Деса Пантелић
Деса Пантелић (1926 — 2013) била је југословенски и српски сликар послератне генерације. Дипломирала је 1958. на Академији ликовних уметности у Београду у класи професора Недељка Гвозденовића. Имала је преко 20 самосталних изложби у земљи и иностранству (Енглеска и Италија) и бројне колективне изложбе са члановима УЛУС-а чији је члан од 1960. Опус Десе Пантелић обухвата период од раних 1960-тих до средине 1970-тих, када је престала да излаже и повукла се из јавног живота.
Деса Пантелић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Деса Томановић Пантелић |
Датум рођења | 1926. |
Место рођења | Бијело Поље, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Датум смрти | 2013. |
Место смрти | Београд, Србија |
Сликарство
уредиДеса Пантелић припада кругу уметника Модерне, претежно у оквирима нове фигурације, чији се уметнички израз може пратити кроз неколико стилских усмерења: од пост-експресионизма, апстрактног експресионизма, поп-арта, до магијског реализма.[1][2] Посебно је била цењена као колориста и као уметник са истанчаним осећањем за атмосферу.[3] Посебно је приметан утицај Марка Шагала (Марц Цхагалл) на њену уметност.[4] На самом почетку каријере стекла је репутацију као изванредан портретиста због способности да прикаже карактер и психолошки тренутак портретисаног. Њена изложба портрета познатих југословенских позоришних и филмских уметника у галерији УЛУС-а у Београду 1967. године била је по много чему јединствен догадјај на београдској културној сцени.[5]
Слике Десе Пантелић, углавном рађене техником уље на платну, налазе се у приватним збиркама и музејима у Београду, Лондону, Риму, Риминију, Оксфорду, Крагујевцу, Филаделфији и Верони. Њене изложбе у Енглеској и Италији посећивали су познати тамошњи уметници и књижевници као што су Херберт Рид (Herbert Read), Милош Црњански и Ђорђо де Кирико (Giorgio de Chirico).
Прикази и интервјуи (избор)
уреди- Н. Бибић,"На екрану, на сцени и на платну", Вечерње новости, 1 новембар 1967.
- D. Пантелић, "Не интересује ме модерно сликарство" (интервју са Ђорђом де Кириком), Политика експрес, 10 август 1968.
- Мира Сретеновић, "Гласна шапутања", Практична жена, 20 новембар 1969.
- Милосав Мирковић, "Признајем само Толстоја", Експрес недељна ревија, 7 фебруар 1971.
- M. Влајић, "Ловорике мушкарцима", Вечерње новости, 4 новембар 1972.
- Милан Ланго, "Бити сам са собом", Вечерње новости, 20 август 1977.
- Жика Милутиновић, "Усамљеност као инспирација", Илустрована Политика, 6 децембар 1977.
Поред многобројних југословенских и српских дневних листова и недељника о Деси Пантелић писали су реномирани часописи и новине у иностранству: Тхе Артс Ревиеw (1962), Оxфорд Маил (1962) и Тхе Тимес (1962) а од критичара и историчара уметности који су о њој писали издвајају се Зоран Маркуш (1963), Драгослав Ђорђевић (1963), Братислав Љубишић (1992), Антонело Тромбадори (Антонелло Тромбадори) (1970) и Ђерардо Филиберто Даси (Герардо Филиберто Даси) (1967).
Студијска путовања и боравци
уредиЛондон, Оксфорд, Париз, Рим, Римини, Венеција.
Самосталне Изложбе (избор)
уреди- 1962. Лондон, Дриан Галлерy
- 1962. Оксфорд, Оxфорд Университy Галлерy
- 1963. Београд, галерија Удружења ликовних уметника Србије
- 1967. Београд, галерија Удружења ликовних уметника Србије
- 1967. Римини, галерија Сала делле цолонне
- 1968. Младеновац, Галерија Народног универзитета
- 1969. Крагујевац, Галерија Библиотеке града
- 1970. Рим, галерија Стампа естера
- 1970. Анкона, Пиццола Еуропа
- 1971. Рим, галерија Ла нуова песа
- 1972. Београд, Галерија Атељеа 212
- 1978. Верона, галерија Палаззо леттерариа
- 1992. Земун, Галерија Стара капетанија (ретроспективна изложба)
Извори
уреди- ^ Антонелло Тромбадори, Каталог изложбе у галерији 'Ла Нуова Песа', 1970 (чланак пренесен у Итаљуг 4-5, 1971, 13).[непоуздан извор?]
- ^ Лоренза Труццхи, “Деса Пантелиц”, Моменто Сера, 25 јун 1971.
- ^ Братислав Љубишић, 'Мала ретроспектива' Каталог изложбе, Уметничка галерија Стара капетанија, 1992.
- ^ Цонроy Маддоx, Тхе Артс Ревиеw, 14/8, 1962, 15.
- ^ Н. Бибић, "На екрану, на сцени и на платну", Вечерње новости, 1 новембар 1967.