Википедија

Џорџ Биримиса

Џорџ Биримиса (оригинално: Георге Биримиса; Санта Круз, 1924[1] – Сан Франциско, 2012)[2] био је амерички драмски писац, глумац и редитељ који је придонио експлозији геј позоришта средином 1960-их у ​​раним годинама Оф-оф Бродвеја. Његова дјела садрже сексуално експлицитне, емотивно набијене описе хомосексуалних мушкараца из радничке класе, најчешће оних који прикривају своју сексуалност, а у годинама прије Стоунволске револуције из 1969, догађаја који је означио рођење америчког и међународног покрета за геј права.[3] Савремени аутори наводе да "Бирмисине драме описују теме људске изолације, фрустрираног идеализма, и бијеса против непотребних патњи, и обично су усредоточене око хомосексуалних ликова".[4] Према критичару и драмском писцу Мајклу Смиту, Биримисино писање "повезује бол људске изолације са економским и социјалним коријенима".[5] Биримиса је био активан драмски писац, аутор, уредник, и учитељ.

Џорџ Биримиса
Име по рођењуГеорге Биримиса
Датум рођења(1924-02-21)21. фебруар 1924.
Мјесто рођењаСанта Круз, Калифорнија
 САД
Датум смрти10. мај 2012.(2012-05-10) (88 год.)
Мјесто смртиСан Франциско, Калифорнија
 САД
ДржављанствоСједињених Америчких Држава
Занимањедрамски писац, глумац и редитељ

Рани живот и каријера

уреди

Џорџ Биримиса је рођен у Санта Крузу у Калифорнији, као једно од петоро дјеце хрватских имиграната.[6] Док је Џорџ још био дијете, отац му је умро од посљедица повреда које је добио у затвору након што је ухапшен јер је говорио у име Комунистичке партије САД-а на једном скупу радника. Биримисина мајка се преудала, али је његов очух одбио да прими њега и његова два старија брата.

Џорџ је провео већину свог дјетињства у католичком сиротишту (Католичка школа за дјечаке Св. Фрање, енгл. Ст. Францис Цатхолиц Сцхоол фор Боyс)[7] а затим у низу удомитељских породица. Његово образовање се завршило у деветом разреду. Кратко је био у браку са Ненси Линден (развели су се 1961).[8]

Након што је током Другог свјетског рата служио као резервиста америчке морнарице, Биримиса се ​​издржавао радећи низ послова као што су творнички радник, конобар, диск џокеј, менаџер здравственог студија, жиголо, а радио је и у ресторану из ланца Хауард Џонсон (енгл. Хоwард Јохнсон). На овом посљедњем радном мјесту, једном је одбио да услужи Винчела Валтера, који је стигао након завршетка радног времена. У знак одмазде, утицајни колумниста је написао текст у којем је назвао ресторан у Шестој авенији у Гринич Вилиџу, свратиштем за "развратне" (односно хомосексуалце). Винчелова одмазда имала је контраефекат: публицитет је претворио овај огранак Хоwард Јохнсона у магнет за геј мушкарце.[9]

Инцидент је увјерио Биримису да почне искрено писати о својој сексуалности. У 41. години, док је студирао глуму с Јутом Хагеном у студију Херберт Бергхоф у Њујорку, ријешио је да пише драме.

Драмски писац

уреди

Њујорк

уреди

Биримисина прва драма Дегреес[10] (Ступњеви) (фебруар 1966)[1], која приказује геј везу, премијерно је приказана у Тхеатер Генесис у Ист Вилиџу. У то вријеме, геј представе обично нису привлачиле озбиљну позорност умјетника или критичара. Сам Биримиса се присјећа да су га годинама чак и геј људи питали "Када ћете написати своју прву праву представу?"[11] Дегреес је садржавала и аутобиографске елементе, који су јачи и присутнији у Биримисиним каснијим дјелима. Изнад свега, он пише из потребе да каже истину о свом животу. "Не слажем се да постоје нијансе истине", каже. "Ми сви знамо истину, дубоко у себи. Као умјетници, имамо одговорност да откријемо тко смо ми доиста, а не да стварамо у сивим нијансама. Та истина укључује и наша сексуална бића".[12]

Биримиса је режирао и играо у његовој најпознатијој Оф-оф Бродвеј представи, Даддy Виолет,[13] из 1967. У питању је полу-импровизирана осуда рата у Вијетнаму. Даддy Виолет је први пут изведена у Троупе Тхеатре Цлуб,[1] а у јуну 1967. премијерно је изведена у познатом бифеу Цаффе Цино у Гринич Вилиџу, који се сматра родним мјестом Офф-Офф-Броадwаyа.[14] Представа је накнадно извођена у оквиру турнеје по колеџима у Сједињеним Америчким Државама и Канади, а појавила се и на Међународном позоришном фестивалу у Ванкуверу 1968. Данас, Биримиса признаје да је написао Даддy Виолет као пародију на апстрактно, импровизовано позориште, и да је покушао да, у авангардном смислу, надмаши све остале.[15] Представа је 2006. изведена у Бостонском конзерваторију, а Биримиса је измијенио сценарио како би се односио на рат у Ираку.[16]

 

Године 1969, Биримиса је постао први отворено геј драмски писац који је добио финансијску потпору од фондације Роцкефеллер. То му је омогућило да присуствује пробама за лондонску продукцију његове прве представе у два чина, Мр. Јелло.[17] (април 1968).[1] У представи се појављују ликови као што су дрег квин, ожењен геј мушкарац, и хастлер.

Представа Георгие Поргие[18] (20. новембар[1] 1968), илуструје разорну снагу самомржње код геј мушкараца. Виллаге Воице је о овој представи писао: "Биримисин дијалог је гразиозан и усмерен, његова карактеризација је брза и продорна, и запањујуће, његове најболније сцене су често и најсмјешније, као да је у могућности да дође до вишег нивоа боли и смијеха ослањајући ове осјећаје један на други....Биримисин значајан талент је тако флуидан као што је сиров, и тако страствен као што је бруталан."[19] У Бест Плаyс оф 1968–1969, Георгие Поргие је наведена као врхунац Офф-Офф-Броадwаy сезоне.[20] Цонтемпорарy Аутхорс цитира критику из часописа Вариетy у којој се Георгие Поргие описује као "'напредак у свом пољу, којој за разлику од многих њених сценских претходника (као што су Боyс ин тхе Банд и Фореплаy), недостаје свега неколико слика или ријечи у опису невоља њених ликова. Груби језик и голотиња се користе како би се постигао психолошки ефекат док се ликови суочавају са мелодраматичним ситуацијама", наставља Вариетy, "док Биримиса допушта да се радња развија до логичних а понекад и изненађујућих закључака."[21] Међутим, мушка голотиња и симулирани секс у представи спречили су планирани пренос на Офф-Броадwаy, иако је касније, током 1971, Георгие Поргие имала 107 Офф-Броадwаy извођења.[22]

У исто вријеме, поновно извођење је показало да маинстреам критика и даље има отпорност према дјелима са геј тематиком, чак и након Оф-Бродвеј успјеха Тхе Боyс ин тхе Банд (1968) драматурга Марта Цроwлеyа. У једном радијском прегледу је објављено: "Георгие Поргие у позоришту Фортуне у Гринич Вилиџу драма је коју је написао хомосексуалац, о хомосексуалцима, с посебним интересом за хомосексуалце. То не значи да није у питању озбиљан рад. Заиста, то је добро изведен покушај да се тачно прикаже укупност искустава хомосексуалаца ...исмијавање у дјетињству, одбојност према хетеросексуалним односима родитеља, бруталност и премлаћивања усмјерена против хомосексуалаца, фалсификовано свједочење полицајаца, мушка проституција, црна и бијела хомосексуална привлачност, обожавање бицепса, брак између хомосексуалаца и жена, све је то дотакнуто...Георгие Поргие је, дакле, представа намијењена ограниченом броју гледалаца, јер многи сматрају цијелу тему непопуларном и неукусном".[23]

Лос Анђелес

уреди

Године 1976, Биримиса се преселио у Лос Анђелес. Одбацује три представе које је тамо написао, А Дресс Маде оф Диамондс (1976), Погеy Баит[24] (1976), и А Раинбоw ин тхе Нигхт (1978) као инфериорне у односу на његове раније радове. Међутим, А Раинбоw ин тхе Нигхт, аутобиографски портрет два геј мушкарца који живе у Њујорку 1953, освојила је 1978. Драма-Логуе Аwард, док је Погеy Баит, комедија која се темељи на Биримисиним ратним искуствима у америчкој морнарици, накнадно извођена у Минеаполису, Сан Франциску, Њујорку и Лос Анђелесу.

Сан Франциско

уреди

Биримиса се преселио у Сан Франциско 1980. и није написао ниједну представу током скоро десет година. Тада је започео рад на ревидираној верзији А Раинбоw ин тхе Нигхт, под називом Тхе Ман Wитх Страигхт Хаир[25] (1994), која је премијерно изведена у Тхеатре Рхиноцерос.

Представа са једним ликом, Лоокинг фор Мр. Америца[26] (1995), дебитовала је у Јосие’с Цабарет и Јуице Јоинт а касније је извођена у Њујорку у Ла МаМа Еxпериментал Тхеатре Цлуб. Биримиса, који је тада имао 71 годину, наступао је сам на позорници, играјући човјека који описује своју сексуалну зависност која траје цијели живот. Дин Гудман у својој је критици примијетио да представа пружа "рјечит и дирљив портрет путовања једног геј мушкарца кроз другу половину 20. стољећа".[27]

Виагра Фаллс[28] (2005) је имала концертно извођење у Ла МаМа Еxпериментал Тхеатре Цлуб, 17. септембра 2007. Представа портретише дугорочни садомазохистички однос младог геј мушкарца са офталмологом који крије своју сексуалност.

Стив Сусојев и Биримиса заједно су уредили Ретурн то Цаффе Цино (2007), зборник есеја и драма списатеља повезаних са Кафе Цином (енгл. Цаффе Цином).[29] Књига је 2007. освојила књижевну награду Ламбда за позориште и драму.

Биримиса: Портраитс, Плаyс, Перверсионс (2009), антологија прикупљених радова и есеја о Биримисином личном животу и каријери, укључује непродуцирани сценарио Тхе Кеwпие-Долл Кисс,[30] који говори о Биримисином губитку оца у дјетињству, напуштању од стране његове мајке, и открићу његове сексуалности, темама које су истраживане и раније на сцени у А Дресс Маде оф Диамондс.

Џорџ Бирмиса предавао је креативно писање од 1983, под покровитељством Неw Леаф Сервицес. Године 2004, добио је Харрy Хаy награду као признање за своје писање и рад. Писао је аутобиографију под називом Wилдфлоwерс.[6] Његови необјављени рукописи чувају се у Џо Цино Меморијал Лајбрари (енгл. Јое Цино Мемориал Либрарy) у Њујорку.

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д Смитх, Мицхаел Тоwнсенд, ур. (1972). Море плаyс фром Офф-Офф Броадwаy. Индианаполис: Боббс-Меррилл Цо. стр. 35. „ГЕОРГЕ БИРИМИСА wас борн ин Санта Цруз, Цалифорниа, он Фебруарy 21, 1924. Хис фирст плаy, Дегреес, wас продуцед ат Тхеатре Генесис ин Неw Yорк ин Фебруарy, 1966. Даддy Виолет опенед ат тхе Троупе Тхеатре Цлуб, мовед то тхе Цаффе Цино, анд тхен тоуред тхе Унитед Статес анд Цанада. Мистер Јелло опенед ат тхе Плаyбоx ин Април, 1968, анд wас субсеqуентлy продуцед ин Лондон; (...)” 
  2. ^ Цyнтхиа Лаирд (2012-05-17). „Гаy плаywригхт Георге Биримиса диес”. Баy Ареа Репортер. Сан Францисцо. 42 (20). Архивирано из оригинала 01. 01. 2013. г. 
  3. ^ Б.Ј. Харбин, К. Марта, Р.А. Сцханке, едс., Тхе Гаy анд Лесбиан Тхеатрицал Легацy: А Биограпхицал Дицтионарy оф Мајор Фигурес ин Америцан Стаге Хисторy ин тхе Пре-Стонеwалл Ера, Анн Арбор, Университy оф Мицхиган Пресс, 2005, пп. 63–66
  4. ^ Цонтемпорарy Аутхорс, Волуме 89-92, Детроит, Гале Ресеарцх Цомпанy, 1980, п. 62
  5. ^ D.L. Киркпатрицк, ед., Цонтемпорарy Драматистс, 4тх ед., Цхицаго, 1988, п. 54
  6. ^ а б „Гоинг то Wатсонвилле wитх Георге”. Тхе Блуе Елепхант. 29. 4. 2008. Приступљено 25. 1. 2012. 
  7. ^ Биримиса, Георге (1982). „Сиссy!”. Ур.: Леyланд, Wинстон (ед.). Антхологy оф Фицтион/Поетрy/Просе. Гаy Сунсхине Јоурнал, но. 47. Сан Францисцо: Гаy Сунсхине Пресс. стр. 75. ИСБН 0917342003. „Тхис ис ан еxцерпт фром ан аутобиограпхицал новел ин прогресс. Тхе тиме ис тхе аутумн оф 1933. Тхе плаце ис тхе оутскиртс оф Wатсонвилле, Цалифорниа. Мр. Дардона, тхе социал wоркер, ис такинг тхе тхрее Биримиса боyс то Ст. Францис Цатхолиц Сцхоол фор Боyс.” 
  8. ^ Гареффа, Петер M., ур. (2003). Цонтемпорарy Аутхорс Неw Ревисион Сериес: А Био-Библиограпхицал Гуиде то Цуррент Wритерс ин Фицтион, Генерал Нон-Фицтион, Поетрy, Јоурналисм, Драма, Мотион Пицтурес, Телевисион, & Отхер Фиелдс. Фармингтон Хиллс: Гале / Ценгаге Леарнинг. стр. 49—50. ИСБН 9780787667146. 
  9. ^ Г. Биримиса, "Харриет Јохнсонс," ин L. Баугниет, П. Саган, едс., Биримиса: Портраитс, Плаyс, Перверсионс, Сан Францисцо, Сwеетхеарт Пресс, 2009, пп. 295–297
  10. ^ Г. Биримиса, Дегреес, ин L. Баугниет, П. Саган, едс., Биримиса: Портраитс, Плаyс, Перверсионс, Сан Францисцо, Сwеетхеарт Пресс, 2009, пп. 27–41
  11. ^ Харбин, Марта, Сцханке, п. 63
  12. ^ Баугниет & Саган, фронт маттер
  13. ^ Г. Биримиса, Даддy Виолет (оригинал версион, 1967), Присм Интернатионал (Ванцоувер), 7(3):1968; алсо ин С. Сусоyев, Г. Биримиса, Ретурн то тхе Цаффе Цино, Сан Францисцо, Мовинг Фингер Пресс, 2007, пп. 195–210
  14. ^ Сусоyев & Биримиса, стр. 195
  15. ^ Баугниет & Саган, стр. 5
  16. ^ Г. Биримиса, Даддy Виолет (ревисед 2006), ин Баугниет & Саган, пп. 50–64
  17. ^ Г. Биримиса, Мр. Јелло, ин Баугниет & Саган, пп. 66–99
  18. ^ Г. Биримиса, Георгие Поргие, ин Баугниет & Саган, пп. 101–135
  19. ^ Р. Wетзстеон, “Тхеатре Јоурнал,” Виллаге Воице, Нов. 28, 1968, п. 46
  20. ^ Р.Ј. Сцхроедер, “Тхе 1968–69 Офф-Офф Броадwаy Сеасон,” ин О.L. Гуернсеy, Јр., ед., Тхе Бест Плаyс оф 1968–1969, Неw Yорк, 1969, пп. 39–41
  21. ^ Цонтемпорарy Аутхорс, п. 62
  22. ^ M.Т. Смитх, ед., Море Плаyс фром Офф-Офф Броадwаy, Индианаполис, Боббс-Меррилл Цо., 1972, пп. 36–125
  23. ^ Р.Ј. Сцхолем, “Греатер Неw Yорк Радио Тхеатре Ревиеw,” WГСМ Радио, Аугуст 11, 1971
  24. ^ Г. Биримиса, Погеy Баит, ин Друммер 1977, 12:13 & 19; алсо ин Баугниет & Саган, пп. 137–174
  25. ^ Г. Биримиса, Тхе Ман Wитх Страигхт Хаир, ин Баугниет & Саган, пп. 176–216
  26. ^ Г. Биримиса, Лоокинг фор Мр. Америца, ин Баугниет & Саган, пп. 221–237
  27. ^ D. Гоодман, “Сан Францисцо Сцене,” Драма-Логуе, Септ. 28, 1995, п. 24
  28. ^ Г. Биримиса, Виагра Фаллс, ин Баугниет & Саган, пп. 239–280
  29. ^ Сусоyев & Биримиса
  30. ^ Г. Биримиса, Тхе Кеwпие-Долл Кисс, ин Баугниет & Саган, пп. 315–357
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džordž_Birimisa&oldid=27356815”