Cossus cossus, врботочац, је врста ноћног лептира (мољца) из породице Цоссидае. [1] Врсту је описао Карл Лине, 1758. године.[2]

Цоссус цоссус
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Породица: Цоссидае
Род: Цоссус
Врста:
C. цоссус
Биномно име
Цоссус цоссус
Синоними
  • Phalaena cossus Linnaeus, 1758
  • Bombyx unguiculatus Fabricius, 1793
  • Cossus ligniperda Fabricius, 1794
  • Cossus balcanicus Lederer, 1863
  • Cossus cossus stygianus Stichel, 1908
  • Cossus cossus ab. subnigra O. Schultz, 1911
  • Cossus cossus f. aceris Greip, 1918
  • Cossus cossus f. nigra Dietze, 1919
  • Cossus cossus altensis B. Hua, 1990
  • Cossus araraticus Teich, 1896
  • Cossus giganteus Schwingenschuss, 1938
  • Cossus lucifer Grum-Grshimailo, 1891
  • Cossus chinensis Rothschild, 1912
  • Cossus cosso Püngeler, 1898

Распрострањење, станиште и биљка хранитељка уреди

Ареал је широк и обухвата Европу, Азију и део Африке.[3] Гусеница се хране унутар стабала и грана више врста листопадног дрвећа, попут трепетљике (Популус тремула), али и различитих гајених сорти воћа. У складу са тим, станишта обухватају подручја поред водених токова, башти, паркова и слично. Могу се лако пронаћи инспекцијом доњег дела стабала, тик изнад тла, јер их одају специфични ожиљци на ткиву дрвета. За развој им је потребна релативно влажна средина. Гусенице се могу видети и ван свог микростаништа, и то када га напусте пред улуткавање.[3]

Опис врсте уреди

Јаја су тамна, издужена и скривена под кором. Младе гусенице су ригидне, жуте, црне главене капсуле и проторакалног штита. Током пресвлачења, добијају розикасту боју која постепену прелази у дубоку црвену на дорзуму. Спиракулуми су крупни и издужени. На дну главене капсуле уочљив је и прилагођен апарат за храњење. Гусенице су изузетно крупне и благо слузаве. Пред улуткавање (до којег може доћи тек за неколико година) постају бледе и натечене. Адулти достижу распон крила до 90мм, а крила су челично сива и прожети финим црним линијама. Лете од средине пролећа до краја августа. [4]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „БиоРас - Биолошка Разноврсност Србије”. биорас.петница.рс. Архивирано из оригинала 17. 01. 2022. г. Приступљено 2020-12-04. 
  2. ^ „Цоссус цоссус (Линнаеус, 1758) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-12-04. 
  3. ^ а б Цапиззи, А.; Тонини, C.; Арсура, Е.; Гуглиелметти, Г.; Массардо, П.; Пиццарди, П. (1983-02-01). „Сеx пхеромоне цомпонентс оф тхе Еуропеан гоат мотх,Цоссус цоссус”. Јоурнал оф Цхемицал Ецологy (на језику: енглески). 9 (2): 191—200. ИССН 1573-1561. дои:10.1007/БФ00988036. 
  4. ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Цоссус Цоссус”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-12-04. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди