Википедија

Циклоспорин

Циклоспорин (ИНН, цyклоспорине (УСАН), цyцлоспорин (бивши БАН) или цyцлоспорин А, је имуносупресантни лек који се широко користи након алотрансплантације органа да бе умањила активност пацијентовог имунског система, и тиме ризик неприхватања органа. Он је био студиран код транспланта коже, срца, бубрега, јетре, плућа, панкреаса, коштане сржи, и танких црева. Иницијално је изолован из једног Норвешког узорка хумуса. Циклоспорин је циклични не-рибозомски пептид са 11 аминокиселина који производи гљива Беаувериа нивеа, и садржи једну D-аминокиселину, што се ретко среће у природи.[1]

Циклоспорин
IUPAC име
(Е)-14,17,26,32-тетрабутyл-5-етхyл-8-(1-хyдроxy-2-метхyлхеx-4-енyл) -1,3,9,12,15,18,20,23,27-нонаметхyл-11,29-дипропyл-1,3,6,9,12,15,18,21,24,27,30- ундецаазацyцлодотриацонтан-2,4,7,10,13,16,19,22,25,28,31-ундецаоне
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • АУ: C
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеорално, IV, офталмички
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С4 (Пресцриптион онлy)
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
  • УС: ℞-онлy
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостпроменљива
Метаболизамхепатички
Полувреме елиминацијепроменљиво (око 24 сата)
Излучивањебилијарно
Идентификатори
CAS број59865-13-3
ATC кодL04AD01 (WHO) S01XA18
PubChemCID 2909
DrugBankDB00091
ChemSpider4447449
Хемијски подаци
ФормулаC62H111N11O12
Моларна маса1202.61

Индикације уреди

Имуносупресивни ефекат циклоспорина је био откривен 31. 1. 1972. у компанији Sandoz (сад Новартис) у Базелу, Швајцарска, у току тестирања имуносупресије у експерименту који је дизајнирао и извео Hartmann F. Stähelin. Успех циклоспорина у спречавању рејекције органа је био показан на трансплантима јетре. Први пацијенат на коме је овај лек примењен 1980. године је била једна двадесет осмогодишња жена.[2] Циклоспорин је био одобрен за употребу 1983. године.

Сем употребе у трансплантној медицини, циклоспорин се такође користи за псоријазу, код озбиљних случајева атопичког дерматитиса, за пyодерма гангреносум, хроничне аутоимуне уртикарије, и понекад за реуматоидни артритис и сличне болести. У САД, он се често користи у облику офталмичких капи за очи у третману сувих очију. Његова примена код многих других аутоимуних болести је била истражена. Он се понекад користи у ветерини, поготово у екстремним случајевима имуно посредоване хемолитичке анемије. Инхалирани циклоспорин је био истражен у третману астме. Могућност његове примене као превентивне терапије за хроничну рејекцију плућа се истражује. Циклоспорин је такође био коришћен у третману пацијената са улцерозним колитисом који не реагују на третман са стероидима.[3] Овај лек се исто тако користи у третману увеитиса са нон-инфективном етиологијом.

Циклоспорин је био истражен као могуће неуропротективно средство за стања као што су трауматска повреда мозга, и било је показано у експериментима на животињама да редукује оштећења мозга узрокована повредама.[4] Циклоспорин блокира формацију митохондријалне пермеабилне пропустљивости пора, за коју је установљено да проузрокује већи део оштећења асоцираних са повредама главе и неуродегенеративним болестима.

Механизам акције уреди

За циклоспорин се мисли да се везује за цитосолни протеин циклофилин (имунофилин) лимфоцита, посебно Т-лимфоцита. Овај комплекс циклоспорина и циклофилина инхибира калцинеурин, који је, под нормалним околностима, одговоран за активирање транскрипције интерлеукина 2. У Т-ћелијама, активација Т-ћелијског рецептора нормално повишава интрацелуларни калцијум, који дејствује на калмодулин да активира калцинеурин. Калцинеурин затим дефосфорилизира транскрипциони фактор НФ-АТ (нуклеарни фактор активираних Т-ћелија), који прелази у нуклеус Т-ћелија и повећава активност кодирања ИЛ-2 гена и сродних цитокина. Циклоспорин спречава дефосфорилизацију НФ-АТ везивањем за циклофилин.[5] Он такође инхибира лимфокин продукцију и ослобађање интерлеукина. Он доводи до умањења функције ефекторских Т-ћелија. Ово не утиче на цитостатичку активност.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Борел, Ј. Ф. (2002). „Хисторy оф тхе дисцоверy оф цyцлоспорин анд оф итс еарлy пхармацологицал девелопмент”. Wиен. Клин. Wоцхенсцхр. 114 (12): 433—7. ПМИД 12422576. 
    Неки извори наводе ову гљиву под алтернативним именом врсте Хyпоцладиум инфлатум гамс, нпр. Притцхард и Снеадер 2005:
    * Притцхард, D. I. (2005). „Соурцинг а цхемицал суццессион фор цyцлоспорин фром параситес анд хуман патхогенс”. Друг Дисцов. Тодаy. 10 (10): 688—91. ПМИД 15896681. дои:10.1016/С1359-6446(05)03395-7. 
    * „Цицлоспорин”. Друг Дисцоверy - А Хисторy. Јохн Wилеy & Сонс. 2005. стр. 298–299 (рефс. паге 315). 
    Хоwевер, тхе наме, "Беаувериа нивеа", алсо аппеарс ин северал отхер артицлес инцлудинг ин а 2001 онлине публицатион бy Харриет Уптон ентитлед "Оригин оф другс ин цуррент усе: тхе цyцлоспорин сторy Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2005)" (ретриевед Јуне 19, 2005). Марк Плоткин статес ин хис боок Медицине Qуест. . Penguin Books. 2001. pp. 46. -47, тхат ин 1996 мyцологy ресеарцхер Катхие Ходге фоунд тхат ит ис ин фацт а специес оф Цордyцепс.
  2. ^ Старзл ТЕ, Клинтмалм ГБ, Портер КА, Иwатсуки С, Сцхрöтер ГП (1981). „Ливер трансплантатион wитх усе оф цyцлоспорин а анд преднисоне”. Н. Енгл. Ј. Мед. 305 (5): 266—9. ПМИД 7017414. 
  3. ^ С, Лицхтигер; ДХ, Пресент; А, Корнблутх; et al. (1994). „Цyцлоспорине ин севере улцеративе цолитис рефрацторy то стероид тхерапy”. Н. Енгл. Ј. Мед. 330 (26): 1841—5. ПМИД 8196726. дои:10.1056/НЕЈМ199406303302601. 
  4. ^ Сулливан ПГ, Тхомпсон M, Сцхефф СW (2000). „Цонтинуоус инфусион оф цyцлоспорин А постињурy сигнифицантлy амелиоратес цортицал дамаге фоллоwинг трауматиц браин ињурy”. Еxп. Неурол. 161 (2): 631—7. ПМИД 10686082. дои:10.1006/еxнр.1999.7282. 
  5. ^ Ганонг, Wиллиам Ф. Ревиеw оф медицал пхyсиологy (22 изд.). Ланге медицал боокс. стр. 530. ИСБН 978-0-07-144040-0. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciklosporin&oldid=27445199”