Википедија

Црква Свих светих у Трогиру

Црква Свих Светих у Трогиру једна је од многобројних цркава у овом далматинском градићу богате истпоријске прошлости саграђена између цркве Госпе од Кармела и Светог Доминика уз коју је била везана за истоимено братство.[1] Црква је неколико векова касније, прво преуређена крајем 17. века, затим је крајем 19. века због трошности затворена, да би у другој половини 20. века почела да се користи као галерија. Данас је у њој сувенирница.

Црква Свих светих
Основни подаци
Оснивање14. век
МестоТрогир, Далмација
 Хрватска

Положај уреди

Црква Свих светих која се налази у Улици Блаженог Аугустина Кажотића 5 у Трогиру, својом трасом раздваја предео зван Обров од предграђа у Пасикама.[1]

 
Положај цркве Свих светих на УНЕСЦО-вој мапи Трогира, означен је бројем 17 (у средини слике у Улици Аугустина Кажотића)

Предуслови уреди

Развој хришанства у Трогиру сведочи да је из оближње бискупске митрополије Салоне (лат. Салона - античког града илирског племена Далмати из првог миленијума п. н. е. који се се налазио близу града Солина код Сплита), хришанство врло брзо стигло у овај трговачки градић, кога је положај на острву спасио од судбине градова на копну.

Чињеница је да цркве које су се градиле у предроманијском и ранороманијском раздобљу по стилу или именима својих донатора говоре о раном насељавању Трогира хрватским становништвом хришчанске вере. Они почев од 9. века плаћају дажбине хрватским владарима, али задржавају аутономију под суверенитетом Византије.

Од 11. века Трогир постаје бискупија и добија све атрибуте ондашњих европских градова.[2]

Почетак 12. века је време признавања власти хрватско-угарских краљева,иако је записано је да су га 1123. године до темеља разорили и опљачкали Сарацени.[3]

Након поновне краће византске владавине 1180. Трогир је опет доспео под власт хрватско-угарских краљева који су му потврдили аутономна градска права.

Током 13. века, Трогир је доживео снажан привредни развој и обнову грађевина. О снази Трогира сведочћи и податак да је у њему 1242. уточиште нашао хрватско-угарски краљ Бела IV. у време његовог бекства пред Татарима.

Историја уреди

 
Госпа од Кармела којој је посвећена црква у Трогиру

Црква Свих светих спомиње се први пут од 14. века, односно од 13. октобра 1337. године када је Станобила, супруга Мироја Чукића, цркви опоруком оставила један дукат.[4]

Средствима из опоруке Томше Петров (Томпссе Петри) обавезао је 16. маја 1339. године мајстора Занина Салцхиетуса да са својим синовима каменим плочама прекрије кров цркве и омалтерише је изнутра и споља.[5][6]

Према сачуваном натпису на прочељу, црква је обновљена 1598. године.[1]

Према рукопису Павла Андреиса Цхиесе ин Траù 1442. године дата је сагласност за оснивање братства „Свих светих”.[6] Године 1443. братство је добило дозволу за састајање у цркви,[7] међутим почели су да се окупљају тек по добијању дозволе од стране кнеза и судија.[1] Апостолски визитатор Мицхеле Приули забележио је 1603. године како је братство подигло дрвену кућу поред цркве,[8] што је он утврдио на основу сачуваног статут братства који је писан на хрватском језику:

Матрицула Брацхие Могу
цхи Суих Суетих
M. D. XX. IV Веглаце.
V Трогхир.[9]

За време Првог светског рата звона са цркве су скинута и од њих су изливени топови.[10]

Арихтектура уреди

 
Прочеље цркве је асиметрично, и стилски неуједначено због више промена на њему

Црква је омања сакрална грађевина са правоугаоном апсидом, на чијој бочној, северној страни су степенице које воде до певнице, одвојене од наоса цркве.

Прочеље цркве је асиметрично, и стилски неуједначено због више промена на њему, са стилским карактеристикама готике и касне ренесансе (маниризма).

На вратима, чији су оквири профилисани, налази се греда с мотивом јастучастог испупчења. Изнад врата је и богато профилисани надвратник, слично као на вратима суседне цркве Госпе од Кармела. Уз врата су два правогаона прозора. Изнад врата је мермерна греда изнад које су истакнута три веома пластична грба, вешто исклесана, са разиграним тракама уз картуше:[1]

  • Први грб — припада ондашњем кнезу Алвисеу Мицхиелију, над чијом картушом су исклесана два мала лава између којих је крилата фигура (највероватније анђео),
  • Други грб — са митром на врху, припада бискупу Антонију Гуиди,
  • Трећи је грб — изнад кога је приказана кацига (визир) са перјаницом, припада П. Писание, заповеднику тврђаве.

На истом камену на коме су грбови уклесана су иницијали власника грбова: АМ (Алвисеу Мицхиели) АГ (Антонију Гуиди) ПП (П. Писание). С обзиром на време настанка могуће је да су грбови дело тада веома активне радионице Трифуна Боканића.[1]

У осовини прочеља цркве је готичка прозорска ружа са стубићима који се радијално шире из унутрашњег, шупљег круга. Оквир розете оивичен је уобичајенијим мотивом наизменичних зубаца. Асиметрично, на левој страни је узак омањи прозор са шиљастим завршетком и трилобама.[1]

Врх цркве је са две звонаре у облику преслице, што није уобичајено:

  • Прва преслица — је у осовини прочеља; три канелисана стуба носе греду на којој је положен акротериј у облику забата с аволутама. Са стране је по једна пирамида са куглом на врху. Мотив кугле упућује на претпоставку да је касноренесансну (маниристичку) измену цркве извела радионица Трифуна Боканића, која често примењује кугле. На акротеријуму, који је веома рашчлањену, тако да она потсећа на скулптуре, сачуван је гвоздени крст вртешком у облику заставице.
  • Друга преслица — је уобичајена, лучног облика, такође са крстом и вртешком на врху.

Шиљасти готички прозор налази се и на јужном бочном зиду.

На забату апсиде уграђен је рељефни крст са разлистаним краковима. Изнад врха забата апсиде штрчи камени акротеријум по облику сличан пасјој глави, који по традицији представља Атилу.[11]

На бочним зидовима су два омања прозора са богато профилисаним рамовима, из истог периода као и портал цркве.

У унутрашњости изнад улаза цркве диже се дрвена певница.

Плафонцркве је раван, изузев над апсидом где је полубачваст. Над тријумфалним луком налази се мали (зазидани) прозор.

У апсиди је окачена слика са некадашњег главног олтара на којој је приказ Свих светих. Слика је у техници уље на платну, снажног је колорита, својственог млетачком сликарству тога доба.

Слика се датира се у другу половину 17. века.[1][12]

Апостолски визитатор Оттавиано Валиер 1579. године спомиње у цркви два олтара. Међутим у забелешкама Цхиесе ин Траù стоји да је црква имала три олтара: главни и два бочна. Олтар на левој страни био је посвећен Светом Јури, а онај на десној Светом Ивану Крститељу.[1] Олтар Светог Јуре био је пренесен из истоимене цркве која се налазила на копну, на Траварици, испред моста, када је она порушена у 17. веку, превентивно због могућих турских насртаја срушене (када и цркве Свете Барбаре и Светог Фране). Према подацима из визитације Дидака Маноле из 1756. године олтар посвећен Светом Јури повезана је истоименим братством.[1]

Епилог уреди

Од 1832. до 1833. године делови цркве су обнављани. Нешто после, 1885. године, црква је због трошности затворена.

Када су градске власти Трогира због вишегодишње неупотребе намеравале ову доста оронулу цркву да поруше, спасла је 1909. године интервенција дон Фране Булића.[1]

У цркви је једно време била уметничка галерија, а данас се овај простор користи као сувенирница.[13]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Црква Свих светих У: Иво Бабић, Трогир, град и споменици, Књижевни круг Сплит, 2914. стр. 445-447
  2. ^ Видовић, M.: Сплитско-макарска надбискупија – жупе и установе, Сплитско-макарска надбискупија, Сплит, 2004.
  3. ^ Делалле, I.; Сладе-Шиловић, M.; Гејић, С.: Трогир – мала туристиþка монографија, Студио Хрг, Загреб, 1999
  4. ^ Карабић, M., Ладић, З. (2001), Опоруке становника града Трогира у Архиву ХАЗУ, Радови Завода ХАЗУ Задар стр.226
  5. ^ АТ LXVI, ф. 5 в.
  6. ^ а б Плоснић Шкарић, А. Готичка стамбена архитектура у Трогиру, Докторска дисертација, 2010, Филозофски факултет, Свеучилиште у Загребу, Загреб, 242, н. 258.
  7. ^ Луцић, Повијесна свједочанства о Трогиру I-II, Сплит, стр. II, 1044
  8. ^ Приолус, M. (1603), ф. 525.
  9. ^ Фисковић, C. (1971.б), Два правилника трогирских братовштина на хрватском језику, ЧР 1, стр. 9-122
  10. ^ „Црква Сви Свети › Изабери.хр” (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 09. 11. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)
  11. ^ Фисковић, C. (1971.б), Два правилника трогирских братовштина на хрватском језику, ЧР 1, стр. 105.
  12. ^ Томић, Р. (1997), Трогирска сликарска баштина од 15-20. стољећа, Загреб-Сплит, стр. 145
  13. ^ „Цркве и самостани | Трогир | Висит Трогир”. Висит Трогир хр (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)

Литература уреди

  • Павао Андреис, Повијест града Трогира, св. 1.-2 уред.: Владимир Рисмондо, Сплит, 1978

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Crkva_Svih_svetih_u_Trogiru&oldid=26736783”