Википедија

Dijalektika pola

Дијалектика пола (енг. Тхе Диалецтиц оф Секс) је ауторско дело канадске радикалне феминисткиње Шуламит Фајерстоун (1945 — 2012) које је објавила 1970. године. Као један од два кључна текста дело је настало у периоду феминистичке револуције у другој половини 20. века. Књигу је Шуламит Фајерстоун написала током неколико месеци када је имала само 25 година. Данас се ово дело сматра једним од класика феминистичке мисли.[1]

Дијалектика пола
Дијалектика пола, насловна страна
Настанак
Ориг. насловТхе Диалецтиц оф Секс
АуторШуламит Фајерстоун
Земља САД
Језикенглески
Садржај
Темафеминистичка мисао
Издавање
Број страница216
Превод
Датум
издавања		октобар 1970.
Класификација
ISBN ?978-1784780524

Фајерстоунину теорију најбоља је описала професорице филозофије Мари Анне Варрен на следећи начин: Фајерстоун тврди да је биолошка сексуална дихотомија, посебно биолошка подела рада у репродукцији, главни узрок доминације мушкараца, експлоатације економске класе, расизма, империјализма и еколошке неодговорности. Полна неједнакост је „угњетавање које сеже даље од забележене историје до самог животињског царства“: у том смислу је Шуламит Фајерстоун универзална и неизбежна, али сада постоје културни и технолошки предуслови који омогућавају њено уклањање и који су можда неопходни за опстанак човека.[1]

Основне информације о делу уреди

Шуламит Фајерстоун у свом делу Дијалектика пола тврди да „систем полне класе“,[2] претходи и иде дубље од било ког другог облика угњетавања и да ће за искорењивање сексизма бити потребно радикално преуређивање друштва, и то овако образлаже:

„Прве жене беже од масакра и, дрхтећи и тетурајући се, почињу да се проналазе ... Ово је болно: без обзира на то колико нивоа свести човека може да достигне, проблем који увек иде дубље. Има га свуда ... ... феминисткиње морају да преиспитују, не само сву западну културу , већ сама организацију културе, па надаље, чак и да саме организују природу “.[3]

Циљ феминистичке револуције, написала је она, мора бити „не само укидање мушке привилегије већ и самих полних разлика“, тако да по Шуламит Фајерстоун разлике у гениталијама више неће имати културни значај.[2]

Маркс, Енгелс и Фројд као инспирација уреди

У својој анализи Шуламит Фајерстоун се првенствено ослања на теорије Маркса и Фројда. Кроз аналогију с Марксовом теоријом класних подела узрокованих економским неједнакостима, Шуламит Фајерстоун развија концепт полних класа. Жене, како објашњава у Дијалектици пола, припадају засебној, потлаченој класи, којој не преостаје ништа друго осом да се побуни и преузме контролу над властитом судбинама (што у случају жена заправо значи преузети контролу над властитим репродуктивним системом).[4]

 

Шуламит Фајерстоун (7. јануар 1945 — 28. август 2012), рођена је као једно од шестеро деце, од родитеља јевреја, у Отави, главном граду Канаде. Одрастала је у Сент Луису и Канзас Ситију у Мисурију, одакле је отишла на студије на Универзитет Сент Луис у Вашингтону.
Током живота била је све време радикална феминисткиња и једна од кључних фигура другог таласа феминизма, у који се укључила јако рано. Уз Сеxуал Политицс (Сексуална политика) Кате Миллетт, Тхе Сецонд Стаге (Друга фаза) Беттy Фриедан и Лесбиан Натион (Лезбијска нација) Јилл Јохнстон, Фајерстоунина Дијалектика пола понудила је теоријску основу за размишљање о женској опсесији и мушкој доминацији која је једнако актуелна и релевантна данас, као што је била и у тренутку објављивања књиге.[5]
Пронађена је мртва у свом стану на Манхетну у држави Њу Јоркк у 67. години живота.

Шуламит Фајерстоун свој приступ описује као дијалектички материјализам радикалнији од приступа Карла Марка и Фриедрицха Енгелса. Она верује да у својој преокупираности економским процесима Марк и Енгелс нису успели да сагледају „полни супстрат историјске дијалектике“. За разлику од Енгелса, она тврди да је доминација мушкараца биолошки заснована и да је као таква постојала много пре институције приватног власништва и моногамне патријархалне породице коју је приватно власништво производило. Доминација мушкараца резултат је „биолошке породице“, било да је то матрилинеална или патрилинеална, и неизбежне зависности жена и деце у породици од мушкараца, ради заштите ако не и егзистенције. Није било древних матријархата (друштава којима су владале жене), а наизглед супериорни статус жена у матрилинеалним културама је само због релативне слабости мушкараца. Без обзира на систем очувања лозе, рањивост жена током трудноће и дугог периода људског детета захтева заштитну, а тиме и доминантну улогу мушкарца.[4]

Ова зависност жене и детета од мушкарца узрокује „психосексуална изобличења у људској личности“, искривљења која је описао Сигмунда Фројд. Фајерстон описује фројдизам као "заведени феминизам", јер једину стварну разлику између Фројдове анализе и анализе радикалних феминисткиња види у томе што Фројд и његови следбеници прихватају друштвени контекст у којем се сексуална репресија развија као непроменљив. Фројд је показао да су извор репресије и разлике у полној класи инхерентно неједнак однос моћи у биолошкој породици: моћнији отац подједнако угњетава жене и децу. Дечак се прво идентификује са мајком, чије угњетавање дели, али убрзо своју идентификацију пребацује на оца, чије се моћи боји, али ће је једног дана наследити. У том процесу он пристаје на табу инцеста и строго раздвајање сексуалности и емоција које то захтева, а које су психолошки темељи политичке и идеолошке угњетавања. Иако млада девојка такође завиди на очевој моћи, она сазнаје да је не може наследити и може у њој делити само индиректно, пружајући наклоност доминантном мушкарцу.[4]

Међутим као што циљ једне класне револуције није само укидање привилегија појединих класа, већ укидање класне поделе као такве, тако је и циљ феминистичке револуције (за разлику од феминистичког покрета) мора бити "не само укидање мушких привилегија, већ полних разлика као таквих. Видљива карактеристика пола код људских бића тако би изгубила сваки културни значај", наводи у свом делу Шуламит Фајерстоун. Је ли потпуно укидање категорије пола/рода заиста нужно? Да, јер су управо полне разлике извор свих зала, односно у овом случају свих облика угњетавања.[4]

У најбољем случају могло би се рећи да је рађање нужно и подношљиво. Сигурно није забавно. (Када сам о томе упитала пријатељицу, одговорила ми је да се након тог Надприродног-Немаш-Појма-Шта-Пропушташ-Искуства и осећала се као да је посрала бундеву.[6]

Не само да су жене и деца неизбежно потлачени у биолошкој породици, већ су двоструко потлачени одређеним њеним обликом који превладава у индустријализованим земљама: патријархална нуклеарна породица, која изолује сваки пар и њихово потомство. Обавезно школовање и романтична митологија детињства су уређаји који служе за продужавање изолације деце и њихове економске зависности. Социјалистичко-феминистичка револуција ослободиће и жене и децу, остављајући им потпуну економску независност и сексуалну слободу, и у потпуности их интегришући у већи свет. Крај система полне класе мора значити крај биолошке породице, односно крај биолошке репродуктивне улоге жена вештачким начинима гестације. Љубав међу половима ће остати, јер постаје репресивна тек када се придружи репродуктивној функцији. Биолошка породица сексуалну љубав претвара у средство угњетавања. У њему жене дају љубав мушкарцима, инспиришући тако друге за већу културну креативност, а првима пружају емотивни идентитет какав им је ускраћен у ширем свету. Ипак, мушкарци, као резултат Едиповог комплекса и табуа инцеста, нису у стању да воле: морају да деградирају жене са којима воде љубав како би их разликовали од мајке, првог и забрањеног љубавног предмета. Не могу истовремено да поштују и да их жене сексуално привлаче.[4]

Укидање трудноће и секса уреди

Како је биологија женска судбина´, односно какао подређени положај жене у првом реду произлази из њене способности рађања, први корак ка ослобођењу жена и стварању истинске једнакости Шуламит Фајерстоун види у укидању трудноће, рађања и бриге за децу као дужности које ексклузивно припадају женама. Она сматра да уместо да задатак продужења људске врсте падне на леђа једном полу (који се на тај начин аутоматски ставља у подређену позицију), технологија би требала или омогућити да и мушкарци рађају, или да се процес репродукције у потпуности пресели из људских тела у лабораторије. Неједнакост која постоји између тзв. полних класа а која се ослања управо на биолошке разлике на тај би начин у стварности престала постојати. Надаље, о деци се не би бринули родитељи већ заједнице, чиме би се стало на крај "тиранији нуклеарне породице". А све док технологија не узнапредује довољно добро је да се жене ослободи од терета рађања, женама преостаје једино – целибат.[7]

Иако се претпостављало да идеологија која одговара од секса неће привући превише следбеника, многе идеје Шуламит Фајерстоун показале су се итекако утицајнима. Њена прогресивна размишљања о трудноћи и рађању утрла су пут прихваћању и популаризацији низа нетрадиционалних облика зачећа, рађања и одгајања деце.[8]

Пионир идеје о хетеросексуалном браку уреди

Шуламит Фајерстоун је била међу првима која је установила како хетеросексуални брак није једина богом дана заједница у којој се могу и смеју одгајати деца. У борби за право гласа жена Шуламит Фајерстоун је видела конзервативни покрет, у чије је добробити и стварне резултате дубоко сумњала: "Противно ономе у што нас већина историчата настоји уверити, жене никада нису добиле право гласа... Штавише, сматрам да су било какве промене које су настале биле у интересу мушкараца а не жена. Ако је и било неких погодности за жене, оне су резултат пуког случаја".[4]

Заштитно лице радикалног феминизма уреди

Према речима професорице филозофије Мари Анне Варрен:[1]

Шуламит Фајерстоун је годинама била заштитно лице радикалног феминизма, које је извршило снажан утицај на развој феминистичког покрета. Без обзира на то што мислили/ле о њеним уверењима и замислима, оно што је свим феминисткињама па и активистима/цама уопште оставила у наслеђе јесу "спремност на личне жртве и истрајност у најекстремнијим и најнепопуларнијим облицима промјене.[1]

Пријем дела код читалаца и критике уреди

Дијалектика секса је феминистички класика према речима Мари Анне Варрен која је ово дело описала 1980. године као „најјаснију и најсмелију презентацију досад радикалне феминистичке позиције“.[9]

Године 1998. Артхур Марвицк сврстао га је Дијалектику пола у један од два кључна текста радикалног феминизма, заједно са Сексуалном политиком Кате Миллетт (1969).[9]

Пишући у часопису Цамбридге Цомпанион то Марк , Јефф Хеарн је описао је Шуламит Фајерстоунин приступ као трајни значај у оживљавању интереса за сексуалност и репродукцију као основу патријархата.[9]

Америчка новинарка Сузан Фалуди написала је 2013. године, да иако су је критиковане због неног радикализма, основне поставке Дијалектике пола имају трајни значај. Шуламит Фајерстоун је замишљала репродукцију ван матернице и децу која су одгајана у колективима и додељено им је право да напусте насилне ситуације.

„Предвидљиво“, написао је Фалуди...„предлози су подстакли више беса него свежих размишљања, иако су многе Фирестонове идеје - дечја права, крај„ мушког “посла и традиционалног брака и друштвени односи измењени путем„ кибернетичког “рачунара револуција - показале су се предусретљивим. [1]

Јулиет Митцхелл је тврдила да Шуламит Фајерстоун погрешно чита Фројда и погрешно схвата импликације психоаналитичке теорије на феминизам. Приметила је да док Шуламит Фајерстоун, попут Симоне де Беаувоир, приписује Фројду термин "Елецтра цомплек", заправо га је сковао Царл Јунг. Митцхелл је наводи да је за Шуламит Фајерстоун једина врста стварности друштвена стварност (генеричко искуство или случајно искуство појединца), и да у том погледу њено дело веома подсећа на рад Вилхелма Реицха. По Мичеловом мишљењу, Фајерстонина интерпретација Фројда своди његове психолошке конструкте на друштвену стварност из које су редуковани, изједначавајући тако Едипов комплекс са нуклеарном породицом. Шуламит Фајерстоун тако тумачи фројдовске „метафоре“ попут Едиповог комплекса у смислу односа моћи унутар породице, што је приступ који је Митцхелл сматрао погрешним.[9]

У свом уводу у издање књиге из 1998. године, Росалинд Делмар је тврдила да се Шуламит Фајерстоун „против објашњење проблема које је приметио Фројд превише ослања на прибегавање рационализацијама“, а занемарује унутрашњи свет фантазије. По Делмаровом мишљењу, резултат Фирестонове расправе о Фројду је да „Фројд није толико побијен или спашен од својих грешака колико игнорисан.“[10] Мари О'Бриен је у својој Политици репродукције (1981) критиковала Фирестоново дело за редукционизам, биологизам, историјску непрецизност и општу суровост.[10]

Пишући у Еволуцији људске сексуалности (1979), антрополог Доналд Симонс приписао је Фирестоне-у став да су мушкарци, иако су родови идентични при рођењу, емоционално осакаћени раним искуствима да жене беже и да су мушкарци, за разлику од жена, неспособан да воли. Симонс је Фирестоновим ставовима супротставио његово сопствено гледиште да је „селекција произвела изразите полне разлике у сексуалности“ и да ниједан пол није дефектна верзија другог.[7]

У интервјуу са Анне-Марие Цусац у часопису Тхе Прогрессиве, активиста за геј права Урвасхи Ваид идентификовао је Дијалектику пола као утицај на њено дело Виртуална једнакост (1995).[11]

„Дијалектика пола: случај за феминистичку револуцију“ - критике:[12]
  • Књига је обавезно штиво за оне који се баве феминистичком теоријом, како прошлом, тако и садашњошћу. Његова поновна појава сада, током још једног периода „исмевања“ према женским правима, можда је чак и примеренија од његове прве публикације.“ - Катхлеен Ханна
  • „Без иједне шаљиве шале или откачене анегдоте о забављању, Дијалектика секса ухватила је и наелектрисала хиљаде људи, дајући такозваном Другом таласу феминизма велик део свог почетног замаха и енергије.“ - Нови државник
  • „Нико не може да схвати како се феминизам развио без читања овог радикалног, запаљивог оријентира другог таласа.“ - Наоми Волф

Извори уреди

  1. ^ а б в г д Wаррен, Марy Анне (1980). Тхе натуре оф wоман : ан енцyцлопедиа & гуиде то тхе литературе. Интернет Арцхиве. Инвернесс, Цалиф. : Едгепресс. ИСБН 978-0-918528-07-0. 
  2. ^ а б Фирестоне, Схуламитх (2003) [1970]. Тхе Диалецтиц оф Сеx: Тхе Цасе фор Феминист Револутион. Фаррар, Страус анд Гироуx. ISBN 978-0-374-52787-7.
  3. ^ Faludi, Susan. „Shulamith Firestone’s Radical Feminism”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  4. ^ а б в г д ђ Warren, Mary Anne (1980). The Nature of Woman: An Encyclopedia & Guide to the Literature. Edgepress. ISBN 0-918528-07-0.
  5. ^ Цхертофф, Емилy (2012-08-31). „Еулогy фор а Сеx Радицал: Схуламитх Фирестоне'с Форготтен Феминисм”. Тхе Атлантиц (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19. 
  6. ^ „У сјећање на Схуламитх Фирестоне — Прозор у свијет”. Либела (на језику: хрватски). Приступљено 2021-03-20. 
  7. ^ а б Сyмонс, Доналд (1979). Тхе Еволутион оф Хуман Сеxуалитy. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ISBN 0-19502535-0.
  8. ^ „Схуламитх Фирестоне обитуарy”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 2012-09-06. Приступљено 2021-03-19. 
  9. ^ а б в г Митцхелл, Јулиет (2000). Псyцхоаналyсис анд Феминисм: А Радицал Реассессмент оф Фреудиан Псyцхоаналyсис. Пенгуин Боокс. ISBN 0-14-027953-9.
  10. ^ а б Хеарн, Јефф (1999). Царвер, Террелл (ед.). Тхе Цамбридге Цомпанион то Марx. ЦамбридгеЦамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-36694-1.
  11. ^ Cusac, Anne-Marie (1996). "Urvashi Vaid". The Progressive. 60 (3). – via EBSCO's Academic Search Complete
  12. ^ „'The Dialectic of Sex: The Case for Feminist Revolution' - Shulamith Firestone”. Freud Museum London (на језику: енглески). 2015-04-27. Приступљено 2021-03-24. 

Literatura уреди

  • (en) Firestone, Shulamith, The Dialectic of Sex : The Case for Feminist Revolution, Farrar, Straus and Giroux, 2003, 240 p. (ISBN 978-0-374-52787-7)
  • (en) Hearn, Jeff, The Cambridge Companion to Marx, Cambridge, Cambridge University Press, 1999 (ISBN 0-521-36694-1)
  • (en) Mitchell, Juliet, Psychoanalysis and Feminism : A Radical Reassessment of Freudian Psychoanalysis, Penguin Books, 2000 (ISBN 0-14-027953-9)
  • (en) Warren, Mary Anne, The Nature of Woman : An Encyclopedia & Guide to the Literature, Edgepress, 1980 (ISBN 0-918528-07-0)

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dijalektika_pola&oldid=26738907”