Црно тржиште

„Црна берза” преусмерава овде. За индијски филм погледајте страницу Црна берза (филм).

Под појмом црно тржиште или црна економија подразумевају се екеномске активности које се подузимају у једној држави изван правног оквира којим је дата држава уредила ову област. Под тим активностима може се подразумевати пружање различитих услуга и продаја различитих роба на такав начин којим се избегавају законске процедуре чиме се заобилази плаћање пореза и доприноса у државни буџет. Трансакције на црном тржишу постају нарочито интезивне услед рата, економских санкција, природних непогода и сл. ванредних ситација у којима долази до несташице хране, дувана, лекова и многих других потрепштина. Потребно је да се направи разлика између црног и тзв. сивог тржишта, оба припадају неинституционалној (неформалној економији), а која се разликује од институционалне или формалне економије. Није могуће одредити потпуно прецизну дефиницију сивог тржишта и сиве економије. Међутим, по уопштеном схватању под сивом економијом подразумева се одређена економска активност која није илегална (нпр. издавање стана под закуп), али се та активност не обавља у складу са прописаним формалним правилима, чиме се може вршити утаја пореза, избегавање плаћања осигурања, избегавање поштовања одређених стандарда за ту делатност, те слично. Супротно томе, на црном тржишту се обавља прометовање робама и услугума чија продаја није дозвољена. нпр: трговина људима, наркотици, аналгетици, одређене опасне хемикалије, оружје, нафта, пиратски компакт дискови, књиге и слично.

Примери трговине на црном тржишту

Прохибиције у Сједињеним Америчким Државама

Округ Оранџ (Калифорнија) шерифов заменик уништава илегалан алкохол, 1932

У периоду од 1920 до 1933 године, у САД трајала је кампања забране производње и промета алкохолних пића. Под утицајем схватања доктора Бенџамина Раша, који је сматрао да претерано конзумирање алкохола погубно утиче на физичко и психичко здравље, Американци су Осамнаестим амандманом Устава САД у циљу заштите јавног здравља предузели овакве мере. Разни амерички криминални кланови увидели су своју шансу за стицање енормне добити, почели су производити и продавати на црном тржишту алкохолна пића. Крајњи резултат, поред великих губитака у буџету државе, било је изражено страховито јачање и ширење мафије. Овакав тренд је заустављен тек постепеним укидањем Прохибиција алкохола.

Шверц ватреним оружијем

Закони многих држава забрањују купопродају оружија или дозвољавају уз веома широка ограничења. Критеријум ограничења се може кретати од промера калибра, система аутомата, полуаутомата и сл. Постоји много разлога због којих се оружије појављује на црном тржишту. Најчешће је то разлог немогућности да се производ купи легално, или прозвод може да се купи легално уз високу цену и плаћање пореза. Такође, на црном тржишту оружијем се снадбевају особе које нису у стању да испуне законске услове зато што болују од неке болести или су раније регистровани као преступници и починитељи кривичних дела. Црно тржиште оружијем се најчешће снадбева прекограничним кријумчарењем, снадбевањем уз помоћ упослених у фабрикама оружија који то чине на забрањен начин, из малих приватних радионица у којима се оружије производи ручно. На подручију држава насталих распадом Југославије заостало је много оружија из рата. Знатан део тог оружија није складиштен на адекватан и безбедан начин, остао је скривен на бившим борбеним линијама,рововима, кланцима. У Енглеској, овај проблем је решен тако што одређене особе које желе користити одређено оружије у лову прво морају проћи адекватну обуку за правилну употребу оружија, затим морају бити регистроване као поседник оружија, и на крају то оружије се мора чувати у локалном сефу намењеном посебно за те сврхе и који је под надзором државне власти.

Шверц цигаретама

Шверц цигаретама је један од најуноснијих „бизниса“ на црном тржишту. Тако нпр. у САД шверцери који из једне америчке државе препродају цигарете у другој америчкој држави остваре профит чак до 2 милона америчких долара. Најмање пореске стопе на цигарете су у оним савезним америчким државама у којима се налазе седишта највећих произвођача дувана, они заузимају веома критичан став према повећању пореза и лобирају да се то не деси. Као леп пример може да послужи Северна Каролина која је пристала да порез повећа са 5 на 35 долар-центи за паклицу од 20 цигарета, иако је то далеко од националног просека. У Јужној Каролини, порез на паклицу цигарета износи свега 7 центи, најнижа стопа у САД. У Великој Британији је регистровано да 27% прометованих цигарета и 68% дувана купљеног за ручно прављење цигарета, потиче са црног тржишта. У 2012. години у акцији „УСКОК“ хрватска полиција је ухапсила 18 кријумчара цигаретама. Кријумчари су цигарете које су вишеструко јефтиније у БиХ и Црној Гори, атомобилима посебно преправљеним за ту намену, превезли око двадесет хиљада штека у Хрватску. Процењује се да је буџет Републике Хрватске оштећен за 3,5 милона куна. Због повећане активности дистрибуције на црном тржишту резаног дувана и цигарета, крајем 2013. године порцењено је да је буџет Републике Србије оштећен за 170 милиона евра.

Кријумчарање наркотика

Биљка канабис

Крајем 19. века и почетком 20. века, многе државе су почеле да забрањују поседовање или употребу одређених врста дрога. Многи људи су наставили до користе наркотике који су постали нелегални, дроге су се почеле појављивати на црном тржишту да би се продале овисницима који нису имали другог начина да их добију. Иако су држава и закон настојали да спрече илегалну продају наркотика, тржишни захтеви омогућавали су велик профит што је послужило као мотив за формирање криминалних група које су настојале да наставе обезбђивање потреба црног тржишта. Према проценама Уједињених нација, вредност црног тржишта наркотика на мало, премашује вредност од 321,6 милијарди америчких долара. Према проценама из 2004. године, 4% светске популације (око 162 милона људи) употребљава канабис (који се у неким државама може купити легално ), а око 0,6% (22 милона људи) канабис употребљава на дневној бази.
Црно тржиште дрога у Србији почело је нагло да расте крајем 80тих година. Тада се грам хероина могао купити за цену од десет до двадесет немачких марака, а на журкама се делио бесплатно. Временом је расла цена, али растао је и број овисника о овој психоактивној супстанци. Током 1996. године на граничним прелазима код Димитровграда у пар наврата заплењено је неколико пошиљки хериона тешких 5-6 стотина килограма, намењених западном тржишту. Након полицијске акције „Сабља“ веровало се да је сасечен ланац кријмчарења дрога у Србији и шире. Многи припадници „Земунског клана“, „Вождовачког ганга“ и многих других криминалних групација који су били уплетени у трговину дрогом и убиства, ухапшени су током трајања акције 2003. године. Десет година касније, хапшење шефа „Земунског клана“ у Шпанији Луке Бојовића, доказало је да је ова криминална група још увек активна и витална, и још увек је прдавала дрогу у Србији пореклом из Јужне Америке. Вест о хапшењу, шефа ове наркомафије, Бојовића објавили су сви регионални и многи светски медији. Почетком 2003. године у Србији је изведена полицијска акција „Топаз“ интернационалног карактера, усмерена на сузбијање црног тржишта. У акцији су учествовали припадници градског СУП-а у Београду, Безбедносно-информативне агенције БИА-е, Специјалне антитерористичке јединице САЈ-а, те америчке Агенције за сузбијање дрога тзв. ДЕА. Операција је извршена на локалитетима Стара и Нова Пазова, Шимановцима и Угриновцима. Том приликом откривена су постројења за производњу синтетичких дрога екстази, разне хемикалије за производњу дрога типа анхрид сирћетне киселине, бензил-метил-кетона у вредности од десетак милиона долара. Заплењено је око 2 милиона таблета екстази. Ухапшен је и власник ових постројења, доктор Милан Зазубица. Ово је највећа фабрика екстазија у овом делу Европе и у њој је произведено синтетичких дрога у вредности од 50 милиона америчких долара. Доктор Зарубица осуђен је на дванаест година затвора, одузето му је 320 хиљада америчких долара, 90 хиљада евра које је имао у земљи, као и 2,5 милиона швицараских франака које је имао на рачуну у Цириху. Такође, суд је константовао да је ово само део новчане вредности који је стекао продајом наркотика на црном тржишту те му наложио да исплати још 10 милиона швајцарских франака.

Проституција

Проститутка разговара са потенцијалном муштеријом, Италија, Торино, 2005

У свету, проституција као делатност је регулисана на различите начине. У неким државама она је илегална, а у неким дозвољена и веома интезивно третирана законском регулативом. У многим научним студијама, проституција се третира као најкарактеристичнија делатност на црном тржишсту из простог разлога зато што постоје потрошачки прохтеви у континуитету,а не захтевају се нека посебна знања да би се пружала ова услуга. Проституција као појава постоји у свакој земљи, међутим, доказано је да је она нарочито изражена у сиромашним и економски неразивјеним државама. У Европи, државе које дозвољавају проституцију су: Аустрија, Белгија, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Ирска, Италија, Летонија, Луксембург, Холандија, Пољска, Португал, Словачка, Швицарска, Турска и Велика Британија, а земље у којима није дозвољена проституција су: Албанија, Хрватска, Литванија, Малта, Румунија, Словенија, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија. У поприлично традиционалним и конзервативним земљама, као што су бивше југословенске републике, проституција се посматра као нешто што је неморално и срамотно. Особе које пружају овакву врсту услуга често су изложене малтретирању, премлаћивањима и сличним девијантним појавама. Бивше југословенске републике редом забрањују проституцију, али фактичко стање је такво да постоји огроман број таквих особа на улици. Због немогућности да остваре своја права „сексуални радници“ су почели јавно да иступају и траже легализацију проституције. Посебан проблем представља проституција децом. У интернационалном законодавству, дечија проституција је забрањена и свака држава на неки начин бори се против ове пјаве. Овај вид проституције нарочито је интезиван у далекоисточним земљама као што су Индија у којој према подацима федералне полиције 1,2 милона деце је уплетено у проституцију, и сматра се да деца чине 40% популације проститутки.

Пиратерија и крађа интелектуалне својине

Интелектуална творевина настаје кроз сложен мисаони процес, на таквој творевини ауторско право се стиче самим чином стварања без испуњавања икаквих формалности у смислу поштовања квалитативних, садржајних критеријума, без обзира на намену или сврху творевине. Да би се нешто третирало као „интелектуална својина“ није неопходно да буде материјализовано на платну, папиру, магнетној траци и сл., говорно дело, или музичко дело које није забележено на папиру нотама, или кореографија која није писмено изражена - ужива ауторскоправну заштиту. Многи уметници (аутори), сликари, режисери, певачи, глумци, свирачи, фотографи целокупно своје време троше за стварање творевина лепих за око, слух и продају их од чега стичу једини извор прихода на којима егзистирају. Појавом комапкт дискова (CD-а, ДВД-а, Блу Реј-а) помоћу којих се може за стотину евра направити на хиљаде копија интелектуалне творевине без икаквог губитка квалитета, довело је до процвата пиратерије. На црном тржишту се могу наћи филмови, музика, литература, рачунарски софтвер и видео-игре за нереално ниску цену, или чак бесплатно на Интернет мрежи. Неки уметници су прихватили правила игре на црном тржишту, па своје уметничке творевине деле бесплатно преко Интернета у нади да ће створити довољно велику групу пратилаца и поштоваоца, те да ће нешто зарадити када буду своја дела изводили уживо. Међутим, неки уметници своја дела не могу уживо презентовати ако већ буду пиратизована, као што је случај са фотографима, а да буде економски исплативо.