Википедија

Crnoglava strnadica

Црноглава стрнадица (лат. Emberiza melanocephala) мала је птица певачица из фамилије стрнадица (Emberizidae). Гнезди се у југоисточној Европи на западу до Ирана на истоку, при чему већина популације зиму проводи у Индији, док неке јединке одлазе даље на југоисток Азије. Као и остали припадници ове фамилије, насељава отворене травнате површине где се среће у јатима док претражују простор у потрази за храном. Одрасли мужјаци су јарких боја, са жутим покровним перима, боје лешника на леђима и црном главом. Одрасле женке изгледају као мужјаци при чему су њихове боје блеђе. Ван сезоне гнежђења када су им боје изразите, тешко их је разликовати од сродне врсте, црвеноглаве стрнадице (Emberiza bruniceps) са којом се у зони преклапања њиховог арела (северни Иран) распрострањења ове врсте укрштају.

Црноглава стрнадица
Одрасли мужјак
Научна класификација
Царство:
Животиње
Тип:
Хордати
Класа:
Aves
Red:
Passeriformes
Породица:
Стрнадице
Род:
Стрнадица
Врста:
E. melanocephala
Биномно име
Emberiza melanocephala
(Scopoli, 1769)
Гнежђење и зимска дистрибуција црноглаве и црвеноглаве стрнадице
Синоними

Гранативора меланоцепхала

Етимологија уреди

Латинско име Emberiza потиче од старонемачке речи Embritz што значи стрнадица, а специјски део латинског имена врсте melanocephala је из старогрчког и кованица је речи melas што значи „црн” и kephale што значи „глава”.[2]

Опис уреди

 
Бело поље, Пирот

Ова птица је 15 cm дугачка, већа од барске стрнадице (Ембериза сцхоеницлус) и има дужи реп. Мужјаци у сезони парења имају јарко жуто покровно перје стомака, перје леђа и крила је обојено браон бојом, а глава је црна. Женка је испрана верзија мужјака, са светлијим перјем стомака, сиво браон перјем леђа и крила и сивкастом главом. Младунци су јако слични женки и тешко се могу препознати када су у дрштву њихове јако сличне и сродне врсте, црноглаве стрнадице иако су код црноглаве стрнадице образи тамнији од главе. Једногодишњи мужјаци имају сиву капу са сиво-браон печатима на грудима. Једногодишње женке се скоро једва разликују од женки црвеноглаве стрнадице и оно што је кључни карактер су пруге на глави којих има више него ли на дну леђа. Тртица је жуте боје.[3]

Црноглава и црвеноглава стрнадица су сестринске врсте које формирају кладус заједно са ћубастом стрнадицом (Melophus lathami).[4]

Станиште и дистрибуција уреди

Црноглава стрнадица се гнезди на отвореним стаништима, укључујући и пољопривредне површине. Зими одлазе у Азију и тамо се срећу велика јата на отвореним травнатим површинама и пољопривредним пољима. Најдужи пређени пут на сеоби код прстеноване јединке износи око 7.000 km. Још једна јединка која је ухваћена прстенована прелетела је 1.000 km за седам дана. Мужјаци формирају јата пре женки и на местима зимовања долазе пре њих.[5] Зимски ареал у Индији је углавном ограничен на западну и северну Индију, проширујући се ка југу до северне Карнатаке.[6] Зими формирају велика зимујућа јата, на трновитим акацијама где се придружују другим врстама као што је жутогрли врабац (Gymnoris xanthocollis).

Главнина гнездеће зоне иде до југоисточне Европе, укључујући и Србију где се врста у последњој декади полако шири на север, па све до централне Азије. Иако главнина популације зиму проводи у Индији, поједини примерци се срећу на даљем истоку у Јапану, Кини, Хонг Конгу, Тајланду, Лаосу, Јужној Кореји и Малезији.[7] Летње луталице се могу појавити и на северу Европе све до Норвешке.

Понашање и екологија уреди

Бага, Гоа, Индија
 
Јаја црноглаве стрнадице

Црноглава стрнадица се среће у великим јатима када лута у потрази за семенкама којима се храни. Гнезде се на лето, правећи гнездо на земљи или у ниским жбуновима. Прави зделасто гнездо од суве траве обложено финим длакама сисара.[8] Полег може бројати до шест јаја. Инкубација траје 13 дана. Њихова исхрана се састоји од инсеката које једу док су младе, но када одрасту, исхрана се базира на семенкама. У Бугарској, услед деградације станишта са магарећим трном, од чијих памучних делова семенки праве мекани део гнезда, стопа морталитета популације је била велики и ово се сматра примером еколошке замке када због деградације оптималних станишта, врсте одлазе у мање оптимална или песимална станишта.[9] У северном Ирану постоји зона преклапања популација црноглаве и црвеноглаве стрнадице и на месту преклапања долази до хибридизације ових популација, при чему се често срећу хибриди,[10] иако молекуларни подаци указују да постоји велика генетичка дивергенција између ових двеју врста.[11]

Референце уреди

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Emberiza melanocephala”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 1. 2020. 
  2. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. str. 145,246. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Rasmussen, PC & Anderton, JC (2005). Birds of South Asia. The Ripley Guide. Volume 2. Smithsonian Institution and Lynx Edicions. str. 556. 
  4. ^ Alström, P; Olsson, U; Lei, F; Wang, H; Gao, W; Sundberg, P (2008). „Phylogeny and classification of the Old World Emberizini (Aves, Passeriformes)” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 47: 960—973. PMID 18411062. doi:10.1016/j.ympev.2007.12.007. 
  5. ^ Ali, S & Ripley, SD (1999). Handbook of the Birds of India and Pakistan. Volume 10 (2nd izd.). New Delhi: Oxford University Press. str. 217—219. 
  6. ^ Gururaja, KV (1999). „Sighting of Black-headed Bunting Emberiza melanocephala in Shimoga city.”. Newsletter for Birdwatchers. 39 (1): 14. 
  7. ^ Dymond, N (1999). „Two records of Black-headed Bunting Emberiza melanocephala in Sabah- the first definite occurrence in Malaysia and Borneo.” (PDF). Forktail. 15: 102. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 6. 2011. g. 
  8. ^ Dresser, HE (1902). A manual of Palaearctic birds. Part 1. London: Published by the author. str. 346—347. 
  9. ^ Antonov, A; Stokke, BG; Moksnes, A & Røskaft, E (2008). „Unusually high losses to nest collapse in Black-headed Buntings Emberiza melanocephala nesting on a preferred plant species”. Bird Study. 55 (2): 233—235. doi:10.1080/00063650809461527. 
  10. ^ Randler, C. (2006). „Behavioural and ecological correlates of natural hybridization in birds.”. Ibis. 148: 459—467. doi:10.1111/j.1474-919X.2006.00548.x. 
  11. ^ Aliabadian M, Kaboli M, Nijman V, Vences M (2009). „Molecular Identification of Birds: Performance of Distance-Based DNA Barcoding in Three Genes to Delimit Parapatric Species”. PLoS ONE. 4 (1): e4119. PMC 2612741  . PMID 19127298. doi:10.1371/journal.pone.0004119. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Crnoglava_strnadica&oldid=26736806”