Циклооктан је циклоалкан са молекулском формулом (CH2)8.[3] Он је једноставни безбојни угљоводоник. Он је такође референтно једињење за једињења са засићеним осмочланим прстеном.

Циклооцтани
Скелетал формула
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.005.484
  • C1CCCCCCC1
Својства
C8H16
Моларна маса 112,21 g/mol
Густина 0,834 g/cm3
Тачка топљења 14.59°C
Тачка кључања 149°,
7,90 мg/L
Сродна једињења
Циклохептан
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Конформација уреди

Конформације циклооктана су екстензивно изучаване користећи рачунарске методе. Када-столица конформација (I) је најстабилнија форма.[4][5] Конформација круне[6] (II) је мало мање стабилна. Међу многим једињењима која заузимању конформацију круне (структуру II) је S8, елементарни сумпор.

 
 
 
Конформација каде-столице
Конформација круне

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Mackay, Donald (2006). Handbook of Physical-chemical Properties and Environmental Fate for Organic Chemicals. CRC Press. стр. 258. ISBN 978-1-56670-687-2. 
  4. ^ Hendrickson, James B. (1967). „Molecular Geometry V. Evaluation of Functions and Conformations of Medium Rings”. Journal of the American Chemical Society. 89 (26): 7036—7043. doi:10.1021/ja01002a036. 
  5. ^ Dorofeeva, O.V.; Mastryukov, V.S.; Allinger, N.L.; Almenningen, A. (1985). „The molecular structure and conformation of cyclooctane as determined by electron diffraction and molecular mechanics calculations”. The Journal of Physical Chemistry. 89 (2): 252—257. doi:10.1021/j100248a015. Приступљено 5. 2. 2008. 
  6. ^ IUPAC. „crown conformation”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).

Spoljašnje veze уреди