Црква Светог Ивана Крститеља у Бадњу

Црква Светог Ивана Крститеља у Бадњу једна је од четири католичке цркве, која се данас налази у склопу градског гробља, изграђена је у другој половини 19. века. Након што је срушена у ратним дејствима на простору Хрватске 90-тих година 20 века, одмах након рата је темељно обновљена.

Црква Светог Ивана Крститеља у Бадњу
Основни подаци
Оснивање19. век
Реоснован1997.
МестоБадањ, Дрниш, Далмација
 Хрватска

Положај уреди

Црква Светог Ивана Крститеља налази се у насељу Бадањ, у склопу градског гробља, на југозападним обронцима планине Промине уз североисточни део града Дрниша, заправо данас његовом саставном делу, у северној Далмацији у Шибенско-книнска жупанији, Републике Хрватске.

Историја уреди

На градским гробљем у Бадњу Црква Светог Ивана Крститеља наводно је постојала још у средњем веку, а према неким подацима из 1681. папа Иноцент XI. поделио је верницима на благдан Светг Ивана Главосјека, опросте уз обичне услове.

Године 1715. Турци су након упада у Петрово поље опустошили цркву. Црква, која је имала три олтара потом је два пута онбовљена у 18. веку (1730 и 1780). У току обнове, неки су фрагменти који су сачувани од старе цркве, узидани су у зидове нове цркве.[1]

У 19. веку (1868 – 1869) саграђена је нова црква по нацрту инжињера Тесте, на темељим старије цркве, из античког, касноантичкога и средњовјековног и готичког периода. Радаови су изведени оставштином Павла Пленковића, богатог дрнишког великопоседника. Након изградње црква је свечано освећена 1871. године.

Током крчењу земље и поправке сеоског пута у близини цркве 1921. године, пронађена су два античка саркофага из домаћег конгломерата који вероватно потичу из античке Промоне. Један је током седамдесетим годинама 20. века пренесен у Дрниш и данас се налази испред Градског музеја.[2]

На прочељу цркве првобитно се дизао звоник на преслицу са три звона. Током 1931. године на цркви је подигнут нови кров, а 1939. године на прочељу и нови звоник.

Црква је минирана и срушена на почетку рата у Хрватској вођеног 90-тих година 20. века. Одмах након рата црква је 1997. године обновљена факсимилском методом. Током обнове, у спољашње и унутрашње зидове узидане су сполије које су биле уграђене и у минираној цркви. Порушена црква, пре њене обнове послужила је за детаљнија археолошка истраживања јер су дотадашњи налази и археолошка сазнања о њој била искључиво случајна. Том приликом пронађено је десетак одломака који потичуу из античког, касноантичкога и средњовековног периода, а у поду цркве откривени су темеља и други остатци старије цркве из готичког периода. Сви материјални остаци са рушевине претходне цркве узидани су у прочеље цркве.

Извори уреди

  1. ^ С. Гуњача и D. Јеловина: Старохрватска баштина. Загреб 1976,
  2. ^ Углешић, А.: Ранокршћанска архитектура на подручју данашње Шибенске бискупије, Градски музеј Дрниш и Свеучилиште у Задру, Одјел за археологију, Дрниш - Задар, 2006.

Литература уреди

  • Т. Марасовић, Градитељство старохрватског доба Далмацији, Сплит 1994.

Спољашње везе уреди