Џорџ Армитаж Милер
Џорџ Армитаж Милер (3. фебруар 1920 – 22. јул 2012)[1] био је амерички психолог, који је био један од оснивача когнитивне психологије, и ширег поља когнитивне науке. Такође је допринео формирању поља психолингвистике. Милер је написао неколико књига и усмеравао развој ВордНета, онлајн базе података за повезивање речи које могу користити рачунарски програми. Написао је чланак „Чаробни број седам, плус или минус два”, у коме је приметио да многи различити експериментални налази разматрани заједно откривају присуство просечне границе од седам за људску способност краткотрајне меморије. Овај рад често цитирају психолози и у широј културној сфери. Милер је освојио бројне награде, укључујући и Националну медаљу за науку.
Џорџ Армитаж Милер | |
---|---|
Пуно име | Џорџ Армитаж Милер |
Датум рођења | 3 фебруар, 1920 |
Место рођења | Чарлстон, Западна Вирџинија САД |
Датум смрти | 22. јул 2012. (92 год.) |
Место смрти | Плејнсборо, Њу Џерзи САД |
Пребивалиште | САД |
Држављанство | америчко |
Универзитет | Харвард универзитет, Универзитет у Алабами |
Деловање | психологија, когнитивна наука |
Милер је започео своју каријеру када је владајућа теорија у психологији била бихевиоризам, који је избегавао проучавање менталних процеса и усредсређивао се на приметно понашање. Одбацујући овај приступ, Милер је развио експерименталне технике и математичке методе за анализу менталних процеса, посебно се фокусирајући на говор и језик. Радећи углавном на Харвард универзитету, МИТ-у и Универзитету Принцетон, он је постао један од оснивача психолингвистике, и био је једна од кључних личности у оснивању ширег новог поља когнитивне науке, око 1978. године. Он је сарађивао и био коаутор бројних радова са другим водећим фигурама у пољу когнитивне науке и психолингвистике, попут Ноама Чомског. Због преласка психологије у подручје менталних процеса и њеног усклађивања са теоријом информација, рачунарском теоријом и лингвистиком, Милер се сматра једним од великих психолога двадесетог века. Преглед опште психологије, објављен 2002. године, рангира Милера као двадесетог најутицајнијег психолог тог доба.[2]
Биографија уреди
Милер је рођен 3. фебруара 1920, у Чарлстону у Западној Вирџинији, као син Дожрџа Е. Милера, управника жељезаре[1] и Флоренс (Армитаж) Милер.[3] Убрзо након његовог рођења његови родитељи су се развели, и он је живео са мајком током Велике депресије, похађајући јавну школу и матурирајући у средњој школи у Чарлстону 1937. године. Он се преселио са мајком и очухом у Вашингтон и годину дана је похађао Универзитет Џорџа Вашингтона. Његова породица је практиковала хришћанску науку, која упућује да се исцељење остварује посвећивањем молитвама, а не медицинској науци. Након што је очух премештен у Бермингхам у Алабами, Милер је прешао на Универзитет у Алабами.[4]
На Универзитету у Алабами је похађао курсеве фонетике, науке о гласу и патологије говора, и на крају је дипломирао из области историје и говора 1940. године. Он је магистрирао у области говора 1941. године. Чланство у Драмском клубу подстакло је његово интересовање за курсеве у Одељењу за говор. На њега је утицао и професор Доналд Рамсдел, који га је упознао и са психологијом, и индиректно путем семинара, са његовом будућом супругом Катарином Џејмс.[4] Они су се венчали 29. новембра 1939. године. Катарина је умрла у јануару 1996. године.[3][5] Он се оженио се Маргарет Фергусон Скуч Пејг 2008. године.[3][6]
Изабрани радови уреди
- Георге А. Миллер; Еугене Галантер; Карл Х. Прибрам (1960). Планс анд тхе Струцтуре оф Бехавиор . Хенрy Холт & Цо.
- — (1963). Лангуаге анд Цоммуницатион . МцГраw Хилл. АСИН Б000СРСОИК.
- — (1965). Матхематицс анд Псyцхологy (Перспецтивес ин Псyцхологy). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 9780471604082.
- Франк Смитх; Георге А. Миллер, ур. (1966). Тхе генесис оф лангуаге; а псyцхолингуистиц аппроацх; процеедингс оф а цонференце он лангуаге девелопмент ин цхилдрен . Тхе МИТ Пресс.
- Франк Смитх; Георге А Миллер (1968). Тхе Генесис оф Лангуаге: А Псyцхолингуистиц Аппроацх. Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262690225.
- Георге А. Миллер, ур. (1973). Цоммуницатион, Лангуаге анд Меанинг (Перспецтивес ин Псyцхологy) . Басиц Боокс. ИСБН 9780465128334.
- — (1974). Лингуистиц Цоммуницатион: Перспецтивес фор Ресеарцх. Интернатионал Реадинг Ассоциатион. ИСБН 978-0872079298.
- — (1975). Тхе Псyцхологy оф Цоммуницатион. Харпер Андроw-1975. ИСБН 978-0465097074.
- Георге А. Миллер; Пхилип Н Јохнсон-Лаирд (1976). Лангуаге анд Перцептион. Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0674509474.
- Моррис Халле; Јоан Бреснан; Георге А. Миллер, ур. (1978). Лингуистиц тхеорy анд псyцхологицал реалитy . Тхе МИТ Пресс. ИСБН 978-0262080958.
- Георге А. Миллер; Елизабетх Леннеберг, ур. (1978). Псyцхологy анд биологy оф лангуаге анд тхоугхт : ессаyс ин хонор оф Ериц Леннеберг. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0124977501.
- Осцар Грускy; Георге А. Миллер, ур. (1981). Социологy оф Организатионс (2нд изд.). Фрее Пресс. ИСБН 9780029129302.
- Нед Јоел Блоцк; Јерролд Ј. Катз; Георге А. Миллер, ур. (1981). Реадингс ин Пхилосопхy оф Псyцхологy, Волуме II . Харвард Университy Пресс. ИСБН 9780674748781.
- Георге А. Миллер; Еугене Галантер; Карл Х. Прибрам (1986). Планс анд тхе Струцтуре оф Бехавиор (репр.). Адамс Баннистер Цоx Пубс. ИСБН 978-0937431009.
- — (1987). Спонтанеоус Аппрентицес: Цхилдрен анд Лангуаге (Трее оф Лифе). Сеабурy Пресс. ИСБН 978-0816493302.
- — (1987). Лангуаге анд Спеецх. W Х Фрееман & Цо (сд). ИСБН 978-0716712978.
- — (1991). Псyцхологy: Тхе Сциенце оф Ментал Лифе. Пенгуин Боокс Лтд. ИСБН 9780140134896.
- — (1991). Тхе Сциенце оф Wордс. W Х Фрееман & Цо. ИСБН 978-0716750277.
Поглавља у књигама уреди
- Миллер, Георге А.; Галантер, Еугене (1960), „Соме цомментс он Стоцхастиц моделс анд псyцхологицал тхеориес”, Ур.: Арроw, Кеннетх Ј.; Карлин, Самуел; Суппес, Патрицк, Матхематицал моделс ин тхе социал сциенцес, 1959: Процеедингс оф тхе фирст Станфорд сyмпосиум, Станфорд матхематицал студиес ин тхе социал сциенцес, IV, Станфорд, Цалифорниа: Станфорд Университy Пресс, стр. 277—297, ИСБН 9780804700214.
Референце уреди
- ^ а б Паул Вителло (1. 8. 2012). „Георге А. Миллер, а пионеер ин цогнитиве псyцхологy, ис деад ат 92”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 8. 8. 2012.
- ^ Хаггблоом, Стевен Ј.; Поwелл, Јохн L., III; Wарницк, Јасон Е.; Јонес, Винесса К.; Yарброугх, Гарy L.; Русселл, Тенеа M.; Борецкy, Цхрис M.; МцГаххеy, Реаган; et al. (2002). „Тхе 100 мост еминент псyцхологистс оф тхе 20тх центурy”. Ревиеw оф Генерал Псyцхологy. 6 (2): 139—152. ЦитеСеерX 10.1.1.586.1913 . дои:10.1037/1089-2680.6.2.139.
- ^ а б в „Профие детаилс: Георге Армитаге Миллер”. Марqуис Wхо'с Wхо. Приступљено 7. 8. 2012.
- ^ а б Но Аутхорсхип Индицатед (1991). „Голд медал аwардс фор лифе ацхиевемент: Георге Армитаге Миллер”. Америцан Псyцхологист. 46 (4): 326—328. дои:10.1037/0003-066X.46.4.326.
- ^ Тхомас M. Хаугх II (6. 8. 2012). „Георге А. Миллер диес ат 92; пионеер оф цогнитиве псyцхологy”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 8. 8. 2012.
- ^ Емилy Лангер (3. 8. 2012). „Георге А. Миллер; хелпед трансформ тхе студy оф псyцхологy; ат 92”. Wасхингтон Пост. Архивирано из оригинала 19. 1. 2013. г. Приступљено 8. 8. 2012.
Спољашње везе уреди
- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part I
- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part II
- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part III
- 2007 discussion on the cognitive revolution, with Chomsky, Bruner, Pinker and others: Part IV
- Classics in the history of psychology: The seven plus/minus two paper
- Bio on Kurtzweil.net
- Old faculty page
- Communication, Language, and Meaning (edited by Miller) Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2020)
- A blog with links to discussions on the seven-plus-minus-two paper
- Neurotree: Miller's academic genealogy
- George A. Miller на сајту LCCN, са 26 каталошких евиденција