Википедија

Цисаприд

Цисаприд је гастропрокинетички агенс, лек који повећава мотилност горњег гастроинтестиналног тракта. Он делује као агонист серотонинског 5-HT4 рецептора и индиректно као парасимпатомиметик. Стимулација серотонинских рецептора повећава отпуштање ацетилхолина у ентерички нервни систем. Он је у продаји под именима Препулсид и Пропулсид. Овај лек је развила компанија Janssen Pharmaceutica 1980-их година. У многим земљама је повучен са тржишта, или је у продаји за ограничени број индикација, због нуспојава.[1][2][3]

Цисаприд
IUPAC име
4-амино-5-цхлоро-Н-((3С,4С)-1-[3-(4-флуоропхеноxy)пропyл]-3-метхоxyпиперидин-4-yл)-2-метхоxyбензамиде
Клинички подаци
Категорија трудноће
Начин применетаблете, суспензија
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост30-40%
Везивање протеина97.5%
Метаболизамхепатички, интестинални
Полувреме елиминације10 часова
Излучивањеренално, билијарно
Идентификатори
CAS број81098-60-4 ДаY
ATC кодA03FA02 (WHO)
PubChemCID 2769
IUPHAR/BPS240
DrugBankAPRD00454
ChemSpider2667 ДаY
UNIIUVL329170W ДаY
KEGGD00274 ДаY
ChEMBLCHEMBL1729 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC23H29ClFN3O4
Моларна маса465.945 g/mol
  • Clc1cc(c(OC)cc1N)C(=O)NC3CCN(CCCOc2ccc(F)cc2)CC3OC
  • InChI=1S/C23H29ClFN3O4/c1-30-21-13-19(26)18(24)12-17(21)23(29)27-20-8-10-28(14-22(20)31-2)9-3-11-32-16-6-4-15(25)5-7-16/h4-7,12-13,20,22H,3,8-11,14,26H2,1-2H3,(H,27,29) ДаY
  • Key:DCSUBABJRXZOMT-UHFFFAOYSA-N ДаY

Фармакотерапијска група и деловање уреди

Цисаприд је гастроинтестинално прокинетичко средство - пропулзив. Он повећава ослобађање ацетилхолина у пробавном тракту. Тиме убрзава и нормализује перисталтику пробавних органа те спречава застој и рефлукс садржаја пробавних органа. Од сличних се лекова разликује по томе да не инхибира допаминске рецепторе и непосредно не подстиче холинергичке рецепторе.

Фармакокинетички подаци уреди

Већи део цисаприда се веже на плазматске беланчевине, првенствено на албумине. Метаболизује се претежно помоћу јетрених ензима цитохрома П-450.

Терапијске индикације уреди

  • Лечење тешке упале једњака и с њоме повезаних тегоба,
  • лечење тешких облика доказане гастропарезе, када други лекови нису дјелотворни, нпр. при дијабетичкој неуропатији,
  • лечење доказане патолошке регургитације у деце, када мере као што су правилан положај детета и дијета немају задовољавајући учинак.

Контраиндикације уреди

  • Преосетљивост на цисаприд или друге састојке лека.
  • Цисаприд се не сме узимати истовремено с лековима који коче деловање ензима цитокром П-450 3А4, као што су: азолни антимикотици, макролидни антибиотици, инхибитори протеазе вируса ХИВ и нефазодон.
  • Цисаприд се не сме узимати уколико је у ЕКГ-у продужен QТ-интервал. То је ретки поремећај срчаног провођења који може бити урођен или да настане нпр. због шећерне болести, због истовременог лечења неким лековима или из непознатог узрока. Цисаприд се не сме узимати истовремено с тим лековима у случају смањене серумске концентрације калијума или магнезијума или врло спорог срчаног ритма.
  • Узимање цисаприда се не препоручује болесницима којима су ближи рођаци с урођеним обликом продуженога QТ-интервала.
  • Недоношчад, рођена пре 36. недеље трудноће, не смеју прва три месеца након рођења да добијају цисаприд.

Мере опреза уреди

Важно је да је лекар упознат с озбиљним болестима од којих болује пацијент и његови ближи рођаци. Опрез је потребан код болесника којима би повећани мотилитет пробавних органа могао штетити. При смањеној бубрежној и јетреној функцији препоручује се смањивање дневне дозе на половину. Код старијих особа су плазматске концентрације цисаприда нешто веће због његовог продуженог времена полуелиминације. Почетна је доза уобичајена, а касније се прилагођава у зависности од лековитог учинка или могућих нуспојава.

Употребу цисаприда треба да избјегавају болесници у којих постоји повећана опасност од појаве срчане аритмије. Таквим болесницима треба пре почетка лечења цисапридом провјерити ЕКГ, концентрацију електролита у серуму (калијума и магнезијума) и рад бубрега, пажљиво проценити ризик и размотрити однос користи лечења и могућег ризика. Такве болеснике треба током лечења брижно надзирати. То су болесници са сљедећим болестима или сумњом на ње:

  • болесници с повећаним ризиком од поремећаја електролитске равнотеже (нпр. због узимања дијуретика или инсулина при акутном погоршању, или при јаком повраћању и проливу);
  • болесници с тешким оштећењем бубрежне функције, посебно ако им је редовно потребна дијализа;
  • болесници са значајном хроничном опструктивном плућном болешћу или са слабљењем плућне функције;
  • болесници са значајном срчаном болешћу у анамнези (озбиљна вентрикуларна аритмија, атриовентрикуларни блок II. или III. ступња, неправилан рад синусног чвора, конгестивна срчана инсуфицијенција, исхемичка болест срца) и болесници са изненадном смрти у породичној анамнези.

Болесници са QТ-интервалом дужим од 450 мс и болесници са некоригираним поремећајем електролита не смеју узимати цисаприд.

Интеракције лекова уреди

Цисаприд се претежито метаболизује помоћу групе ензима цитохром П450 3А4. Лекови који знатно инхибирају те ензиме могу повећати плазматску концентрацију цисаприда и проузроковати продужење QТ-интервала у ЕКГ-у те повећати опасност од настанка срчаних аритмија. Истовремено орално или интравенско узимање тих лекова и цисаприда је контраиндицирано. Такви лекови су:

Током лечења цисапридом контраиндицирано је узимање лекова који у ЕКГ-у могу продужити QТ-интервал. Такви лекови су:

Тојеком лечења цисапридом не сме се пити сок од грејпфрута, будући да повећава биорасположивост и плазматску концентрацију цисаприда.

Циметидин и ранитидин повећавају апсорпцију цисаприда из пробавних органа, а опиоиди смањују његову делотворност.

Убрзано пражњење желуца помоћу цисаприда може утицати на апсорпцију лекова (нпр. бензодиазепина, антикоагулацијских средстава и парацетамола: апсорпција из желуца може бити смањена, а из танког црејева поспешена.

Време коагулације може бити продужено код болесника који узимају антикоагулансе. За прилагођавање дозе антикоагуланса препоручује се контролисање протромбинског времена недељу дана након почетка и недељу дана након завршетка лечења цисапридом.

Антихолинергички лекови могу кочити учинке цисаприда на мотилитет пробавних органа.

Будући да цисаприд може поспјешити апсорпцију депресора нервног система, као што су нпр. барбитурати или алкохол, при узимању истих потребан је опрез.

Литература уреди

  1. ^ Brenner, G. M. (2000). Pharmacology. Philadelphia, PA: W.B. Saunders Company. ISBN 978-0-7216-7757-6
  2. ^ Canadian Pharmacists Association (2000). Compendium of Pharmaceuticals and Specialties (25th ed.). Toronto, ON: Webcom. ISBN 978-0-919115-76-7
  3. ^ „Medline Plus”. 

Spoljašnje veze уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cisaprid&oldid=27445443”