се минимизирали ризици и компликације поступка.[1]


Како у централним венама изнад нивоа срца влада негативни притисак, у усправном и седећем пложају вене су колабиране па је приликом пункције југуларне или поткључне вене потребно да се болесник постави у хоризонтални или у Тренделенбургов положај како би се вене напунуле крвљу и олакшала њихова пункција.

Треба водити рачуна да тешки срчани болесници као и гојазне особе тешко подносе Тренделенбургов положај када се ЦВК пласира док су будни, па је њима неопходно додавање кисеоника преко назалног катетера.

Затим се очисти подручје коже преко планираног мјеста уметања. По потреби се примењује локални анестетик.

Локација вене препознаје се слепом методом према оријентационим тачкама или употребом малог ултразвучног уређаја (када је идентификација вене олакшана, а проценат успешности пункције значајно већи). [а]

Уметање катетера уреди

Шупља игла се провлачи кроз кожу све док се не појави крв. Боја крви и брзина њеног протока помажу да се разликује од артеријске крви (што сугерише да је артерија случајно пробијена).[6][7]

Препоручује се да се по добијању крви аспирацијом деконектује шприц од игле и да се у асептичним условима игла повеже са трансдјусером како би се видела крива притиска и измерио притисак. Алтернативно решење је, у случају да не постоји трнсдјусер и мониторинг за инвазивно мерење притиска, да се на иглу конектује стерилна цевчица (или део система за инфузију) и подигне увис како би се одредило до које висине (одговарајућег притиска) ће ретроградно доћи ниво крви.
Још једна могућност провере позиције игле је да се ураде гасне анализе из крви која се узима кроз иглу у крвном суду.

Венска линија се затим убацује Селдингеровом техником: тупим водичем који пролази кроз иглу, по обављеној идентификације лумена вене, а затим се игла уклања, а дилататор се навлачи преко жичаног водича како би се издилатирала кожа и поткожно ткиво и олакшао пролаз катетера који се затим преко жичаног водича уводи по уклањању дилататора. Затим се извлачи жичани водич из катетера и врши аспирација свих лумена ЦВК и њихово испирање физиолошким раствором (3-5 мл), затварање стерилним капама и фиксирање ЦВК за кожу.

Након тога може се обавити рендген грудног коша како би се потврдило да је линија уметнута унутар горње шупљ вене и да нехотице није изазван пнеумоторакс. На антеропостериорном рендгену ако је врх катетера између 55 и 29 мм испод нивоа карине сматра се прихватљивим постављањем.[8]

Може се прим,енити и електромагнетно праћење за верификацију постављањог врха катетера, што даје смерница током уметања, и искључује потребу за рендгеном након тога.

Компликације након уметања ЦВК уреди

Уметање ЦВК прате и одредјени ризици, као и могућност настанка компликација. Међутим користи која се очекује од њихове употребе надмашују ризик од компликација, међу којима су најзначајније:[9][10][11][12][12]

  • Инфекција.[13]
  • Крвављење.[14][15]
  • Тромбоза и коагулопатија.[16][17]
  • Поремећаји срчаног ритма.[18]
  • Срчани блок.[19]
  • Повреда вене или лимфног дуктуса у близини вене
  • Инфламација вене.[20]
  • Пнеумоторакс
  • Хематоторакс.[14][21]
  • Ваздушна емболија
  • Оштећење нерава
  • Перфорација десне преткоморе или коморе
  • Ненамерно пласирање катетера у артерију

Инциденца компликација (хематоторакс, пнеумоторакс) је већа приликом пласирања ЦВК у поткључну вену у односу на пласирање катетера у унутрашњу југуларну вену.[2][22]

Напомене уреди

  1. ^ У Северној Америци и Европи, употреба ултразвука представља златни стандард за уметање централног венског катетера, уместо класичног приступа заснованог на обучености тертапеута. Недавни докази показују да ултразвучно навођење за катетеризацију субклавијалних вена значајно доводи до смањења компликација и нежељеног догађаја.

Извори уреди

  1. ^ а б в г Коликоф, Јосхуа; Петерсон, Катхерине; Бакер, Анналее M. (2020), Централ Веноус Цатхетер, СтатПеарлс Публисхинг, ПМИД 32491730, Приступљено 2021-01-31 
  2. ^ а б в г Дејан Марковић, Жељко Брадић, Соња Грковић, Владимир Тутуш, Марина Стојановић, Вера Сабљак, Катетеризација централних вена и системи за брзу надокнаду течности Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2018) Интензивно лечење, траума и трансфузија, (Трећи курс Европског комитета за едукацију у анестезији, Копаоник, 09-11. 03. 2013)
  3. ^ Ф. Y. Винцес, Т. V. Робб, К. Алапати ет ал., “Ј-тип спринг гуидеwире ентрапмент бy ан инфериор вена цава филтер,” Јоурнал оф тхе Америцан Остеопатхиц Ассоциатион, вол. 104, но. 2, пп. 87–89, 2004.
  4. ^ Реицх D, Алеxандер C, Миттнацхт M, Манецке Г,Каплан Ј. Мониторинг оф тхе хеарт анд васцулар сyстем. Ин Каплан´с цардиац анестхесиа: тхе ецхо ера. 6тх ед. Елсевиер Инц. 416-451
  5. ^ Працтице Гуиделинес фор Централ Веноус Аццесс. А Репорт бy тхе Америцан Социетy оф Анестхесиологистс Таск Форце он Централ Веноус Аццесс. Анестхесиологy 2012; 116:539–73
  6. ^ С. I. Селдингер, “Цатхетер реплацемент оф тхе неедле ин перцутанеоус артериограпхy; а неw тецхниqуе,” Ацта Радиологица, вол. 39, но. 5, пп. 368–376, 1953.Виеw ат: Гоогле Сцхолар
  7. ^ Р. Т. Андреwс, D. А. Бова, анд А. C. Венбруx, “Хоw муцх гуидеwире ис тоо муцх? Дирецт меасуремент оф тхе дистанце фром субцлавиан анд интернал југулар веин аццесс ситес то тхе супериор вена цава- атриал јунцтион дуринг централ веноус цатхетер плацемент,” Цритицал Царе Медицине, вол. 28, но. 1, пп. 138–142, 2000.
  8. ^ Е. Монаца, С. Тројан, Ј. Лyнцх, M. Доехн, анд Ф. Wапплер, “Брокен гуиде wире—а фаулт оф десигн?” Цанадиан Јоурнал оф Анестхесиа, вол. 52, но. 8, пп. 801–804, 2005.
  9. ^ Кхасаwнех, Фаисал А.; Смаллиган, Рогер D. (2011). „Гуидеwире-Релатед Цомплицатионс дуринг Централ Веноус Цатхетер Плацемент: А Цасе Репорт анд Ревиеw оф тхе Литературе”. Цасе Репортс ин Цритицал Царе (на језику: енглески). Приступљено 31. 1. 2021. 
  10. ^ П. Г. Блаке анд Р. Улдалл, “Цардиац перфоратион бy а гуиде wире дуринг субцлавиан цатхетер инсертион,” Интернатионал Јоурнал оф Артифициал Органс, вол. 12, но. 2, пп. 111–113, 1989.Виеw ат: Гоогле Сцхолар
  11. ^ К. З. Кхан, D. Грахам, А. Ерменyи, анд W. Р. Пиллаy, “Цасе репорт: манагинг а кноттед Селдингер wире ин тхе субцлавиан веин дуринг централ веноус цаннулатион,” Цанадиан Јоурнал оф Анестхесиа, вол. 54, но. 5, пп. 375–379, 2007.Виеw ат: Гоогле Сцхолар
  12. ^ а б W. Сцхуммер, C. Сцхуммер, Е. Гасер, анд Р. Бартунек, “Лосс оф тхе гуиде wире: мисхап ор блундер?” Бритисх Јоурнал оф Анаестхесиа, вол. 88, но. 1, пп. 144–146, 2002.
  13. ^ Марик ПЕ, Флеммер M, Харрисон W. Тхе риск оф цатхетер-релатед блоодстреам инфецтион wитх феморал веноус цатхетерс ас цомпаред то субцлавиан анд интернал југулар веноус цатхетерс: а сyстематиц ревиеw оф тхе литературе анд мета-аналyсис. Црит Царе Мед. 2012 Ауг;40(8):2479-85
  14. ^ а б Y. Иннами, Т. Оyаизу, Т. Оуцхи, Н. Умемура, анд Т. Коитабасхи, “Лифе-тхреатенинг хемотхораx ресултинг фром ригхт брацхиоцепхалиц веин перфоратион дуринг ригхт интернал југулар веин цатхетеризатион,” Јоурнал оф Анестхесиа, вол. 23, но. 1, пп. 135–138, 2009.Виеw ат: Публисхер Сите | Гоогле Сцхолар
  15. ^ Ф. Цаваторта, С. Цамписи, анд Ф. Фиорини, “Фатал перицардиал тампонаде бy а гуиде wире дуринг југулар цатхетер инсертион,” Непхрон, вол. 79, но. 3, п. 352, 1998.
  16. ^ Халл ДП, Лоне НИ, Wатсон ДМ, Станwортх СЈ, Wалсх ТС., Интенсиве Царе Студy оф Цоагулопатхy (ИСОЦ) Инвестигаторс. Фацторс ассоциатед wитх пропхyлацтиц пласма трансфусион бефоре васцулар цатхетеризатион ин нон-блеединг цритицаллy илл адултс wитх пролонгед протхромбин тиме: а цасе-цонтрол студy. Бр Ј Анаестх. 2012 Дец;109(6):919-27. [ПубМед]
  17. ^ ван де Wеердт ЕК, Биемонд БЈ, Бааке Б, Вермин Б, Биннекаде ЈМ, ван Лиенден КП, Влаар АПЈ. Централ веноус цатхетер плацемент ин цоагулопатхиц патиентс: риск фацторс анд инциденце оф блеединг цомплицатионс. Трансфусион. 2017 Оцт;57(10):2512-2525.
  18. ^ Р. К. Стуарт, С. А. Схирока, П. Акерман ет ал., “Инциденце оф аррхyтхмиа wитх централ веноус цатхетер инсертион анд еxцханге,” Јоурнал оф Парентерал анд Ентерал Нутритион, вол. 14, но. 2, пп. 152–155, 1990.Виеw ат: Гоогле Сцхолар
  19. ^ Н. Т. Еисса анд V. Кветан, “Гуиде wире ас а цаусе оф цомплете хеарт блоцк ин патиентс wитх прееxистинг лефт бундле бранцх блоцк,” Анестхесиологy, вол. 73, но. 4, пп. 772–774, 1990.
  20. ^ Десмонд Ј, Тееце С. Бест евиденце топиц репорт. Тхромботиц цомплицатионс оф а феморал централ веноус цатхетер. Емерг Мед Ј. 2004 Нов;21(6):714-5.
  21. ^ З. Јанковиц, А. Боон, анд Р. Прасад, “Фатал хаемотхораx фоллоwинг ларге-боре перцутанеоус цаннулатион бефоре ливер трансплантатион,” Бритисх Јоурнал оф Анаестхесиа, вол. 95, но. 4, пп. 472–476, 2005.
  22. ^ Корнбау C, Лее КЦ, Хугхес ГД, Фирстенберг МС. Централ лине цомплицатионс. Инт Ј Црит Иллн Ињ Сци. 2015 Јул-Сеп;5(3):170-8.

Литература уреди

  • Коwалеwска-Гроцхоwска К, Рицхардс Р, Моyса ГЛ, Лам К, Цостертон ЈW, Кинг ЕГ. Гуидеwире цатхетер цханге ин централ веноус цатхетер биофилм форматион ин а бурн популатион. Цхест 1991; 100:1090 –5.
  • Цобб К, Хигх П, Саwyер Г, ет ал. А цонтроллед триал оф сцхедулед реплацемент оф централ веноус анд пулмонарyартерy цатхетерс. Н Енгл Ј Мед 1992; 327:1062–8.
  • Цомунале Е. M. А лабораторy евалуатион оф тхе Левел 1 Рапид Инфусер (Х1025) анд тхе Белмонт Инструмент Флуид Манагемент Сyстем (ФМС 2000) фор рапид трансфусион. Анестх Аналг 2003;97:1064 –9.
  • Барцелона С, Вилицх Ф, Цоте C. А цомпарисон оф флоw ратес анд wарминг цапабилитиес оф тхе Левел 1 анд Рапид Инфусион Сyстем wитх вариоус-сизе интравеноус цатхетерс. Анестх Аналг 2003;97:358 –63.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Centralni_venski_kateter&oldid=27448403”