Деса Пантелић

српски сликар

Деса Пантелић (19262013) била је југословенски и српски сликар послератне генерације. Дипломирала је 1958. на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Недељка Гвозденовића. Имала је преко 20 самосталних изложби у земљи и иностранству (Енглеска и Италија) и бројне колективне изложбе са члановима УЛУС-а чији је члан од 1960. Опус Десе Пантелић обухвата период од раних 1960-тих до средине 1970-тих, када је престала да излаже и повукла се из јавног живота.

Деса Пантелић
Деса Пантелић у атељеу раних 1960-тих година.
Лични подаци
Пуно имеДеса Томановић Пантелић
Датум рођења1926.
Место рођењаБијело Поље, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти2013.
Место смртиБеоград, Србија

Сликарство

уреди
 
Ђорђо де Кирико (Giorgio de Chirico) на отварању изложбе Десе Пантелић 1970. године у Риму.

Деса Пантелић припада кругу уметника Модерне, претежно у оквирима нове фигурације, чији се уметнички израз може пратити кроз неколико стилских усмерења: од пост-експресионизма, апстрактног експресионизма, поп-арта, до магијског реализма.[1][2] Посебно је била цењена као колориста и као уметник са истанчаним осећањем за атмосферу.[3] Посебно је приметан утицај Марка Шагала (Марц Цхагалл) на њену уметност.[4] На самом почетку каријере стекла је репутацију као изванредан портретиста због способности да прикаже карактер и психолошки тренутак портретисаног. Њена изложба портрета познатих југословенских позоришних и филмских уметника у галерији УЛУС-а у Београду 1967. године била је по много чему јединствен догадјај на београдској културној сцени.[5]

Слике Десе Пантелић, углавном рађене техником уље на платну, налазе се у приватним збиркама и музејима у Београду, Лондону, Риму, Риминију, Оксфорду, Крагујевцу, Филаделфији и Верони. Њене изложбе у Енглеској и Италији посећивали су познати тамошњи уметници и књижевници као што су Херберт Рид (Herbert Read), Милош Црњански и Ђорђо де Кирико (Giorgio de Chirico).

Прикази и интервјуи (избор)

уреди
  • Н. Бибић,"На екрану, на сцени и на платну", Вечерње новости, 1 новембар 1967.
  • D. Пантелић, "Не интересује ме модерно сликарство" (интервју са Ђорђом де Кириком), Политика експрес, 10 август 1968.
  • Мира Сретеновић, "Гласна шапутања", Практична жена, 20 новембар 1969.
  • Милосав Мирковић, "Признајем само Толстоја", Експрес недељна ревија, 7 фебруар 1971.
  • M. Влајић, "Ловорике мушкарцима", Вечерње новости, 4 новембар 1972.
  • Милан Ланго, "Бити сам са собом", Вечерње новости, 20 август 1977.
  • Жика Милутиновић, "Усамљеност као инспирација", Илустрована Политика, 6 децембар 1977.

Поред многобројних југословенских и српских дневних листова и недељника о Деси Пантелић писали су реномирани часописи и новине у иностранству: Тхе Артс Ревиеw (1962), Оxфорд Маил (1962) и Тхе Тимес (1962) а од критичара и историчара уметности који су о њој писали издвајају се Зоран Маркуш (1963), Драгослав Ђорђевић (1963), Братислав Љубишић (1992), Антонело Тромбадори (Антонелло Тромбадори) (1970) и Ђерардо Филиберто Даси (Герардо Филиберто Даси) (1967).

Студијска путовања и боравци

уреди

Лондон, Оксфорд, Париз, Рим, Римини, Венеција.

Самосталне Изложбе (избор)

уреди
  • 1962. Лондон, Дриан Галлерy
  • 1962. Оксфорд, Оxфорд Университy Галлерy
  • 1963. Београд, галерија Удружења ликовних уметника Србије
  • 1967. Београд, галерија Удружења ликовних уметника Србије
  • 1967. Римини, галерија Сала делле цолонне
  • 1968. Младеновац, Галерија Народног универзитета
  • 1969. Крагујевац, Галерија Библиотеке града
  • 1970. Рим, галерија Стампа естера
  • 1970. Анкона, Пиццола Еуропа
  • 1971. Рим, галерија Ла нуова песа
  • 1972. Београд, Галерија Атељеа 212
  • 1978. Верона, галерија Палаззо леттерариа
  • 1992. Земун, Галерија Стара капетанија (ретроспективна изложба)

Извори

уреди
  1. ^ Антонелло Тромбадори, Каталог изложбе у галерији 'Ла Нуова Песа', 1970 (чланак пренесен у Итаљуг 4-5, 1971, 13).[непоуздан извор?]
  2. ^ Лоренза Труццхи, “Деса Пантелиц”, Моменто Сера, 25 јун 1971.
  3. ^ Братислав Љубишић, 'Мала ретроспектива' Каталог изложбе, Уметничка галерија Стара капетанија, 1992.
  4. ^ Цонроy Маддоx, Тхе Артс Ревиеw, 14/8, 1962, 15.
  5. ^ Н. Бибић, "На екрану, на сцени и на платну", Вечерње новости, 1 новембар 1967.