Џорџ Армитаж Милер

Џорџ Армитаж Милер
Џорџ Армитаж Милер
	Џорџ Милер
Пуно име	Џорџ Армитаж Милер
Датум рођења	3 фебруар, 1920
Место рођења	Чарлстон, Западна Вирџинија; САД
Датум смрти	22. јул 2012. (92 год.)
Место смрти	Плејнсборо, Њу Џерзи; САД
Пребивалиште	САД
Држављанство	америчко
Универзитет	Харвард универзитет, Универзитет у Алабами
Деловање	психологија, когнитивна наука

Џорџ Армитаж Милер (3. фебруар 1920 – 22. јул 2012)^[1] био је амерички психолог, који је био један од оснивача когнитивне психологије, и ширег поља когнитивне науке. Такође је допринео формирању поља психолингвистике. Милер је написао неколико књига и усмеравао развој ВордНета, онлајн базе података за повезивање речи које могу користити рачунарски програми. Написао је чланак „Чаробни број седам, плус или минус два”, у коме је приметио да многи различити експериментални налази разматрани заједно откривају присуство просечне границе од седам за људску способност краткотрајне меморије. Овај рад често цитирају психолози и у широј културној сфери. Милер је освојио бројне награде, укључујући и Националну медаљу за науку.

Милер је започео своју каријеру када је владајућа теорија у психологији била бихевиоризам, који је избегавао проучавање менталних процеса и усредсређивао се на приметно понашање. Одбацујући овај приступ, Милер је развио експерименталне технике и математичке методе за анализу менталних процеса, посебно се фокусирајући на говор и језик. Радећи углавном на Харвард универзитету, МИТ-у и Универзитету Принцетон, он је постао један од оснивача психолингвистике, и био је једна од кључних личности у оснивању ширег новог поља когнитивне науке, око 1978. године. Он је сарађивао и био коаутор бројних радова са другим водећим фигурама у пољу когнитивне науке и психолингвистике, попут Ноама Чомског. Због преласка психологије у подручје менталних процеса и њеног усклађивања са теоријом информација, рачунарском теоријом и лингвистиком, Милер се сматра једним од великих психолога двадесетог века. Преглед опште психологије, објављен 2002. године, рангира Милера као двадесетог најутицајнијег психолог тог доба.^[2]

Биографија уреди

Милер је рођен 3. фебруара 1920, у Чарлстону у Западној Вирџинији, као син Дожрџа Е. Милера, управника жељезаре^[1] и Флоренс (Армитаж) Милер.^[3] Убрзо након његовог рођења његови родитељи су се развели, и он је живео са мајком током Велике депресије, похађајући јавну школу и матурирајући у средњој школи у Чарлстону 1937. године. Он се преселио са мајком и очухом у Вашингтон и годину дана је похађао Универзитет Џорџа Вашингтона. Његова породица је практиковала хришћанску науку, која упућује да се исцељење остварује посвећивањем молитвама, а не медицинској науци. Након што је очух премештен у Бермингхам у Алабами, Милер је прешао на Универзитет у Алабами.^[4]

На Универзитету у Алабами је похађао курсеве фонетике, науке о гласу и патологије говора, и на крају је дипломирао из области историје и говора 1940. године. Он је магистрирао у области говора 1941. године. Чланство у Драмском клубу подстакло је његово интересовање за курсеве у Одељењу за говор. На њега је утицао и професор Доналд Рамсдел, који га је упознао и са психологијом, и индиректно путем семинара, са његовом будућом супругом Катарином Џејмс.^[4] Они су се венчали 29. новембра 1939. године. Катарина је умрла у јануару 1996. године.^[3]^[5] Он се оженио се Маргарет Фергусон Скуч Пејг 2008. године.^[3]^[6]

Изабрани радови уреди

Георге А. Миллер; Еугене Галантер; Карл Х. Прибрам (1960). Планс анд тхе Струцтуре оф Бехавиор . Хенрy Холт & Цо.
— (1963). Лангуаге анд Цоммуницатион . МцГраw Хилл. АСИН Б000СРСОИК.
— (1965). Матхематицс анд Псyцхологy (Перспецтивес ин Псyцхологy). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 9780471604082.
Франк Смитх; Георге А. Миллер, ур. (1966). Тхе генесис оф лангуаге; а псyцхолингуистиц аппроацх; процеедингс оф а цонференце он лангуаге девелопмент ин цхилдрен . Тхе МИТ Пресс.
Франк Смитх; Георге А Миллер (1968). Тхе Генесис оф Лангуаге: А Псyцхолингуистиц Аппроацх. Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262690225.
Георге А. Миллер, ур. (1973). Цоммуницатион, Лангуаге анд Меанинг (Перспецтивес ин Псyцхологy) . Басиц Боокс. ИСБН 9780465128334.
— (1974). Лингуистиц Цоммуницатион: Перспецтивес фор Ресеарцх. Интернатионал Реадинг Ассоциатион. ИСБН 978-0872079298.
— (1975). Тхе Псyцхологy оф Цоммуницатион. Харпер Андроw-1975. ИСБН 978-0465097074.
Георге А. Миллер; Пхилип Н Јохнсон-Лаирд (1976). Лангуаге анд Перцептион. Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0674509474.
Моррис Халле; Јоан Бреснан; Георге А. Миллер, ур. (1978). Лингуистиц тхеорy анд псyцхологицал реалитy . Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262080958.
Георге А. Миллер; Елизабетх Леннеберг, ур. (1978). Псyцхологy анд биологy оф лангуаге анд тхоугхт : ессаyс ин хонор оф Ериц Леннеберг. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0124977501.
Осцар Грускy; Георге А. Миллер, ур. (1981). Социологy оф Организатионс (2нд изд.). Фрее Пресс. ИСБН 9780029129302.
Нед Јоел Блоцк; Јерролд Ј. Катз; Георге А. Миллер, ур. (1981). Реадингс ин Пхилосопхy оф Псyцхологy, Волуме II . Харвард Университy Пресс. ИСБН 9780674748781.
Георге А. Миллер; Еугене Галантер; Карл Х. Прибрам (1986). Планс анд тхе Струцтуре оф Бехавиор (репр.). Адамс Баннистер Цоx Пубс. ИСБН 978-0937431009.
— (1987). Спонтанеоус Аппрентицес: Цхилдрен анд Лангуаге (Трее оф Лифе). Сеабурy Пресс. ИСБН 978-0816493302.
— (1987). Лангуаге анд Спеецх. W Х Фрееман & Цо (сд). ИСБН 978-0716712978.
— (1991). Псyцхологy: Тхе Сциенце оф Ментал Лифе. Пенгуин Боокс Лтд. ИСБН 9780140134896.
— (1991). Тхе Сциенце оф Wордс. W Х Фрееман & Цо. ИСБН 978-0716750277.

Поглавља у књигама уреди

Миллер, Георге А.; Галантер, Еугене (1960), „Соме цомментс он Стоцхастиц моделс анд псyцхологицал тхеориес”, Ур.: Арроw, Кеннетх Ј.; Карлин, Самуел; Суппес, Патрицк, Матхематицал моделс ин тхе социал сциенцес, 1959: Процеедингс оф тхе фирст Станфорд сyмпосиум, Станфорд матхематицал студиес ин тхе социал сциенцес, IV, Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс, стр. 277—297, ИСБН 9780804700214.