Дијететски минерал

Дијететски минерали (минерални нутријенти) су хемијски елементи који су неопходни свим живим организмима, поред четири елемента угљеник, водоник, азот, и кисеоник, који су присутни у већини органских молекула.

Минерали по реду заступљености у људском телу обухватају седам главних минерала: калцијум, фосфор, калијум, сумпор, натријум, хлор, и магнезијум. Важни елементи у траговима, неопходни за живот сисара, обухватају гвожђе, кобалт, бакар, цинк, молибден, јод, и селен.

Преко двадесет минерала је неопходно сисарима, и још неколико разним другим формама живота на Земљи. Тотални број минерала који су апсолутно неопходни није познат за било који организам. Познато је да су потребне ултра мале количине неких минерал (нпр., бора, хрома), али је њихова прецизна биохемијска природа непозната, док се за друге (нпр. арсен, силицијум) претпоставља да имају значај, али за то нема доказа.

Већина минерала који улазе у дијетарну физиологију организма се састоји од једноставних једињења хемијских елемената. Већи агрегати минерала се морају разложити током апсорпције. Биљке апсорбују растворене минерале у земљишту, које накнадно користе биљоједи и минерали се даље преносе кроз ланац исхране. Већи организми такође могу да конзумирају земљиште (геофагија) и соли, чиме обезбеђују минерале недоступне у храни.

Бактерије имају есенцијалну улогу у атмосферском дејству на стене које резултује у ослобађању нутријената за њихову сопствену исхрану, као и за исхрану других учесника еколошког ланца исхране. Један минерал, кобалт, је доступан за животињској исхрани једино након што га бактерије уграде у компликоване молекуле, као што је витамин Б12.

Есенцијални хемијски елементи за сисаре уреди

Поједини извори наводе шеснаест хемијских елемента који су неопходни за одржавање људских биохемијских процеса служећи структурне и функционалне улоге, као и електролити.[1] Други извори наводе 26 елемента (укључујући водоник, угљеник, азот и кисеоник).[2] Многи други елемент немају довољно истражену функцију. Већина дијетарних елемента има релативно ниску атомску тежину, и знатну распрострањеност:

Периодни систем елемената са означеним есенцијалним елементима

H   He
Li Be   B C N O F Ne
Na Mg   Al Si P S Cl Ar
K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr
Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe
Cs Ba * Lu Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn
Fr Ra ** Lr Rf Db Sg Bh Hs Mt Ds Rg Cn Uut Fl Uup Lv Uus Uuo
 
  * La Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb
  ** Ac Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No
Četiri osnovna organska elementa Elementi u velikim količinama Esencijalni elementi u tragovima Predložena funkciju na osnovu biohemije, ali bez identifikovane biološke funkcije kod ljudi

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Нелсон, Давид L.; Мицхаел M. Цоx (15. 2. 2000). Лехнингер Принциплес оф Биоцхемистрy, Тхирд Едитион (3 Хар/Цом изд.). W. Х. Фрееман. стр. 1200. ИСБН 978-1-57259-931-4. 
  2. ^ Ултратраце минералс, Ниелсен, Форрест Х. УСДА, АРС, Модерн нутритион ин хеалтх анд дисеасе, едиторс: Маурице Е. Схилс ... ет ал.. Балтиморе : Wиллиамс & Wилкинс, ц1999, пп. 283–303. Иссуе Дате: 1999

Литература уреди

Спољашње везе уреди